16.6.15

Status kvočka

Počinjem sebe da podsećam na Hrundi V. Bakšija!
Sećaš se Piter Selersa u filmu "The Party", pa one scene sa početka kada nastavlja da duva u vojničku trubu iako su ga izrešetali i iako je režiser viknuo "CUT!" :)

Ne, nisam posrnuo i počeo se poistovećivati sa Indijancima. Ne verujem da će do toga ikada doći ili barem ne pre gosn Alchajmera. Al' sam sreo par komaTa koji mi prilično pomažu da odahnem sa generalizacijom istih. Ne koketiram sa rasizmom, pu pu daleko bilo, jer ipak veruVam da od milijardu i frtalj duša mora da ima pregršt pametnog sveta. E sad što ih ja nisam sreo, što ovde doleze samo iz kaste "kidača živaca", što tolika nacija nije u stanju da snimi barem jedan pristojan pornić... to je druga storija. Kad malo bolje razmislim trebalo mi je prilično godina i kod kuće da dođem do sličnog zaključka.

Zovem ih namerno Indijancima, jer odbijam da legitimizujem Kolumbov zajeb. To što je on istripovao da se iskrcao na neko ostrvo u indijskom okeanu i krenuo domoroce da zove indijancima, a ne nativcima kako savremeni trendovi nalažu, to nek se udžbenici menjaju metodom "počučnja uz zib levo".

Kad zapekne Sunce u spas pristižu baš ti udžbenici (kao i nastavna sredstva). Nema opijata, moraš glavu da poludiš na druge načine. Evo upravo je maltretiram sigurnošću servisno orijantisane softverske arhitekture, Ničeom i Orvelom 84-tom. Nekako mi se sve to morbidno uklopilo, pa me čak i Fridrih ganuo na emotivnom nivou svojim višegodišnjim profesorskim angažovanjem u za sada omiljenoj mi varoši pod imenom Bazel. Opet se nekako prirodno sa tim sentimentalnim izdrkavanjem po mojim neprežaljenim geografskim širinama poklopilo lociranje par lokala sa pšeničnim Paulanerom. Šta ti je život... Germanski univerzalni substitut za sreću pred kojim je gen štednje nemoćan. Sve u svemu, oaza ladnog piva su tu i leto može da počne.

Pre par nedelja je bio onaj dan u godini kada se gasi bojler. Voda u sistemu je toliko topla da ju je krajnje nepotrebno dogrevati. Čak se i oni najzimogrožljiviji slažu. Cevi zakopane u pesku na par meteri dubLJine i nije neko rešenje ovde. Problem je kada vrela voda kaplje bez obzira da li si usmerio Armala na plavo ili crveno. Nus pojava mrtvog bojlera je da se voda u njemu onda ohladi(!) usled stalnog rada klime. Dobijamo apsurdnu situaciju da plavo daje toplo, a crveno 'ladno.


Mnoge stvari su u poslednje vreme tako naopake pa što ne bi i ovaj Morfijusov izbor bio nešto drugačiji. Evo, ni ovaj povratak na blogovanje nema smisla. Šta sam hteo da kažem rekao sam toliko puta ovde. Šta još hoću koji-moji. Ni sebi ne umem da objasnim. Ostaje mi samo da razmazujem. Da se mažem svojim gov... orima ;)

Ko zna koji "žanr" će ova faza poprimiti. Ne usuđujem se da nagađam, jer kao i sve faze u dosadašnjem boravku na planeti Zemlja i ova je prilično originalna. Dobro, barem meni...

Gde si, šta ima? Sam nedostajao?
Ne želim da znam :)

Hrundi V. Bakši

2 comments:

Anonymous said...

'Also sprach Zarathustra' je za prep onda

Ivan Arsić said...

Da! Hvala :)
U ovom slucaju cu malo da odradim "reverse engineering" te cu prvo da preslusam inspirisanog Štrausa, pa tek onda txt :)

Jos da ima neko da mi ga na maternjem (mu) iscita...
;)