28.4.14

Vikend

Još malko pa će godinu dana od kako sam ovde u pustinji. Kao i sav arapski svet, umalo da kažem 'normalan', vikend počinje u PetakNije neka mudrost, cela radna sedmica shift-ovana ulevo. Ja, nit se trudim, nit mi ide od ruke da se na to naviknem. Jbg, još uvek ne mogu iz cuga da kažem koji je danas dan. Mani mi ga Mito...

Uglavnom, prvi dan vikenda je kao što rekoh Petak i on sliči našoj Nedelji. Dan za odmor! Većina prodavnica i kafana ne radi, dok oni vredniji otvaraju tek kasnije, posle 17h. Čak i metro počinje da vozi u 13h, iako njime upravlja koNjpjutor. Jezivo na prvi pogled, ali to nije tema ovoga mi posta. 

Prvi dan vikenda je NAGLI prestanak radnih aktivnosti i to PRIJA!
Kad poredim protekle godine i našu Subotu ja zaista imam utisak da je to još jedan radni dan. Nikad kraja suludom tempuZa moj ukus previše aktivan dan i bučan te ga nikako ne kapiram vikendom ukoliko ne zapalim negde na planinu. Tamo u prirodi je svaki dan vikend!
Bez dana ispred, bez dana iza...

Sledećeg dana ovde, u Subotu, počinje polako da se budi grad, polovično, po potrebi i ćefu
Lagano se fata zalet i šok prvog radnog dana maltene* i ne postoji.

P.S. 
da podelim saznanje: 
*maltene = umalo te ne

22.4.14

Ometanje

čežNjA ZA REDOM JE U IsTO VREMe čežnJa ZA smRĆu, jER žIvOt JE nEpreKIdno ometANje REDA.

mILaN KUnDera


14.4.14

Neki drugi DoBuy


Srebrnom kravom olizan

Ove godine mi je Žićbo Taba doneo modni detalj u vidu par sedih vlasi na novoj seksi lokaciji!
U pitanju je brada... Automatski tim događajem se Džordž Kluniju drastično skratio rok trajanja.
Za neko čudo nemam mnogo belih. Par komata oko uveta, ali i to više stoji tamo kao neki uzorak u prodavnici tekstila. Budimo realni, verovatno bih i imao više sedih da imam i više kose. Fakat je da mi se dotična spustila još odavno na grudi i leđa, pa niz dupe sve do tabana. Pre koju godinu sam i na tim istim grudima, da ne kažem Pectoralis Major-kama, imao par srebrnih niti. Međutim, nisu se dugo zadržavale. Progutao ih mrak nezahvalne okoline.

Od nekih šokova (dosadne) svakodnevnice imam već par meseci par pečata po toj istoj bradi. Pečat definišem kao malu površ na koži gde se zemljište umorilo, te usevi ne uspevaju ove sezone. Imao sam to i ranije, pre mnogo godina, pa se na to pozivam. Saberem dva i dva, dobijem pet i zaključim: stres, tj. stanje mentalne ili emotivne tenzije usled nepovoljnih ili veoma zahtevnih okolnosti :) Tja... flegma poput mene, nemoguće :) Zanimljivo je to da pečati poprimaju oblik lica osoba koje su me izbacile iz takta. Veoma simboličan način kako moj organizam izbacuje uljeze iz sistema. Sve u svemu, meni se ne gleda u dlan, već u bradu, koja sve kaže šta sam prošao i šta me još tek čeka.

Kako sam par dana bio zatečen tom svojom malom metamorfozom, počeo sam da obraćam pažnju na ljude okolo. Znam, nije svojstveno meni, ali novi izazovi izvlače moj podznak na površ. Gledam ove indijance zapravo. Imaju daleko ozbiljniji pristup no ja. Vrlo poseban odnos prema kosi razvijen.
Šalu na_stranu, dlaka zaista ima veliku ulogu u njihovoj kulturi, gde pored pokazatelja zdravlja i lepote nosi i popriličnu duhovnu težinu. Onda, "dlakavi" biznis iz snova na tako ogromnu populaciju... Ozbiljna pojava! Eto nekog teksta, nemam snage da prepričavam :)

Po mestima gde su gužve ne prođe slučaj da ne snimim likove sa češljićem u zadnjem džepu pantalona ili košulje. Viri dva tri prsta, uvek spreman za povlačenje. Pred ulazak u metro obavezno padne jedno timarenje na brzaka. Par puta sam viđao likove kako prolaze hodnikom pored metalnih vrata sa protivpožarnim aparatom. Ne zastaju, izvuku alatku na brzaka, telo blago iskrive u bok, iskoriste odraz uglačanog metala i u dva tri poteza val je doteran. Beše to instinktivna reakcija poput udaha i izdaha. Nastavi da se destinira, ali upristojen...
U liftu, ah... obavezno se ogledaju na sve 3 strane sa ogledalima. Popravljaju dojam. Svesno žrtvuju svoj ugled pred nekolicinom, al' zarad svih onih uzdaha i pogleda divljenja koji će uslediti kad napuste tu pokretnu šminkernicu.

Srebrne vlasi su za njih pakao! Da ne pominjem gubitak kose. Malo, malo pa u novinama pročitam vest o samoubistvu usled ćelavosti. Kenjam, ok :) Uglavnom, bela dlaka nije poželjna. Verovatno puno štrči na tamnoj im puti. Najjednostavnije rešenje je farba, ali ipak jednostavnost je đavolska rabota. Tu su religiozne odrednice koje već tisuć godinama izričito zabranjuju produkte poput L'Oreal, Garnier, Schwarzkopf itd, itb. Hemija, GMO i ostali qrci palci nisu dobrodošli skaplovima. Na svu sreću postoji rešenje koje priroda nam daje i koje sveti oci u potpunosti odobravaju. Mesecima mi nije davalao mira zašto je to gomili njih vrlo tamna kosa prošarana crvenkastim pramenovima. Naravno, nije me bilo blam da pitam :)
Pogađate: kana!
Veri tu mač kul.
Misterija rešena...

Ko stari ima pravo da se sprda :)