27.2.14

Poreklo večnosti

Da li je reč UVEK nastala od reči U i VEK? 
...jer ipak za nekoga cela večnost stane u jedan vek.



A boy

tHe oNLy ThINg WORSE Than a BOY WHO hAteS yoU: 
a boY ThAt Loves YoU.

MarKus ZUsaK


25.2.14

Never Dry Gin


Bez obzira na geografsku širinu, tradicija ostaje tradicija...

[prim.aut. Ovo moja lenjost kamuflira H2O, ne bi li tabane poštedela nekoliko šetnji do izvora u toku dana]

Odluka


Spremio sam sinoć za bacanje kesu punu staklenih tegli.
Tegle od nutele, senfa, krastavaca, džemova, medova...
Spustio sam je pored cipelarnika da ne zaboravim kad izlazim.

Jutros je ponesem i bacim dok sam išao na posao.

Vratio sam se sa posla kad ono kesa opet na istom mestu!
Hm, verovatno sam jutros žurio, pa zaboravio...
Presvukao sam se i setih se da mi treba nešto iz prodavnice.

Obujem se, uzmem onu kesu i bacim je na putu ka prodavnici.

Nisam se nešto zadržao, požurim da spremim večeru.
Ulazim u stan kad ono kesa sa teglama opet na istom mestu!
Hm, verovatno sam opet zaboravio, zamislio se nešto.
A skoro da sam siguran da... Nema veze.

Večeram i shvatim da bi mi prijala lagana šetnja.
Napolju je malo zahladnelo, valja se obući.
Oblačim duks, vezujem pertle i uzimam kesu sa teglama.
Bacio sam je pre ulaska u lift.

Napravio sam jedan lepi krug oko jezera.
Procenim da sam se dovoljno umorio za san.
Ulazim u stan kad ono kesa sa teglama opet na istom mestu!!!
Hm... da li je moguće da sam to uradio opet, tj. nisam!?

Bez odlaganja, grabim žustro onu kesu i krećem ka vratima.
Izlazim u hodnik, otvaram vrata prostorije za odlaganje đubreta i stajem...
Pomislim, možda meni i budu od koristi sve ove tegle!

Vratim se u gajbu i stavljam kesu pored cipelarnika. 
...da me podseti ujutru da mi tegle trebaju.

24.2.14

Ko drka, zlo ne misli

A bove maiori discit arare minor. [Od starijeg vola, mlađi se uče da oru]
Erotika je u moj život ušla preko zagrebačkog magazina koji se upravo tako i zvao. Moj stari je počeo da ga kupuje i držao u svom radnom stolu. Ne sećam se kako sam provalio, rondajući kao i svako dete ili sam je samo snimio u štosu novina kada se vraćao s posla. U početku je i on listao, jer sam nalazio ponekad magazin presavijen na nekoj strani, mada ubrzo su se gomilali novi brojevi koji su ostajali netaknuti. Došao sam tek godinama kasnije do zaključka da je cela akcija bila verovatno samo za mene, edukativnog "kara" + "ktera".
Inter pedes virginum gaudium est iuvenum. [Među nogama device leži zadovoljstvo mladića]
Časopis je obilovao slikama, kojim sam nesumljivo bio očaran od samog starta. Mana celog koncepta je ta što ih brzo izgustiraš, a do novog broja sledi čekanje od mesec dana. Onda se vraćaš na stariji materijal, evociraš uspomene, drma te nostalgija, otkrivaš neke nove detalje koji su ti ranijih meseci promakli. Manje više osećaj kao kad se ponovo smuvaš sa bivšom ribom. Tad to nisam znao, al mi je već delovalo čudno :) Tako sam silom prilika počeo i da čitam priče koje su u suštini činile polovinu sadržaja. Neprivlačan običan papir, gomila teksta, tu i tamo neka crno bela fotka... Ah, kao kakvo nastavno sredstvo :) Međutim, ne lezi Vraže, kako sam tepao vršnjaku u to vreme, te priče su bile pravo blago! Počeo sam da ih upijam u abnormalnim količinima. Naravno da se ne sećam detalja, ali opšti utisak koji pamtim opisuju dubokoumni stihovi: "i u šumi i na njivi, i na travi i na šljivi, i na svetlu i u mraku, u avionu, kamionu, dok pada kiša ili grad, moje su sad".  U kombinaciji sa onim slikama, (ne)iskustvima iz realnog života, moja mašta je odlepila :)
Historia magistra vitae est. [Istorija je učiteljica života]
Časopisi su najednom nestali! Ne mogu opisati svoju žal tih dana za izgubljenim. Dušanka mi je utrnula, a Srce se spustilo u prepone... :) Stari je verovatno procenio da sam prošao fazu nultu i da dalje mogu sam. Glava mi je bila napunjena pristojnom količinom nemira iz sveta odraslih i ja sve što sam imao je šugavi džeparac i divlju maštu. Ona je vala poput lego kockica, iznova i iznova od jednih te istih gradivnih blokova, pravila nove strukture u mojim rasplamsalim dečačkim glavama. Trebalo je sada izaći na ulicu i namiriti potrebu! :) Blejaše to veoma kreativan period mojega bića. Naučio sam da posmatram druge, njihove navike, da se krijem, izbegavam praćenje, lažem, kradem, cenim tišinu i mir... Istraumiran, krenuo sam i ja da kupujemNeka vrsta personalne renesanse.
Citius, altius, fortius! [Brže, više, jače!]
Sve dok jednog dana nije došao internet! Ajme meni radosti. Danas znam da to beše mač sa dve oštrice, ali onomad... selo mi k'o budali šamar! Vratio sam se ponovo svojim pričama, jer je spuštanje s(l)ika bilo noćna mora. Kad se samo setim modema i čekanja na jednu sliku u trajanju od po par minuta. Ima lepe oči, za 30ak sekundi ću znati kakve su joj grudi, a dok dođe zadnjica na red mogu opušteno da pređem ceo nivo Princa od Persije. Verovatno su prethodne traume od nestanka i oskudice veselog sadržaja, u saradnji sa tim mukotrpnim digitalnim kapanjem, inicirali kod mene "hrčak" efekat. Krenuo sam da arhiviram... Svaka slika je bila zlata vredna i zasluživala je koliko god bajtova da joj treba na mome, da prostite, disku. Ukratko, kopirao sam Internet, tj. najzanimljiviji njegov deo. Od početka sam se spremao da ga neće biti dugo, kao što je i Microsoft to predviđao u to vreme.
Moja foto imperija je krenula da raste...
Mors ultima ratio. [Smrt je poslednja istina]
Vrlo brzo se internet ubrzava i iz proste lenjosti i nedostatka vremena, batalim tekst i strogo se orijentišem na slike, koje sada samo naviru sa svih strana. Već sam na početku skapirao da sve to treba držati pod kontrolom, u smislu da je neophodna valjana kategorizacija. Trudio sam se da čuvam samo "lepe" fotke. Razmišljao sam u pravcu šta ako umrem iznenada i neko kad sedne za moj komp, bilo bi dobro da prepozna dobar ukus naspram prostog javašluka i prostakluka! Moram priznati da sam se i trudio da ipak ne upropastim svoju maštu načisto. Verovatno podsvesno, jer mi to tek sada pada na pamet. Naime, sve što sam čuvao većinom nije bilo do kraja transparentno (omiljena reč društva u tranziciji), već je imalo izvesnu dozu nedovršenosti, prostor da mašta ipak nađe svoju svrhu. Ukratko, poštovao sam tu razliku između erotike i pornografije :) Verovatno sam zato i izbegavao pokretne slike koje smatram najvećom pretnjom maštovitom rešavanju problema. Na duže staze, naravno :)
Nihil humani a me alienum puto. [Ništa ljudsko nije mi strano]
Menjao sam računar tokom godina, ali folder pod radnim naslovom "Literatura" je bio sastavni deo svakog bekapa. Osnovni folderi koji čine strukturu ove moje vesele fondacije su sledeći (po azbučnom redu):
  • ACTION (xxx, jedan do sto učesnika, veselje, bruka...)
  • AMATEURS (komšinice, gistro slučajno procurele fotke zajedno sa onim entuzijastičkim. Verovali ili ne, na netu nađoh bivše devojke, pa i koleginice sa faksa. Sve su tu...)
  • ART (Favorit! Ne znam da li je fotka dobra ili je to zbog "umetničkog" mi dojma)
  • CELEBS (simpatije iz sveta šou biza)
  • CICKE (osobe ženskog pola u razdoblju od 18 do 48, zamrznute u brojnim emocijama)
  • JEBITE DOMACE (naziv inspirisan revoltom ka kampanji "kupujte domaće". Ima svega ovde: Cerak, Zemun, Karaburma, Kragujevac, Istra, Zagreb, Ljubljana... bratstvo & jedinstvo is not dead!)
  • KOMEDIJA (svakojake seksi zajebancije, crteži, parole, smešne scene, nebuloze i svaštanešto što uglavnom kačim po mreži)
  • KORENI (fetiš ka veselim sedamdesetim i osamdesetim). 
Finis santificat media. [Cilj opravdava sredstvo]
Kako neko voli da slaže Tetris ili one loptice u igrici Lines, ja sam svoj zen nalazio u klasifikaciji slika. Kad ih spuštam sve ide na istu gomilu, nema se vremena za razvrstavanje, tresu se ruke od uzbuđenja. Tek kasnije, na tanane vršim validaciju, te ukoliko prođe i drugi sud ukusa, slika može komotno završiti u jednoj od pomenutih kategorija. Vremenom folderi su postali prenatrpani, pa sam pisao male aplikacije za grupisanje fajlova u podfoldere od po 100 slika, onda neki za "pametno" preimenovanje istih. Evo i sad napisah programče da mi pronađe najstariju sliku u kolekciji, najveću, najmanju. Rezultat kaže da je najbajatije što imam ova Madonina slika iz 1992. god.
Credo quia absurdum est. [Verujem jer je besmisleno]
S vremena na vreme svakako da sam prolazio kroz izvesne krize. Postojale su ozbiljne pretnje da se ovaj hobi batali. Jedna od najvećih koju pamtim beše nelagoda da je duh pokojnog dede nastavio da dolazi u moju sobu, kao što je on radio za života. Samo da me vidi šta radim, kako sam, prodiskutuje malo sa mnom, ubije vreme. Nisam mogao nedeljama da se opustim dok nisam promislio i batalio tu ideju da tako nešto je moguće. Tako sam prestao da dovodim u pitanje postoji li Bog i sve te više sile. Jednostavno sam morao da idem u tom pravcu, jer se kosilo sa mojim pojmom logike i lepog ukusa. Kasnije u životu su mi dešavanja u svetu oko mene, kao i moj zdrav razum, potvrđivali nebrojeno puta da sam u pravu. Sami smo na ovom svetu, bez brige! :)
Inter nos. [Među nama]
Vremenom pomenuti Tazaurus je nastavio samo da postoji, ničemu ne služi. Sve se pretvorilo u larpurlartizam (L'art pour l'art - umetnost radi umetnosti)... Sve ređe sam se vraćao i obilazio društvo, koje je poraslo do suludih dimenzija. Informacija koju ću podeliti sa vama će mi sigurno nalepiti etiketu koja će me zaboleti (verovatno opet u predelu prepona). Tiče se upravo statistike koja je i mene zapanjila. Naime tezaurus, po poslednjem merenju, sadrži 357,275 fajlova. Da, trista pedeset hiljada! Da li ako kažem tisuća zvuči manje!? Jok... :) Žao mi je što nema prilika da vas provedem kroz sve to, jedan turistički obilazak, da vidite da nije baš toliko banalno kao što zvuči. Još je banalnije :) Ipak, bolje je možda i samu Pandoru držati pod ključem!
Omne nimium nocet. [Sve što je previše, škodi]
Ovim svojim poslednjim, umalo napisah krstaškim, pohodom u ovu džamahiriju, nesvesno sam poneo sa sobom gomilicu. Zaturilo se, nisam ni primetio :) Štr(e)cnem se kad pomislim kako bih za ovo dobio par doživotnih robija, ako me pak prethodno ne satru kamenovanjem. Nije mi toliko zbog sebe, no što će mi rodna gruda ukaljati obraz i izgubiti toliko očekivane investicije od šeika.
Amor omnia vincit. [Ljubav sve pobeđuje] (?)
Pre par nedelja sam definitivno uvideo besmisao cele stvari. Bio sam besan. Nasuo sam poveću čašu džina, udavio par kocki leda u njoj, a limenku tonika nisam otvarao, samo sam je gledao kako se 'ladna znoji. Zapalih cigar i otvorih folder... Kroz gust dim probijaju se moje misli, te krenuh da pričam svom dragom Tezaurusu...
"Povrh sve težine, lutanja, bola, nesvesti, ovo vreme je bilo sjajno! Svaki tren, svaki podeljen momenat! A nervira me! Nervira me, jer jedno za drugo imamo vezane većinom želje, želje koje smo oduvek hteli sebi. Masa stvari se izdešavala tokom ovog vremena, vrtlog i gomila paralelnih dešavanja, i sve to smo na neki način zajedno prošli i prolazimo. Vezali smo sve to za nas delom sa razlogom, a delom kao kalem naših želja, ne emocije. Odvojili smo se od sveta i sada ne želimo nazad. Međutim, taj naš svet nije realan. Kada je možda i mogao biti on nije, a onda je izgrađen na osnovu želja. Ne možemo tako, ne znamo kakvi smo stvarno ti i ja zajedno - u pravom smislu, koje nijanse i boje bismo budili jedno u drugome. U čemu bi se slagali, a u čemu ne. Nemamo ama baš nikakvo realno iskustvo mi kao mi, u stvarnim nama. Pomerene su mi skroz granice, sve nekako posmatram drugačije, dan nema magiju, funkcionišem 'po crticama'... Naravno, tako želim da dam priliku tim željama, da se pokažu ili ne, da naučimo iz njih jedno ili drugo, levo ili desno, ali ne možemo da pomeramo zemlju, a da nismo sigurni u to... i tu je 'kvaka' koja najviše boli. To što ne mogu da se pomirim sa tim da nismo bili iole pametni da damo nama šansu. Sada nije dobro za nas same, a onda dalje i za druge... Ja moram da te pustim, hoću da smo srećni!"
Dictum factum. [Rečeno učinjeno]
To je bilo to.
Daleko od očiju, daleko od srca.
Beše to najteži KLIK u mom životu!
Suza suzu prati while my hard di(s)k gently weeps...
Neka druga glava sada drlja po mojim uspomenama.

Dolivam onaj džin, gutam bez leda, uvlačim dim, derem grudi iznutra do besvesti.


Dixi et salvavi animam meam. [Rekoh i spasih svoju dušu]
Zbogom.
Acta est fabula. [Predstava je završena]
Idemo dalje... 

20.2.14

ŠBBKBB

Razočaran u civilizaciju, s vremena na vreme me poprilično potrese neki detalj koji me samo podseti šta bi bilo kad bi bilo. Svugde i svaki put...
Glupost i zlo da budu izuzetak i to baš ako mora.

Poslednji napad sam imao jutros :)
Otvorim ovu stranu, ič ne razumem.
Pustim video, rekoh slika govori 'iljadu reči.
Ova vala milionče.

Hoće li se ikada ceo svet pretvoriti u ovo?
Gledam i lijem suze, ne mogu da prestanem...


Disappointed

I doN'T hATe yoU, 
I'M JUst disAPPOInteD yoU tURNEd INto eVeryThing yoU SaID You'De nEver bE.


18.2.14

Svaki dan druga, a vecito ista



U pet i petnaest je zvonio sat jednoga jutra na kraju leta, u sest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta, mene je cekao taj voz. Kraj mojih nogu je spavao pas rekoh mu tiho, hej, bezi odatle, otvorih vrata, izadjoh na trem na kom su cvetale bele muskatle pomislih, to je mozda taj dom. Nije me cula, mirno je snila svoje lepeze i svece, i cipke. snila je dane, mirne i nezne ko crno bele klavirske tipke, a u zivotu, sama na svetu u menuetu trazila spas. Sidjoh pred kucu na prasnjavi put ko neki lopov, polako i tiho, ja nisam bio taj vitez za nju mada mi govore da sam Don Kihot, al' to je sasvim druga stvar. Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a vecito ista. snila je dobra stara vremena i svog Sopena, i Baha, i Lista. mozda ce sama u grubom svetu u menuetu naci svoj mir. Od tad je prosao vek ili dva Javi se retko, ponekom kartom, i ko zna gde je, ne zelim da zna koliko ceznem za dalekim martom kad sam je sreo prvi put. Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a vecito ista, snila je dobra stara vremena i svog Sopena, i Baha, i Lista, a u zivotu, sama na svetu u menuetu trazila spas. Jos uvek lutam, gde kraj puta pamte me mnoge provincijske pruge. kriju me mracne, jeftine krcme, noci su ponekad guste i duge. Nestajem tada u nekom svom svetu i menuetu i menuetu.

17.2.14

Popučke

Selo Popučke nalazi se kod Valjeva i ima oko 2.500 stanovnika. 
O poreklu imena ima nekoliko predanja.

...u ovim krajevima je živeo čovek po imenu Ivan. Jednoga dana krenuo je u lov kroz gustu, neprohodnu šumu prepunu srnama, košutama i divljači. Spazio jednu srnu koju je odmah nanišanio. Tada se pred njim stvorila vila koja mu je zabranila da puca. Ivan je nije poslušao i ona ga je oslepela. Dugo je tu stajao, dok konačno nije smogao snage da krene kući. On je uzeo svoju pušku i koristio je kao štap kako bi došao do kuće. Pošto je slepi Ivan došao kući “po pušci”, selo je dobilo ime Popučci, što se kasnije promenilo u Popučke. [izvor]


14.2.14

Veselko i Semenko

Evo jedne prigodne storije za ovaj današnji "praznik".

Ako je neko upoznat sa pričom o Veselku i Semenku, mož' da preskoči sledeći pasus.
(il' nek proveri autentičnost priče...)

Kada kobila treba da se oplodi ne izvodi se odmah pred nju, tj. iza nje, pastuvčina, koju ćemo, zarad lakšeg pamćenja pouke priče i analogije sa nama, zvati Semenko. Kobila daje do znanja da nije laka riba, nećka se, ne-da-da, razvlači u nedogled, a može bogumi i da se ritne, te poprilično onesposobi udvarača. Kako bi se umanjio rizik sjebavanja donatora, uloga napaljivača (tj. krčitelja džungle do njenog srca) se poverava konju "manje vrednosti", nekoj ragi, koji i da primi kopitu u svete mošnje ne bi bilo šteta. Zvaćemo ga Veselko! Tako se Veselko vrti oko snajke, radi čučnjeve i sklekove pred njom, preskače tarabe da je zadivi, dahće joj na uvce, izvodi na pojilo, sprema slamu, vodi na proplanak da gledaju zalazak, nosi njeno sedlo itd... Dođe trenutak kada Duda oš-da-da, iskalkuliše da se za čast borila do poslednjeg atoma morala i odlučuje da nagradi trud tako što se jednostavno natrti. Iako je odradio sav pos'o, đilkoš Veselko biva uklonjen iz vidnog joj polja i na scenu dospeva Semenko koji odradi pos'o.

Tako i u životu imamo ljude koji spadaju u jednu od ove dve grupe. Naravno, transfer iz grupe A u grupu B je moguć i poželjan. Veselko sve fino sa cickom, ugađa, pogađa, recituje, sluša, kuša, skida zvezde... a onda kao grom iz vedra neba dođe neki čoban sa strane zvani Semenko i capne cavu :)
Kome se nije desilo, laže! :)

Poučna priča, nema šta!

Napravimo malu pauzu između činova.
Prvi minut opeva opisanu situaciju.
Pesmica ima radni naslov "Try da Duda da" :)

Try da duda da baba Višnja by Poslednja igra leptira on Grooveshark
(Ne zameram fanovima PIL-a da odslušaju i sve do kraja :)

Opet se ja vraćam na Helen od pre par dana i anegdote koju je prepričala na svom predavanju.
Kako sam je čuo odmah mi je pala na pamet prethodno napisana priča.
Citiram priču i smejuljim se:

Priča o studentu ludo zaljubljenom u jednu studentkinju, koja nije bila zaljubljena u njega. Jednom su bili zajedno na konferenciji u Pekingu. On je iz našeg rada znao da ako s nekim uradiš nešto skroz novo, možeš da povećaš nivo dopamina u mozgu. I možda aktiviraš moždani sistem za romantičnu ljubav. Odlučio je da nauku sprovede u delo, pa ju je pozvao da ide na vožnju rikšom s njim.
Ja se nikad nisam vozila u rikši, ali pretpostavljam da su išli po celom gradu pored buseva i kamiona, i sigurno da je bilo ludo, bučno i uzbudljivo. On je mislio da će to da aktivira dopamin, i da će se ona zaljubiti u njega. I krenuli su, ona vrišti i pribija se uz njega. Smeju se i odlično se provode. 
Nakom sat vremena silaze sa rikše, ona širi ruke i kaže: 
- "Nije li ovo bilo divno?" 
- "I kako je zgodan onaj vozač rikše!"

Smejem se ponovo... :)))

Dan zacopanih

Srce

čOVEk jE MerILo STVarI,
srCEM se i praVI I kvari.

sLavolJuB sTAnKoVić


13.2.14

Liebster award nomination

Šef šveđaninac i ja znamo tako da se obraćamo jedan drugome i prozivamo na francuskom ili nemačkom. Daleko od toga da smo tolike poliglote, već bacamo uglavnom neke standardne fraze, često i samo nama jasne kovanice, te testiramo međusobne reakcije. Doduše, on odlično priča francuski, ja ga vrhunksi kljakavo pratim, ali mi prija obnova zanemarenog gradiva. Poslednjih par nedelja na tapetu je ipak nemački, za koji smo obojica ekspertidomojega.
Danima su mi u glavi stihovi neke pesme za koju on jedva čeka priliku da mi je citira, sa sve emotivnom momentom. Došao sam u tu fazu da čim mu čujem glas očekujem "Du bist mein liebster Schatz..."

Pre neki dan sačeka me ovde na blogu u jednom postu komentar, tj. poruka od Slavkice u kojoj vidim samo kako mi se u oči dere ta reč Liebster! Svaka im čast na udruženim naporima da nastave ovaj psiho progon :) Nije mi bilo samo jasno: kako!?
Pročitam ja opet tu poruku, mudrost savladana tokom dvadesetak godina školovanja, te jedan šok zamenim drugim :) Slavkica na svom blogu "Nemam ime, imam komentar" me nominuje za Liebster nagradu :)))
Blic, škljoc, blic, blic, škljoc, škljoc...

U pitanju je nagrada koja kruži blogovima i kako kapiram poenta je međusobna podrška i promocija.
Doduše, nije mi jasno ko i da li iko pobeđuje ili je poenta samo u nominacijama. Zar je i bitno :)
Moramo mi sami da se cimamo, kada vi posetioci samo voajerišete. Niko marketinga da se uvati :)

Ja sada, kao nominovan, uradim nešto i prosledim štafetu po sledećim pravilima:
- Spomenuti osobu koja te je nominovala sa linkom do njenog bloga,
- Odgovoriti na 11 postavljenih pitanja,
- Postaviti novih 11 pitanja za nominovane blogere,
- Obavestiti odabrane o nominacijiIma.

Imam samo jedan problem... Ja sam malo zabušavao sa blogiranjem proteklih godina, pa samim tim i sa praćenjem ostalih ljudi. Ukratko, ispao iz fazona. Nakon organizovanog kliktanja linkova blogova koje sam nekad čitao uvideo sam da ama baš niko više nije aktivan! Mešutim, ono što me oduševljava poslednjih par nedelja jeste veliki broj devojaka koje imaju gomilu sjanih tekstova! Devojka bloger je pre samo par godina zaista bila retkost. Zamalo da kažem "u moje vreme", ah... :) Uglavnom sam sve to otkrio preko Slavkinog bloga i njenih prijatelja, linkova itd. 

Prozivka: Ranije je nepriksnovena blogerka Staša bila usamljeno žensko čeljade. Čekam je sa nestrpljenjem da se pojavi svakog trenutka... :)

Da ne davim više, evo mojih odgovora Slavkici:

1. Otkud ti u blogerskom svetu?
Neki vid psihoterapije očigledno ili prosto egzibicionizam :) Objašnjavam to svojom potrebom za kreativnošću. Tokom studija je to bila gluma u amaterskom pozorištu, a ovo mu dođe sad kao neka druga forma kojom opet nešto stvaram, tj. maltretiram znane i neznane :)

2. Objasni naziv svog bloga.
Smislio sam dobar izgovor za naslov još te davne 2006-te: 
...jer delim svoju dušu sa svima, ali telo čuvam za sebe. Suprotno od klasičnog droljizma gde se duša šteka, ovde je akcenat na umnom promiskuitetu.
Mađutim, evo sada premijerno otkrivam pravi razlog. Već u to vreme bivšoj devojci je bilo veoma simpatično kada je u zezanju oslovim sa "droljo", nakon što izjavi ili uradi nešto nevaljalo ili ne po mojoj volji :) Znam da je bolesno, ali eto... Vrtelo mi se to u glavi kada sam počinjao da pišem i eto naslova.

3. Šta si prvo pomislio kada si video obaveštenje o nominaciji?
Da me zajebavaš u saradnji sa mojim šefom!

4. Kada si poslednji put uradio nešto po prvi put?
Napustio rodnu grudu pre pola godine sa namerom da se ne vraćam u dogledno vreme.

5. Podeli sa nama svoj omiljeni citat.
Navukao sam se generalno na citate u poslednje vreme, sto se da videti i po postovima.
Jedan me posebno proganja u poslednje vreme od Ivan Andrića:
"Ono što može i biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome što mora biti."

6. Čaj ili kafa? Vino ili pivo?
Kafa, jer rasanjuje. Vinu uvek dajem prednost i to belom. Mada sam ovde u tuđini otkrio neka fina crvena, pa nadoknađujem. Prilično udaram i po pivu i to isključivo pšeničnom od kad sam ga otkrio pre par godina.

7. Najbolji bend svih vremena, po tvom mišljenju je?
Ako već moram da izdvojim možda Rolling Stones, jer toliko dugo i kvalitetno traje.
Sutra da me pitaš isto pitanje odgovor bi bio totalno drugačiji :)

8. Koja pesma ti uvek popravi raspoloženje?
Možda je smešno, ali bilo šta od grupe Madness. Vrati me nekako u gimnaziju i resetuje.

9. Džordž Kluni ili Bred Pit?
Bred Pit definitivno :) Bez zezanja, znam da je pitanje više za devojčice, ali zaista mislim da je Bred odličan glumac i pored te svoje lepuškaste pojave. Fight club, Snatch, California, The Devil's Own, Seven, Joe Black... Sjajne transformacije i totalno različiti karakteri. Kluni mi je pojava, dovoljno samo da ne zasere.

10. Zbog čega su vampiri odjednom postali tako popularni?
Hm... Mozda zbog straha od smrti, želji ka večnom životu koji iz godine u godinu postaje sve zanimljiviji i sadržajniji na planeti Zemlja :) Ja se ipak držim Queen teze "Who wants to live forever, when love must die" i ne usudjujem se da pozelim tako nesto :) U to me je skoro uverio poslednji vampirski film koji sam gledao: "Byzantium".

Na onom daščanom prilazu restorana "Stara koliba" :)

Blogovi koje trenutno pratim i ujedno nominujem su:
Nemam Ime, Imam Komentar
Ars Vivendi Cinematographico
Labilna
- Bitchy Dust
- Violentnost

Bicu slobodan pa kako budem otkrivao nove dobre strane nominovacu dok ne dodjem do te cifre 11 :)

Moja pitanja za spomenar:

1. Najlepše mesto koje si posetio/la do sada?
2. Film koji rado gledaš ponovo?
3. Šta za tebe predstavlja Internet?
4. Šta želliš čovečanstvu u narednih 100 godina?
5. Kojoj ličnosti iz prošlosti se diviš i zašto?
6. Brzo: napisi ime porno glumca/glumice koji ti prvo padne na pamet!
7. Čime se baviš, a čime bi se bavio/la da ti nije te struke?
8. Opsesija ili porok tvoj?
9. Kada si poslednji put promenio/la mišljenje i koje?
10. Preporuči pametnu knjigu/e.
11. Opiši ukratko prvi poljubac?

Hvala unapred na lepim odgovorima :)
Uzdravlje!

12.2.14

Sveto trojstvo ljubavi

Kaže mi Helen* da naš mozak poseduje tri suštinski različita moždana sistema vezana za ljubav.

Jedan je seksualni nagon, tj. žudnja za zadovoljenjem seksualnih potreba. On je usmeren na sve što nosi suknju, barem u slučaju mi mome. Mali detalj: Škoti stop! :) Vi ostali popunite prazninu ukoliko vam se razlikuje jebna grupa: _________.
Sistem je prost, šljaka kao u onoj pesmi "Čika jebe zeku, čika jebe medu, taj ti čika stiže čak i sebe da pojebe...". Pri tome nam uglavnom, van domena higijene, nije bitno da li ta osoba šara sa strane ili jok.

Drugi moždani sistem je romantična ljubav: zanos i opsesija rane ljubavi. Najzajebaniji sistem od svih, da ga nabijem...! Ovde se fokusiramo na samo jednu osobu, čime se štedi vreme i energija za parenje, kako kaže antropologistkinja. Totalno se usredsredimo na tu osobu, dajemo joj veći značaj, ignorišemo loše osobine, obožavamo dobre (Love is blind). Postajemo izuzetno seksualno posesivni, jer u skladu sa darvinovom teorijom, sama poenta ljubavi jeste ujediniti dve osobe dovoljno snažno da počnu da se multipliciraju. Romantičnu ljubav možemo definisati kao žudnju, ne samo fizičku već i emotivnu, koja nas neverovatno motiviše ka osvajanju i zadržavanju datog subjekta, što ubrzo prerasta u jednu lepu opsesiju.

Od ranije mi je poznato da su skeniranjem delova mozga osoba, dok misle na svoje voljene, primećene glavne aktivnosti upravo u delu koji se aktivira i kada osećate dejstvo kokaina. Za onog ko nije znao: opala!

Zaključak gospođe Fišer je da romantična ljubav nije emocija! Aaaaaaaaaaaaa....
[Pisanije nastavljeno nakon 1dl žestine]
Pa kaže: "Romantična ljubav je zapravo nagon. Nastaje radom mozga, i to onog dela koji je odgovoran za žudnju. To je onaj deo mozga koji je aktivan kada posežete za čokoladom, kada želite da dobijete unapređenje na poslu. To je rad mozga. To je nagon."
[Pisanije nastavljeno nakon namirivanja jednog od gore pomenutih nagona]

I treći moždani sistem je privrženost: osećaj smirenosti i sigurnosti koji osećamo prema dugovremenom partneru. Između 10 i 160, u ovom slučaju godina, ne policajaca što bi rekao Radovan III... On (sistem, ne Radovan) nam, kako ekspertica duhovito prenosi, omogućava da trpimo to drugo ljudsko biće, bar toliko dugo da zajedno odgajimo mladunče :)

Ova tri moždana sistema: požuda, romantična ljubav i privrženost, mogu (a i ne moraju) da idu uvek zajedno, kao što mogu (a i ne moraju) da budu povezani!
Jooooj, šokantno!? Možda samo dok ne probaš :)

Evo na primer seks bez obaveza... Sa orgazmom dobijate i mericu dopamina, koji je "povezan" sa romantikom, te se olako možete zatreskati u nekoga s kim se s vremena na vreme pandrčite. Tu su onda i dozice oksitocina i vazopresina, povezani sa privrženošću, te ishod može olako biti i svadba nakon istog tog pandrčenja. Pitajte samo kum Elvisa iz bratske nam države Nevade.
Hahaha, dobra igra reči :) Iz zemlje Nevade, gde ga ne vade :)))

Sa druge strane, kao dokaz nepovezanosti navodi se situacija kada osećate duboku privrženost prema dugoročnom partneru, dok ste snažno zaljubljeni u nekog drugoga ili vas seksualno privlači neko treći. Ukratko, sposobni smo da volimo više osoba u isto vreme. Fak... ovo je čak i mene šokiralo!
[Pisanije nas... još koji dl... dobraaaaaa]

Sve u svemu, priču o svetom trojstvu ljubavi u čoveka, doktorka završava mišlju da mi nismo životinja stvorena da bude srećna i da tu sreću sami nalazimo i stvaramo. Mi smo životinja koja je stvorena da se razmnožava. Av, av, av!

Gledao video... čitam drugi dan transkript... analiziram sebe... malo lažem tog istoga, malo mu i ne verujem... Krenem da premotavam svoje bogato raskidačko iskustvo, nebitno ko ga prima ko ga daje, da prostite.
...i primetim jedno pravilo.
U zavisnosti od jačine tog mog nagona, katkad u kombinaciji sa privrženosti, katkad ne, ja sam dooooosta dugo ostajao zamrznutih namera. Ponekad i po više godina, da mi prosti sveti Falus... Nastavio sam da "želim mladunčad" sa tim djevama, iako su one odlazile i bivale s drugima. Ne smem ni sebi više da prepričavam koje sam sve scenarije odobravao u ovoj ludoj glavi.

Sve to traje do jednog trenutka kada ona (popuni prazninu ako se razlikuje: _______ ) ne napravi mladunče sa nekim drugim. To je kraj! Indirektno mi pomogne da shvatim kako nema više tu šta da tražim. Životinja u meni se naglo isključi, prepukne što bi rekle babe, i preorijantiše se na sutra.

Zakevljenje je recept za zaborav.
Apelujem na ovih par djeva, što mi još čeprkaju po ganglijama, da po'itaju i da me ne zadržavaju više.

Imam neka posla :)

*[Uglavnom prepričano/prepisano predavanje gospođe Helen Fisher
Besmisleni komentari i zaključak su vlasništvo moje malene kosti...]

10.2.14

Odbrojavanje


Kada istekne vreme ispod 
otkriću vam trenutno svoju najveću tajnu u životu!


Ritam nereda

Dok radim volim tišinu.
Kad pravim pauzu ne volim tišinu.
Tolerišem netišinu kada i drugi prave pauzu.
Dok radimo smetaju mi svi prateći zvuci.

Jedan kolega stalno pije vreo čaj i srče kao nezdrav.
Sve to na kraju isprati olakšavajućim izdahom kojim verovatno ladi usnu mu duplju.
Meni to svaki put zvuči kao da kenja!
Srk-istovar, srk-istovar, srk-istovar...
Vrlo nervira.
Slušalice odavno ne pomažu.

Ne mogavši više da slušam iritantni uzdah/izdah, malo pre sam:
1. ustao...
2. prišao mu...
3. uputio srdačan osmeh...
4. i odvalio ga po glavi njegovom tastaturom!!!

Uredno sam se vratio na mesto.
Nije mi ništa prigovorio.
Razumeo je u potpunosti moj afekat.
Kolegijalno, nema šta...

Ispada se vrlo lako


Nije vazno odakle sam sve dok znades kuda putujem. Deralo me sedam mora, gorka kora ljute nevolje, To sto brodine mogu da prevale, covjek umije... Men' se duso od tebe ne rastaje. Tamo gde se vali lome ostavljaju prostor otvoren. Ispada se vrlo lako no se zato tesko uspinje. Moj se napor odbija od stijene, hridi kamene... Men' se duso od tebe ne rastaje. I wouldn't have believed it you move me to poetry you do Speeking freely anyone who studies us from various point of view Will find that we resemble mildew in everything we do Sorry babe it's the way how you treat me, too. Sorry babe it's the way how you treat me, too.

Hope

hoPe IS TOMoRroW'S VENEER oVeR todAY's dISapPOINTMEnt.

EvaN eSar


7.2.14

Cenkanje za ljubav

Startovale me dve qrve sinoć :)

#digresija_start
Čudno... Htedoh da koritim neki sinonim za ovo "qrva", nešto manje uvredljivo, pogrdno. Vrti mi se po glavi prostitutka, kraljica noći, uličarka, fufa, dronfulja... ali sve mi je to nekako nakaradno još više.
Šta ću, diploma garantuje da "znam gde da tražim ono što ne znam", te uvatih da konsultujem gosn Milana, jelte Vujakliju.

kurva (fr. courbe, lat. curvus kriv) vrh. krivina; kom. kriva linija, kriva, krivulja; vet. vrsta otoka na konjskom kolenu; kurba.

Ostadoh zatečen! Nemoguće da biblija jezika serbskog ignoriše jednu od najupotrebljivanijih reči! Ako je nema tamo onda i ne postoji. Nemoguće. Poslednja nada, uteha i spas je drugi dingospo od autoriteta, gosn Klajn... Moša numero due!!! Niti on je nije svrstao u svoju kolekciju. Ostadoše qrve nesvrstane. A joj, lele...

Ishod cele trzavice je da mi termin qrva postade draži no ikada.
#digresija_end

Rekoh, startovale me dve qrve sinoć :)

Šetao sam po kraju, ostalo mi još malo da potrošim šta sam poj'o u toku dana, pa rekoh da prisednem, odmorim taban. Okupiram jednu klupu u ladovini ulične svetiljke te laganezi skupljam snagu za povratak kući. Drndam telefon i nakon par minuta neki glasovi. Skapiram da nisu u mojoj glavi, dignem pogled i snimim dve cicke. Tja... odmah po garderobi provalim da "rade". Ništa ja, nastavljam da blentačim u ekran. Prošlo je sigurno još minuta par kad eto njih prolaze kraj mene. Ponovo podignem pogled. Izraz lica mi je garantujem bio prilična kopija prethodnog, izgubljen i neodređen. Naravno, vratim se po automatizmu na čitanje ko zna čega već na sokoćalu. Par sekundi potom, neko mi se obraća. Jedna od ove dve me nešto pita. Ne razumem... Pitam da ponovi. Ne razumem opet... pitam da ponovi. Verovatno joj dojadilo, pa mi onako iskreno postavi pitanje pričam li ja uopšte engleski!? To sam razumeo. Naturlich bitte! Treba mi vremena često tako da se vratim u realnost, a generalno takvi smo mi muški, ne baš sjajni u paralelnim radnjama.

Dve crnkinje, jedna preslatka i prezgodna, a druga ne tako draga mojim očima. Pita me jesam li odavde.
- "I live near, yes", rekoh - "How can I help?"

Pretpostavio sam da su se zagubile tražeći mušteriju koja prilično napaljena nije stigla da pruži valjane direkcije do svoje erekcije. Ovo moje naselje, kao i većina drugih, nije organizovano po sistemu ulica i brojeva. To je suviše retro... Zgrade se lociraju po principu naselje/grupacija(klaster)/ime zgrade. Redovno usmeravam izgubljene duše ka (ne)željenim destinacijama... Opet ja odlutao :)

Primetile su neobičan akcenat i odmah pitanje odakle sam. Polako prilaze i ja tu već krećem da razvlačim osmeh na licu. Vidim koliko je sati, ali šta ću. Upecale su me i sad kreće žvaka. Sjebem ih fino na startu odmah odgovorom odakle sam. Dobijem samo "Ahaaaaa..." Ponovim i ja za njima to "Ahaaaa" i iskontrolišem se da ne nastavim po običaju davanjem referenci na Jugoslaviju, njen raspad, qrce, palce i sl. Sumnjam da su mi zamerile :) Razmenimo mi tu imena, kako dolikuje svakom poslovnom susretu. Ova nemila se zove Ela, dok se slatka odaziva na Džoana. U glavi džuboks pušta "Gimme me hope Jo'anna" by mister Eddy Grant...

 - "I'm so cold, so cold...", govori upravo Joanna i trlja se po ramenima, šaljući međunarodni znak za smrznuto stanje.
- "I really need to get worm. We could go to your place... spend some time there together..."

Ne časi časa, odmah napada. Ništa predigra, direkt šakom u glavu. Nasmejem se koliko mi je situacija apsurdna i našalim se:
- "Common, you two have each other, you could share some body temperature".
- "It's not the same, not the same" - odgovara druga.
Ohrabrena mojim lupetanjem prilazi slatka, zakorači i krene da mi narušava, da prostite, lični prostor.
Bez pardona baca novu bombu:
- "Have you ever been with a black lady?"

Jooooj sestro :)
Ne radi mi to, ne idi tamo!
Ne pitaj me nikad više zašto neven ne miriše...
Ne pitaj me to je priča duga.

Vidi ona po mom veselom brku da konstantno puštam u svojoj glavi sledeći upit na koji svaki put rezultat biva nula:

        SELECT COUNT(1) 
        FROM OsobeKojeZnam
        WHERE 

               Pol = 'Ž' 
               AND BojaKoze = 'crna' 
               AND Jebo = true

Nula stiže nulu...
Iako šokiran, skroz zatečen, najjači mišić na telu počinje da reaguje! Jezik je u pitanju, ne zalećite se...
Po običaju brži od pameti, barem kod mene, verbalizuje znatiželju:
- "And how much would that cost me?"
- "How much would you give"- pomaže koleginica.

E jebi ga sad, cenkanje :( Odmah mi prođoše kroz glavu arapi smarači po onim njihovim tezgama i džidžabidžrnicama. Novac ubiva romantiku, ja da vam kažem. Zašto ne bi i one kao popovi nekad? Ostaviš koliko misliš da je ok. Desilo se upravo obrnuto, popovi se proqrvali. Gle, nesvesno sam dokazao da crkva ne utiče baš na sve društvene pojave. Nađe se nešto da i nju izvede na ne-kurva (čitaj: pravi) put :))))

Krenem ja tu iskreno, da nemam pojma situaciju na tržištu, te nisam nikad, eto... škrtica... pre ću sam da uprljam ruke, a posle si kupim neku lepu bluzu ili šta god...
- "Ok... 1500 dirhams" - predloži Ela ko iz topa, pročitavši koliko sam neodlučan.
- "Uuuuuuuuuuuu..." - iskreno i dugosilazno odreagujem na cifru, - "Commoooon :))))"

To mu u domaćoj valuti dođe nekih 300 jura (stublića). Primeti Džoana da su preterale malo, pa nastavlja kampanju:
- "When we go to your place, we give you very nice massage... I know you would like me a lot..."

A sve dok to izgovara, sada već dosta tišim tonom, igra se sa rajfešlusom moga mi duksa.
Onda me uhvati za dlan, podlakticu. Počinje da biva već napeto! Na svim nivoima...
 - "Too much ladies. Don't have that kind of money. Too much"

Stoički se borim i zamišljam šta sve mogu za tu kintu. Alo bre, gitaru sam toliko platio! Jesu li one normalne!? Još se na nju mogu vraćati kad god poželim, a ovo ode u vetar. Dobro u vetar, pa na čaršaF... Što je puno - mnogo je.
- "Ok, ok, tell us then how much you have?"
- "Sorry, sorry... I'm not interested, I'm not your customer, please"

Vidim da sam preterao u zezanju i uljudno pokušavam da se izvučem sada. Jbg, ne znam šta sam čačkao mečku. Samo malo priče je tražio ubogi programer na privrmenom radu u insotranstvu... Šmrc, umesto štrc. Malo socijalizacije u sitne sate, a verujem da se i deo mene ponadao da biće bagatela trošak, a možda čak i one meni da plate :) Greška u koracima.

- "One thousand..." - nastavlaj Ela pregovaračica.
- "No, please..."
- "Common, it will be veeeeery nice"

Ne sumnjam sestro, samo nisam u fazonu. Šta da joj kažem? Ne mogu tek tako da ih oteram, moram biti fin. Ipak sam rekao odakle sam, ne želim da nas bije posle loš glas, jel te!?. Zahvaljujte mi posle.
Nastavlja meni mozak da vileni. Ko za inat kopka me pitanje da li je to cena za obe ili samo za jednu. Faaaaak... Kako sad da pitam, upetljaću se još više. A i ova... malo koristi jedninu, malo množinu. Igra se sa mnom sigurno! Kvarna je na kvadrat. Gutam to pitanje, grizem jezik, odmahujem glavom.

Sada obe ne prestaju da pričaju. Džoana mi se sve više unosi i prilično se zanela sa ovim rajfešlusom. Zamolim je da prestane, nema potrebe, jer led teče mojim venama. Naravno, kad se sva krv spustila... Nebitno. Prolazi neki lik pored nas, pognute glave, neće da smeta pregovorima :)

Vrag je odneo šalu i nema mi sad natrag. Ili ću da dreknem na finjaka ili da se smislim neki pametan izgovor...
Izgovor!? ZNAM!
Sjajno...
 - "Ladies, you are very nice and I would really like to do business with you, but... let me completly be honest with you..."
Ućutaše se obe i sa nestrpljenjem očekuju dalji razvoj događaja.
- "I already had sex tonight... and I'm not in the mood for any more".
Zanemele su :) Kladim se da ih niko nije do tada tako otkačio.
- "Maybe some other night, but today really not possible", nastavljam ja da se pravdam.
 Posle par sekundi neprijatne pauze progovara ova žnaru, sa nekom kombinacijom nervoze i razočarenja:
- "Why are you doing this to us? Common... Say the price!"
- "Not doing anything, just telling you I'm useless tonight".

Oh kako sam bio ponosan na svoju odbrambenu strategiju!!! Šah mat :)
Ujedno mi bi i krivo da ne pomisle da ih dokona budala zajebava. Nisam zaista imao nameru. Kreće savest da me progriza... Opet neki trip iz moje kolekcije, da im sve ne padne toliko teško, zatražim telefonski broj, sa izgovorom da ću ih eto zvati kad budem raspoložen. Kad se napune mošnice. Pružam lažnu nadu, ali šta ću, jače od mene.

E moj mišiću iz usne duplje... gluplji si od qrca ako smem da dodam!
Taman kad sam na korak od bežanije, on otvara nova vrata.
Sva sreća, kratko odgovoriše "No phone, no, no"

Domunđaše se nešto na kratko, razočarane zbog uzalud protraćenog vremena, pozdraviše me na brzaka i zapališe dalje. Neće sa budalom da imaju posla.

Uh... Izvukoh žive glave!
Gde mi je beše zgrada... Na koju stranu.
Jebeni klasteri.

Dal' sam mogao da spustim na petsto...?

6.2.14

IzaZov

OpIšI sVOj živOt u JeDNoJ reči!

3.2.14

Januar barabar

update 05.02. - osam novih fotki

Why & Why

iN ORdeR TO MovE on, yoU musT UndErSTAnD wHY yoU feLt WhAT you did ANd WHy yoU No LOngEr NEEd To fEEl IT. 

MItcH aLbOM


2.2.14

Kafa

Pijem kafu tek otkad sam počeo da radim. 
Jutarnju manje više, ali posle ručka obavezno.
Negde oko dvojke kreću oči da mi se sklapaju i hoću da svisnem. 
Da mi je samo 20ak minuta horizontale...
Očajan što ne mogu da se bacim i odmorim oke svoje slatke, morao sam da pohrlim alternativi, tj. kofeinu. Da sam to ranije otkrio sigurno bih i onaj fakultet završio u roku, a ne... 
Nebitno :)

U početku sam lutao. Drmao uglavnom kapućino, sa dosta šećera. Onda sam navalio na filter kafu pošto moji to kod kuće konzumiraju od kad znam za sebe (deutsch linien). Sa onom domaćom (bosnian kvazi turkish) nesam-imao dodirnih tačaka. Probao par puta sa užasnim ishodom na svoje ukusne receptore (izdajnik, znam). Kratko sam se zadržao i na instant đubretu, koje sada kapiram samo kao prvu pomoć. 

Konačno, zaustavih se na eKspresu! Definitivno izbacih šećer, koji nadoknadim pojačanom mericom čokolade. Trenutno sam na duplom... Sledeći korak: intravenski unos!

Espresso mi je legao iz razloga što ga drmnem kao dozu i gotovo.
Da budem precizniji, dupli/normal. Dupla doza kafe sa normalnom dužinom parnog stiskanja :) Igram se slovima u nazivu, ali zapravo vlada prilična nesloga oko samog mu porekla. Da li se odnosi na brz (express) način pripreme od svega 45 sec, da li na presovanje (pressed-out) kafe pod parom kao specifičan način pripreme ili pak na činjenicu da se kafa priprema specijalno (expressly) za jednu osobu? Ili tri u jednom? 
Hiljadu ljudi - hiljadu čudi; hiljadu žena - dve hiljade...

Pravim fanovima je veoma frustrirajuće što se od zemlje do zemlje različito tumači narudžbina "espresso". Moram priznati da su to malo preneli i na mene. Uzmemo li Italiju kao referencu, tj. Trs' (glavni grad tri slova) kao dom meni omiljenog brenda "Illy", potrebno je samo naručiti "kafu" i dobićete single shot espresso. Svuda drugde se mora naglasiti da se hoće espresso i pride proslediti u zahtevu (da se Odrazim programerski) svojstva veličinu i dužinu. Single, double, triple, pa onda još kratki, normal ili produženi. Nit manje kafe, nit većeg opisa... 
U Beogradu je ugostitelje valjda sramota da naplate onolike pare za gutljaj (ili se klijentela uspešno kurebeca), pa se uglavnom takmiče ko će više da podavi onih 10gr kafe u vodi. Ovde u DoBuy mi je najblesavije do sada. Gomila nacija i rasa, svako sa svojim navikama udovoljava tuđim. Šta god da naručiš nikad nisi siguran šta ćeš dobiti!

Žao mi je što ću neke sad razočarati, ali nakon svih ovih godina ja ne nalazim uživanje u pomenutom napitku. Jok vala, čisto moranje! Tu i tamo kad izađem sa nekim naručim je, ali više kopirajući bez razmišljanja tuđu želju. Kod kuće imam uvek filter aparaturu koju koristim dok tezgarim vikendima. Jednostavno nema gušta, ne fantaziram o njojzi kao na primer o čokoladi. Mmm...
Setih se jedne komšinice na Vidikovcu i njenog komentara za analni sex:
"Devet puta mi je onako, ništa naročito, čak i neprijatno, bzvz... 
ALI DESETI  PUT, ODLEPIM!!!". 

Tako i ja...
U svakoj desetoj kafi pronađem milinu.
Tek mi onda legne, d' izvinete :)