31.1.14

Reljef

Onaj osećaj kad ti selo Montalćino iz oblasti Toskane deluje kao da je iz rodnog kraja :)))

Svakim gutljajem vrati mi se slika po neke uličice, kafanice, prozora, pogleda... 


Oh da, pogleda...
Eto meni načina da uredim reljef u ovoj ravnici :)


30.1.14

Ja sam slobodan


Ja sam bio pogrešan, kad sam ti stavio ruku na rame, tamo je držao dugo i govorio reči. Ja sam bio pogrešan, kad sam tražio da mi kažeš koja si strana. Postoje pravila igre, ti znaš da ne možeš sama. Ispod svih tih zastava. što viore svud oko nas, ne postoji mesto gde mogla bi stati visoko, dignuti ruke i pevati našu pesmu, i pevati našu pesmu. Protiv volje umešan u staru zaveru strana, u staru zaveru nada, ja sam jednoga dana slučajno našao put. Ispod svih tih zastava, što viore, kapi s oboda, sada padaju na uže i gan, ja sam slobodan, neka s moga vrata viori šal od svile.

29.1.14

Care for a little necrophilia?

Vrati ti se u život nekad devojka za koju si mislio da je nećeš nikada više sresti.
Vrati ti se tako neka emocija za koju si mislio da je mrtva.
Vrati ti se želja da to dvoje spojiš kao nekada.
Vrti ti se razlog zašto to nisi uradio prvi put.

Prođe devojka, nastavi dalje...
Prođe te emocija...
Prođe te želja...
Pređe te razlog... po drugi put.

No problem

I dOn't Have A drinking PrOBlEM 
'cEpt wHen I CaN't GET A DRInk.


ToM WAItS


28.1.14

Oaza

Uspešno ignorišem šta se dešava u Srbistanu proteklih osam meseci.
Osećam se ovde u pustinji kao na izvesnoj rehabilitaciji, kako volim da kažem.
Međutim, loše vesti probiju svoj put do mene, poput vode koja uvek nađe put.
Ima i ovde bisera, katkad mnogo većih, ali me ne dotiču, jer nemam iluziju da mogu nešto promeniti.

Dosta mi je filosofije da treba naći svoj "mikro svet" i pomiriti se sa glupostima. Nije to izdrživo rešenje. To mi je u rangu sa prokletom izrekom kojom smo vaspitavani da "pametniji popušta". Kakva greška...
Takođe, ne verujem u to da tragično usamljeni lični primeri građanskog ponašanja mogu učiniti bilo šta da se poveća svest plebsa.

Već duže vreme, barem u vremenskim okvirima mog života, sve odlazi dođavola i ja jednostavno nemam snage to više da gledam. Nemam snage da budem svedok konstantnog gaženja svega onoga što su naši preci gradili, svega onoga za šta su se borili, koliko god to otrcano zvučalo.
Nemam više snage da ne znam kuda idem.
Nemam više zdrav sistem vrednosti u glavi.
Nemam više pristojan odnos sa ljudima.
Nemam više prema sebi iskrenosti...

Život je odavno poprimio epitet privremenog.
Kao da smo juče odložili pubertet, da bi imali lepšu mladost, koju smo pak malo zamrzli zarad srećnijeg srednjeg doba... Dokle više asocijacija za Balkan da bude frižider :)
Ovde u pustinji je sve privremeno, ali to sam znao unapred i dobrovoljno sam pristao na to.
Da li zbog visokih temperatura (ili nečeg drugog), mislim da sam napokon krenuo da se odmrzavam.
Rasterećen sam neizvesnosti.
Za mene više nema sutrašnjice, nema starosti, nema planova, čekanja.

Osećam se...slobodno!

26.1.14

Morless

hAvE moRE thAN YoU sHOw, sPeAK LeSs thAN YOu knOw 


wilLiAM SHaKEsPeARe


Voli me kako nikad nisi volela


Moj prijatelj i ja sedimo na klupi, gledamo zvezde,i slusamo vesti sto su upravo stigle. Kazu da imamo jos samo par godina za nas. Imali smo igracke, iziveli smo sve, sve one igre na srecu, one igre za ljude sto je smislio neko pre samo par godina za nas. Da li znas kako zelim da te nadjem? Da li znam sta treba da znam? Voli me kako nikad nisi volela. Zivimo u pricama, borimo se, hodamo i slavimo, neke bezvezne stvari, neke bezvezne price, sto je smislio neko pre samo par godina za nas. Nisu dovoljne reci, samo obicne reci, da me vrate u zivot, nije dovoljan dodir, ni da znam da te imam, jos samo par godina za nas. Da li znas kako zelim da te nadjem? Da li znam sta treba da znam? Voli me kako nikad nisi volela. Voli me onako kako nikad nisi volela, Voli me onako kako nikad nisi volela. Raste kao more, kao dodir, kao pokret,Kao zelja, kao zora, kao krv, kao zelja medju nama. Raste kao bol i grize sve pred nasim ocima. Voli me onako kako nikad nisi volela, voli me onako kako nikad nisi volela... Voli me...

24.1.14

Pronađi uljeza


Ok, nije bilo preterano komplikovano :)

Skoro sam podelio s nekim svoj mali fetiš da se tuširam sa pivom.
Znam, probao sam sa cickama i odlično je, šta više mnogo odlično.
Ovo je nešto drugo, spiranje i soliranje kroz uživanje...
Pojasnim ja to sagovorniku, ali čuđenju nema kraja :)

Ne znam da li ste ikad probali. Naporan dan, masira tuš vrelom vodom, a iznutra se ladiš pivdžanom.
Pivo ima tu osobinu da jednu flajku ne primetiš. Efekat prve flajke je primetan kako završavaš drugu, i tako redom... Prvo je samo ulaznica. Einmal ist keinmal, tj. jedno(m) kao nijedno(m).
Međutim ako si fino umoran postoji nekih par minuta kad telom prođe izvesna jeza, blaga opijenost.
U tim trenucima osetim svaku kap vode koja se odbija o moje telo...
Svaka kap hoće nešto da mi kaže, započne sa spikom, ali čujem samo početak rečenice, jer je poklopi već sledeća. Svaka kap ima svoje mišljenje o onome što mi se desilo tog dana, o onome što mi je u glavi. Hoće više detalja, daje savet, pravi se pametna... U početku sam skoncentrisan i trudim se da svakoj izađem u susret, ali ubrzo se sve to pretvori u šuuuuuuum. Najednom me sve ostavljaju na miru...
Zatvorim oči i kao Doroti poželim svoj "dom" :)

Nema opasnosti od opijanja, jer frižider i nije toliko blizu, a da izlazim na kratko ne pada mi na pamet. Još... :) A ne valja ni celu gajbu prinositi, ugrejaće se.

O podrigu koji obavezno usledi pred kraj da vam ni ne govorim!
Ta akustika, fantazija...
Ko ume da zasvira đitru na šolji zna o čemu pričam :)))

23.1.14

Samo je jedna

Noćas sam imao čudan san...

Znate svi koliko sam maljav. U redu, neko od vas malo više od drugih, ali doživljaj je sličan.
Nemam ih samo na tabanima, dlanovima i jeziku :)

Kažu da je broj dlaka na glavi u proseku 100 000 (100K)! Ok..
Zavisi od boje kose, te tako crvenokosi imaju najmanje (90K), a plavokosi nakviše (140K). Nekih 12cm godišnje poraste dlaka i sasvim je normalno da u toku dana izgubite stotinak. Muška kosa raste brže. Vlažnost proteže kosu, dok na visokim temperaturama raste brže. Ovo drugo mogu da potvrdim ovde u pustinji! Često pranje i šišanje nema nikakvog uticaja na rast iste. Potrebno je da izgubite 50% kose na glavi da bi se primetilo kako nešto fali i "zvanično" proglasila ćelavost, bla bla...

E sad, imajući u vidu pomenute činjenice mogu izvesti neke zaključke.
Moje maljavo telo se sastoji iz izvesnog broja proćelavih glava, zovimo ih entitetima, na kojima manjka više od 50% uzgoja. Površina mog skalpa se može otprilike izjednačiti sa površinom jedne ruke, jednim guzom, pa hajde i jednom butkicom, te potkolenicom. Leđa su mi malo šarena, ali sigurno za jedan dobar skalp. Stomak jedan, grudi takođe, a ono među nogama se može raspodeliti na zulufe svih pomenutih entiteta :)))

Nek je procenat telesne ćelavosti oko 20%, to bi onda svaki entitet imao po 20K dlaka.
Entiteta ima:
2 ruke + 2 guza + 2 butke + 2 potkolenice + 1 leđa + 1 grudi + 1stomak + 1 glava = 12 entiteta.
Nisam baš u glavu toliko ćelav, al nema veze...
Suma sumarum: na meni je cirka 12 * 20K = 240K dlaka!

Prosečna dužina bi možda bila nekih 1cm, da ne preterujem.
240K * 1cm = 240K cm = 2400m = 2.4km!!!

Da se vratim na san...
Usnio sam kako pronađoh ključnu dlaku, takozvanu matičnu.
Povukao sam je i nije bilo kraja!
Kako nju povlačim, ostale dlake sa tela su nestajale, tj. ulazile pod kožu.
Nakon nekih pola sata ostao sam ćosav!
Na podu kraj mene bila je ogromna dlaka u gore izračunatoj dužini.

Probudila me je neka nepoznata hladnoća...

Nothing more

“tHErE is neITHEr HAPPInESs NOr MISERy iN ThE wOrld; THERe is oNly THE coMParisOn of One sTAtE WIth aNoThER, NoThInG moRE. He who Has FeLT tHE DeePEst GRieF Is BeSt ABLe To eXpErIEncE supREME HAppiNeSS. It’s nECessaRY To hAVe wiSheD FoR DeATH iN oRDEr to KNoW hoW gOoD iT iS to LIvE.”


aLexAndRE DUmaS


Dakle, kamen!

(Transkript dela dokumentraca u kome par žena iz Nambije komentariše bračne odnose)


Woman 1: 
- I like a handsome man, but hate a man with no manners who'd fight you all day long. And go to other women, and would only come home when he been turned down. That's no much of a husband.

Woman 2:
- What manners are you talking about?

Woman 1: 
- A husband who doesn't know how to treat a lady, would only disgrace his wife by his behavior.
A good husband, would only pull you gently onto him and hold you body and suspend like that of a horse. I would pretend not to notice, then he will pull me to him gently. Now, that's a man with manners. But if he is not gentle he would just pull you down and do his job like and animal and go. That's a man with no delicate manners.

Woman 3:
- He wouldn't know how to kiss either, it would be as good as nothing. If he tried to kiss me, I'd turn away. If he tried again, I'd just turn the other way. Any woman who let such a man in the error is a stupid and loose woman.

Woman 3:
- But woman want to take your man away from you. They're the ones who get late in the bush.

Woman 2:
- I would be the hell out of my husband if he did that. I would do two things: First I would beat him, then pack my bed and go.

Woman 1:
- You would leave him?

Woman 2: 
- Yes I would!

Woman 1: 
- You're dreaming.

Woman 2: 
- What should I do if he killed a goat and he wouldn't bring the meat home? He would give you the hooves, and guts and give the good meat to his new girlfriend.

Woman 1:
- If he does that, when he returns home, I will be waiting for him with stones.

Woman 2:
- Stones are not be enough hard about to break.

22.1.14

Motivacija

Svaki dan nešto pre 18h dolazi ekipa da sređuje kancelariju.
Jedan sklanja i pere čaše & šolje, drugi paja prašinu, potom zalivač cveća i meni omiljen baja s usisivačem.
Kako bi bio brži koristi usisivač koji se besi na leđa, poput ranca.
Custom made design...

Emociju koju sam vezao za njega bih pokušao da opišem.

Naime, lik nenormalno zdiba!
Bolje reći UBIJA AROMOM!!!
Uši otpadaju. Kad ga vidim pomislim da je tornado, a ja imam kuću bez podruma. Kao bre da je povezan sa tim usisivačem, pa sve što pokupi sa poda završi u njemu.
I tako svaki prokleti dan. Nema te prilike kada bih mogao da ga zagrlim i zahvalim za sve što doprinosi preduzeću. Kao što inače radim sa svim ostalima, jel te...

Razmišljao sam da bi donekle bilo humanije da je radijacija lokalnog karaktera, u domenu ličnog prostora. Ali jok vala! Beše ta misao moje hvatanje za slamku, moja poslednja nada, uteha i spas (NUS).
Dešava se to da u prostoriji atomi azota bivaju u potpunosti zamenjeni atomima sumpora. Kiseonik počinje da očajava novonastalnom situacijom, te se naglo povlači u zabačene uglove ili nemilosrdno biva usisan opisanom leđnom spravom.

Neoprezan naivac može pomisliti da je atmosfera čistija negde drugde, ali se vrlo brzo uverava da je novo mu odredište odveć kontaminirano i da hemijski proces ne posustaje. Ukoliko pak i nađe par kubika vazduha tipa virgo intacta, time samo produžava svoju agoniju iščekivanja zle sudbe konkretnog radnog dana. Penetracija b(R)ojnog otrova je skoro stoprocentna. Doduše, to su samo pretpostavke, jer još niko od posmatrača i analitičara nije uspeo da zadrži svež razum tokom celog trajanja eksperimenta.

Sve sam probao, ništa nije dovoljno efikasno. Disanje na usta se ispostavilo da je samo još jedna od urbanih legendi. Uvežbano uzimanjem daha, nakon dvadesetak puta odgledanog filma "Big blue", nije od neke koristi. Čak (bez šta više) je kontraproduktivno, jer nakon perioda disajne apstinencije organizam upumpava znatno veće količine vazduha i pod tim okolnostima gubitak svesti je krajnje neizbežan. Priličan broj vrsti tkanina je takođe testirano u funkciji tampon zone, ali bez vidljivih efekata na subjekte.

Meni je psiha već podešena da kako dan navrši svoj sedamnaesti čas, sva čula zamru sem slušne aparature. Od trenutka kako čujem zvuk usisavača imam vremena da snimim sve otvorene fajlove, da odradim brzi check-in (onaj kaubojski, bez valjane provere), kažem "ćao" na eventualnom četu u toku, potrpam stvari sa stola u ranac, izlogujem se i zapalim sa licinog mesta.

Međutim, ima onih dana kad sve to sebi ne mogu da priuštim. Kada me posao svojim okovima primorava da zalazak Sunca pratim sa 24. sprata. Ah, avaj, kuku mene, lele, avaj...
Smuči mi se ostatak dana. Hrana koju sam pojeo tog dana počinje da se kvari u meni. Obrve mi se oklembese i tek kasno uveče nakon trećeg tuširanja malko živnu. U početku sam šibicama palio dlake u nosu sumnjajući da se na njima talože uspomene traumatičnog iskustva. Nije pomoglo. Sad ih puštam da rastu, ne mešam se, kako bi možda poslužile u blokadi neželjenog. Primetio sam i prve sede dlake na svom zmijskom telu i to na grudima. Jezik mi se ljušti sa strane. Zaboravljam imena, samo lica ostaju, u prolazu ljude otkrivam kroz šifre. Neke bistrine se nepovratno mute... Dovraga, sistematski venem.

Zanimljiva stvar u celoj priči je što sam postao prilično organizovaniji u poslednje vreme. Isplaniram radni dan, sa sve dangubama, da mi se završi tik pre kritičnog perioda. Znam da ako zaglavim ne gine mi terapija respiratornog sistema. Zadovoljan što je posao urađen i plućna krila spremna da polete u ostatak dana. Lepo mi je!

Sve u svemu, netrpeljivost sa jedne strane biva anulirana zahvalanošću gosn Smrdi na drugoj strani.
Dođe mi da poželim i vama jednog u okolini!

P.S.
Možda ipak i padne onaj zagrljaj sa početka...

16.1.14

Prokleta muda

Sve češće kada nešto postignem u životu pomislim:
- Jeboh te, ovo sam mogao i mnoooooooogo ranije...

Jeste, priznajem da su me mnogi savetovali ono što sam i skapirao godinama kasnije. Svestan sam da mi je instinkt često govorio da pođem tim određenim putem, ali nisam imao muda!

Ubeđivao sam sebe da je ipak poučnije da sam prođem avanturu i izvučem zaključke. Biće moji, nabijem ih, ako ništa drugo.
Mamlaz...

Ovako sam se natovario glupostima usput, skinuo maske mnogima i sjaj mnogome.
Polako dobijam i ja ulogu da kao delim tamonekesavete.
Ne preostaje mi ništa drugo no da ponavljam isto što su i meni pričali:
- Prati svoj "insekt"...

A moglo je prilično bezbolnije s tim mudima...

14.1.14

The problem

“tHAT's thE prOBLEm witH DRiNKiNg, I thOUGHt, aS I PoUrED MysELF a DrInK. if sOMetHING BAD happeNS YoU DRINK In aN Attempt tO FoRGEt; IF SoMeTHiNG good HAPPeNs yOU DrINK IN order tO CeLEbraTE; And If NotHIng hApPENS YOU dRINk TO MAKE sOMeTHinG HappEN.”


 Charles Bukowski


One need



Is it getting better Or do you feel the same. Will it make it easier on you now You got someone to blame. You say... One love, One life, When it's one need In the night, One love, We get to share it, Leaves you baby if you Don't care for it. Did I disappoint you, Or leave a bad taste in your mouth. You act like you never had love And you want me to go without. Well it's... Too late, Tonight, To drag the past out into the light. We're one, but we're not the same, We get to Carry each other, Carry each other, One... Have you come here for forgiveness, Have you come to raise the dead, Have you come here to play Jesus, To the lepers in your head. Did I ask too much, More than a lot, You gave me nothing, Now it's all I got. We're one, But we're not the same, Well we Hurt each other Then we do it again. You say, Love is a temple, Love a higher law, Love is a temple, Love the higher law, You ask me to enter, But then you make me crawl And I can't be holding on To what you got, When all you got is hurt. One love, One blood, One life, You got to do what you should. One life, With each other, Sisters, Brothers. One life, But we're not the same, We get to Carry each other, Carry each other, One...life, One.

Nepostojano i

U mom komšiluku tri zgrade čine jedan klaster. Ima ih koliko i slova u abecedi, tj. imenovani su sa A, B, C... Ja živim u klasteru H (aitch).

SVAKOM taksisti kad kažem "klaster eič" on me NE razume. Onda krenem da dajem primere poput House, Horse, Home, Hill, Hero... ali džaba. Recitacija u prazno.

Nakon par nedelja kad sam shvatio fenomen, krenuo sam da pevam ovo slovo poput njih: "".

SVI me razumeju na keca.

13.1.14

Igrajmo se


UzMI NaJbLižu KNJiGU,
okreNI sTRAnu 77,
OStavi Ovde u ViDu kOMentarA 
pETu RečeNiCu!

Preskoči stručnu literaturu i ne pominji naslov knjige!

7.1.14

2.1.14

OvaNova

Kako je i meni jedna od čestitki za OvuNovu bila citat iz Malog Princa, voleo bih da odgovorim takođe jednom njegovom, kojoj se često opirem: 



"Voici mon secret. 
Il est très simple: on ne voit bien qu'avec le cœur. L'essentiel est invisible pour les yeux."

"Evo moje tajne.
Vrlo je jednostavna: Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati."



Želim nam da sagledamo suštinu u OvojNovoj!
Srećno...


Decembar, vrlo dobar