1.10.14

Digresija impotentne agresije

Nekako mi je teško pala ova ujdurma okolo akademskih plagijatora koji su, igrom slučaja ili ne, na odgovornim državnim funkcijama. Kako samo depresivno zvuči reći da to je samo jedna u nizu nerešenih krivičnih dela bahatih službenika državne administracije. Još je depresivnije živeti u takvom okruženju, gde se ignorisanjem pune palete svih mogućih zločina prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, celo društvo razvodnjava.

Elem, jedna pomisao mi ne da mira. Ako se poslednjih dvadeset i kusur godina za kormilom Sirbistana smenjuju svakojaki paceri, kako li je tek bilo pre 100 & više godina! Optimista će reći "pa isto 'vako". Optimista sa iskustvom (čitaj pesimista) će konstatovati "još gore". Zaista, danas je gotovo sve pristupačnije: znanje, putovanje, komunikacija i najviše od svega iskustvo! Logično je pomisliti da bismo u tih 100 godina, koliko god se opirali, ipak nešto naučili.

Moj zaključak je da je tada bila MNOGO veća divljaština, te otud i kolebanje mi moje koliko treba poštovati i veličati tamo neke vojskovođe, krdovođe, dinastije, partije, sve te politikante od kojih su ovi danas učili zanat. Sad napravite u glavi jedan skok u budućnost za stotinak godina. Hooop... Garantujem da će ovaj šljam, čijih se aktivnosti ili bolje reći pasivnosti poslednje dve i po* decenije svi kolektivno stidimo, te 2114-te biti slavljen i uzdizan do umobolnih visina.

Povraća mi se...


*moj te pipo

No comments: