15.3.14

Saučesnik

Kako sam ulazio u stan zazvoni mi je fiksni telefon.
Baš čudno, nikome nisam dao ovaj broj.

Podigao sam slušalicu i sa druge strane žice predstavi se šef kabineta "njegovog visočanstva Petra I Karađorđevića"! Al' se neko fino zajebava na moj account, pomislih.
- "Molim vas dajte mi Apisa na vezu, hitno je!", nastavlja dingospo.
Apiš ti mene za danekažemšta...
- "Izvinite ko ste Vi i koga trebate?", izgovaram skroz začuđeno.
- "Dete, nemam vremena, ne zamajavaj me, daj mi Dimitrijevića HITNO!"
Vidim nije šala, čovek u frci, hoću da pojasnim.
- "Izvinjavam se, ali..."
- "Ne izvinjavaj mi se" prekida me grubo, "daj Dragutina da mu kažem da ne pravi gluposti i da ne pušta Principa ni slučajno preko granice!"
- "Da ne mislite možda na Gavrila?" izgovaram prvo što mi pade na pamet i to kroz podrugljiv osmeh.
Tek onda skapirah da sam malo preterao, iako nemam pojma šta se dešava.
Par sekundi tišine... prolaze kao celi vek.

Naglo sam se uozbiljio i taman da proverim da li je još tu gosn šef kabineta, kad začuh:
- "Slušaj balavče, da si mi odmah rekao svoje ime, čin i puk kome pripadaš!!! Najebaću ti se..."

Zakrče linija nekim nepodnošljivim tonom!
Tolikom jačinom da sam morao slušku naglo da odaljim od uveta.
Ponovo muk...
Pažljivo sa distance osluškujem dere li se ovaj i dalje.
Ima li ga uopšte?
Ništa...

Spustio sam slušalicu i evo već danima mi ne da mira pomisao da sam nešto zajebao.
Zavlačio sam čoveka bespotrebno, a vidim da mu je baš gorelo pod nogama.
Imam utisak kao da je nešto trebalo biti sprečeno...

No comments: