12.2.14

Sveto trojstvo ljubavi

Kaže mi Helen* da naš mozak poseduje tri suštinski različita moždana sistema vezana za ljubav.

Jedan je seksualni nagon, tj. žudnja za zadovoljenjem seksualnih potreba. On je usmeren na sve što nosi suknju, barem u slučaju mi mome. Mali detalj: Škoti stop! :) Vi ostali popunite prazninu ukoliko vam se razlikuje jebna grupa: _________.
Sistem je prost, šljaka kao u onoj pesmi "Čika jebe zeku, čika jebe medu, taj ti čika stiže čak i sebe da pojebe...". Pri tome nam uglavnom, van domena higijene, nije bitno da li ta osoba šara sa strane ili jok.

Drugi moždani sistem je romantična ljubav: zanos i opsesija rane ljubavi. Najzajebaniji sistem od svih, da ga nabijem...! Ovde se fokusiramo na samo jednu osobu, čime se štedi vreme i energija za parenje, kako kaže antropologistkinja. Totalno se usredsredimo na tu osobu, dajemo joj veći značaj, ignorišemo loše osobine, obožavamo dobre (Love is blind). Postajemo izuzetno seksualno posesivni, jer u skladu sa darvinovom teorijom, sama poenta ljubavi jeste ujediniti dve osobe dovoljno snažno da počnu da se multipliciraju. Romantičnu ljubav možemo definisati kao žudnju, ne samo fizičku već i emotivnu, koja nas neverovatno motiviše ka osvajanju i zadržavanju datog subjekta, što ubrzo prerasta u jednu lepu opsesiju.

Od ranije mi je poznato da su skeniranjem delova mozga osoba, dok misle na svoje voljene, primećene glavne aktivnosti upravo u delu koji se aktivira i kada osećate dejstvo kokaina. Za onog ko nije znao: opala!

Zaključak gospođe Fišer je da romantična ljubav nije emocija! Aaaaaaaaaaaaa....
[Pisanije nastavljeno nakon 1dl žestine]
Pa kaže: "Romantična ljubav je zapravo nagon. Nastaje radom mozga, i to onog dela koji je odgovoran za žudnju. To je onaj deo mozga koji je aktivan kada posežete za čokoladom, kada želite da dobijete unapređenje na poslu. To je rad mozga. To je nagon."
[Pisanije nastavljeno nakon namirivanja jednog od gore pomenutih nagona]

I treći moždani sistem je privrženost: osećaj smirenosti i sigurnosti koji osećamo prema dugovremenom partneru. Između 10 i 160, u ovom slučaju godina, ne policajaca što bi rekao Radovan III... On (sistem, ne Radovan) nam, kako ekspertica duhovito prenosi, omogućava da trpimo to drugo ljudsko biće, bar toliko dugo da zajedno odgajimo mladunče :)

Ova tri moždana sistema: požuda, romantična ljubav i privrženost, mogu (a i ne moraju) da idu uvek zajedno, kao što mogu (a i ne moraju) da budu povezani!
Jooooj, šokantno!? Možda samo dok ne probaš :)

Evo na primer seks bez obaveza... Sa orgazmom dobijate i mericu dopamina, koji je "povezan" sa romantikom, te se olako možete zatreskati u nekoga s kim se s vremena na vreme pandrčite. Tu su onda i dozice oksitocina i vazopresina, povezani sa privrženošću, te ishod može olako biti i svadba nakon istog tog pandrčenja. Pitajte samo kum Elvisa iz bratske nam države Nevade.
Hahaha, dobra igra reči :) Iz zemlje Nevade, gde ga ne vade :)))

Sa druge strane, kao dokaz nepovezanosti navodi se situacija kada osećate duboku privrženost prema dugoročnom partneru, dok ste snažno zaljubljeni u nekog drugoga ili vas seksualno privlači neko treći. Ukratko, sposobni smo da volimo više osoba u isto vreme. Fak... ovo je čak i mene šokiralo!
[Pisanije nas... još koji dl... dobraaaaaa]

Sve u svemu, priču o svetom trojstvu ljubavi u čoveka, doktorka završava mišlju da mi nismo životinja stvorena da bude srećna i da tu sreću sami nalazimo i stvaramo. Mi smo životinja koja je stvorena da se razmnožava. Av, av, av!

Gledao video... čitam drugi dan transkript... analiziram sebe... malo lažem tog istoga, malo mu i ne verujem... Krenem da premotavam svoje bogato raskidačko iskustvo, nebitno ko ga prima ko ga daje, da prostite.
...i primetim jedno pravilo.
U zavisnosti od jačine tog mog nagona, katkad u kombinaciji sa privrženosti, katkad ne, ja sam dooooosta dugo ostajao zamrznutih namera. Ponekad i po više godina, da mi prosti sveti Falus... Nastavio sam da "želim mladunčad" sa tim djevama, iako su one odlazile i bivale s drugima. Ne smem ni sebi više da prepričavam koje sam sve scenarije odobravao u ovoj ludoj glavi.

Sve to traje do jednog trenutka kada ona (popuni prazninu ako se razlikuje: _______ ) ne napravi mladunče sa nekim drugim. To je kraj! Indirektno mi pomogne da shvatim kako nema više tu šta da tražim. Životinja u meni se naglo isključi, prepukne što bi rekle babe, i preorijantiše se na sutra.

Zakevljenje je recept za zaborav.
Apelujem na ovih par djeva, što mi još čeprkaju po ganglijama, da po'itaju i da me ne zadržavaju više.

Imam neka posla :)

*[Uglavnom prepričano/prepisano predavanje gospođe Helen Fisher
Besmisleni komentari i zaključak su vlasništvo moje malene kosti...]

2 comments:

Miljka said...

Pa sad, mozda je u pravu, a opet, mozda su i oni iz Ancient alians u pravu, a kako objasnjava parove koji ne zele decu, a ostaju zajedno?

Ivan Arsić said...

E jebi ga Miljka...
Taman nadjem nesto za šta da se uvatim i ti mi sjebeš 'vako :)

Vidis, ovo sa pomenutim parovima je zanimljivo. Nije da ne mogu imati decu, nego je stvar odluke? Da... Verovatno neko veliko razocarenje u civilizaciju. Al' su ipak sa partnerom s kojim bi da su idealni uslovi ipak imali decu.