10.2.14

Ritam nereda

Dok radim volim tišinu.
Kad pravim pauzu ne volim tišinu.
Tolerišem netišinu kada i drugi prave pauzu.
Dok radimo smetaju mi svi prateći zvuci.

Jedan kolega stalno pije vreo čaj i srče kao nezdrav.
Sve to na kraju isprati olakšavajućim izdahom kojim verovatno ladi usnu mu duplju.
Meni to svaki put zvuči kao da kenja!
Srk-istovar, srk-istovar, srk-istovar...
Vrlo nervira.
Slušalice odavno ne pomažu.

Ne mogavši više da slušam iritantni uzdah/izdah, malo pre sam:
1. ustao...
2. prišao mu...
3. uputio srdačan osmeh...
4. i odvalio ga po glavi njegovom tastaturom!!!

Uredno sam se vratio na mesto.
Nije mi ništa prigovorio.
Razumeo je u potpunosti moj afekat.
Kolegijalno, nema šta...

2 comments:

labilna said...

Šorni ga Pajo! :)

Ivan Arsić said...

:)
Danas drugi klokće!
Ono kad klepećeš nepcem.
Ovaj će da popije monitor...
:)