25.2.14

Odluka


Spremio sam sinoć za bacanje kesu punu staklenih tegli.
Tegle od nutele, senfa, krastavaca, džemova, medova...
Spustio sam je pored cipelarnika da ne zaboravim kad izlazim.

Jutros je ponesem i bacim dok sam išao na posao.

Vratio sam se sa posla kad ono kesa opet na istom mestu!
Hm, verovatno sam jutros žurio, pa zaboravio...
Presvukao sam se i setih se da mi treba nešto iz prodavnice.

Obujem se, uzmem onu kesu i bacim je na putu ka prodavnici.

Nisam se nešto zadržao, požurim da spremim večeru.
Ulazim u stan kad ono kesa sa teglama opet na istom mestu!
Hm, verovatno sam opet zaboravio, zamislio se nešto.
A skoro da sam siguran da... Nema veze.

Večeram i shvatim da bi mi prijala lagana šetnja.
Napolju je malo zahladnelo, valja se obući.
Oblačim duks, vezujem pertle i uzimam kesu sa teglama.
Bacio sam je pre ulaska u lift.

Napravio sam jedan lepi krug oko jezera.
Procenim da sam se dovoljno umorio za san.
Ulazim u stan kad ono kesa sa teglama opet na istom mestu!!!
Hm... da li je moguće da sam to uradio opet, tj. nisam!?

Bez odlaganja, grabim žustro onu kesu i krećem ka vratima.
Izlazim u hodnik, otvaram vrata prostorije za odlaganje đubreta i stajem...
Pomislim, možda meni i budu od koristi sve ove tegle!

Vratim se u gajbu i stavljam kesu pored cipelarnika. 
...da me podseti ujutru da mi tegle trebaju.

No comments: