24.2.14

Ko drka, zlo ne misli

A bove maiori discit arare minor. [Od starijeg vola, mlađi se uče da oru]
Erotika je u moj život ušla preko zagrebačkog magazina koji se upravo tako i zvao. Moj stari je počeo da ga kupuje i držao u svom radnom stolu. Ne sećam se kako sam provalio, rondajući kao i svako dete ili sam je samo snimio u štosu novina kada se vraćao s posla. U početku je i on listao, jer sam nalazio ponekad magazin presavijen na nekoj strani, mada ubrzo su se gomilali novi brojevi koji su ostajali netaknuti. Došao sam tek godinama kasnije do zaključka da je cela akcija bila verovatno samo za mene, edukativnog "kara" + "ktera".
Inter pedes virginum gaudium est iuvenum. [Među nogama device leži zadovoljstvo mladića]
Časopis je obilovao slikama, kojim sam nesumljivo bio očaran od samog starta. Mana celog koncepta je ta što ih brzo izgustiraš, a do novog broja sledi čekanje od mesec dana. Onda se vraćaš na stariji materijal, evociraš uspomene, drma te nostalgija, otkrivaš neke nove detalje koji su ti ranijih meseci promakli. Manje više osećaj kao kad se ponovo smuvaš sa bivšom ribom. Tad to nisam znao, al mi je već delovalo čudno :) Tako sam silom prilika počeo i da čitam priče koje su u suštini činile polovinu sadržaja. Neprivlačan običan papir, gomila teksta, tu i tamo neka crno bela fotka... Ah, kao kakvo nastavno sredstvo :) Međutim, ne lezi Vraže, kako sam tepao vršnjaku u to vreme, te priče su bile pravo blago! Počeo sam da ih upijam u abnormalnim količinima. Naravno da se ne sećam detalja, ali opšti utisak koji pamtim opisuju dubokoumni stihovi: "i u šumi i na njivi, i na travi i na šljivi, i na svetlu i u mraku, u avionu, kamionu, dok pada kiša ili grad, moje su sad".  U kombinaciji sa onim slikama, (ne)iskustvima iz realnog života, moja mašta je odlepila :)
Historia magistra vitae est. [Istorija je učiteljica života]
Časopisi su najednom nestali! Ne mogu opisati svoju žal tih dana za izgubljenim. Dušanka mi je utrnula, a Srce se spustilo u prepone... :) Stari je verovatno procenio da sam prošao fazu nultu i da dalje mogu sam. Glava mi je bila napunjena pristojnom količinom nemira iz sveta odraslih i ja sve što sam imao je šugavi džeparac i divlju maštu. Ona je vala poput lego kockica, iznova i iznova od jednih te istih gradivnih blokova, pravila nove strukture u mojim rasplamsalim dečačkim glavama. Trebalo je sada izaći na ulicu i namiriti potrebu! :) Blejaše to veoma kreativan period mojega bića. Naučio sam da posmatram druge, njihove navike, da se krijem, izbegavam praćenje, lažem, kradem, cenim tišinu i mir... Istraumiran, krenuo sam i ja da kupujemNeka vrsta personalne renesanse.
Citius, altius, fortius! [Brže, više, jače!]
Sve dok jednog dana nije došao internet! Ajme meni radosti. Danas znam da to beše mač sa dve oštrice, ali onomad... selo mi k'o budali šamar! Vratio sam se ponovo svojim pričama, jer je spuštanje s(l)ika bilo noćna mora. Kad se samo setim modema i čekanja na jednu sliku u trajanju od po par minuta. Ima lepe oči, za 30ak sekundi ću znati kakve su joj grudi, a dok dođe zadnjica na red mogu opušteno da pređem ceo nivo Princa od Persije. Verovatno su prethodne traume od nestanka i oskudice veselog sadržaja, u saradnji sa tim mukotrpnim digitalnim kapanjem, inicirali kod mene "hrčak" efekat. Krenuo sam da arhiviram... Svaka slika je bila zlata vredna i zasluživala je koliko god bajtova da joj treba na mome, da prostite, disku. Ukratko, kopirao sam Internet, tj. najzanimljiviji njegov deo. Od početka sam se spremao da ga neće biti dugo, kao što je i Microsoft to predviđao u to vreme.
Moja foto imperija je krenula da raste...
Mors ultima ratio. [Smrt je poslednja istina]
Vrlo brzo se internet ubrzava i iz proste lenjosti i nedostatka vremena, batalim tekst i strogo se orijentišem na slike, koje sada samo naviru sa svih strana. Već sam na početku skapirao da sve to treba držati pod kontrolom, u smislu da je neophodna valjana kategorizacija. Trudio sam se da čuvam samo "lepe" fotke. Razmišljao sam u pravcu šta ako umrem iznenada i neko kad sedne za moj komp, bilo bi dobro da prepozna dobar ukus naspram prostog javašluka i prostakluka! Moram priznati da sam se i trudio da ipak ne upropastim svoju maštu načisto. Verovatno podsvesno, jer mi to tek sada pada na pamet. Naime, sve što sam čuvao većinom nije bilo do kraja transparentno (omiljena reč društva u tranziciji), već je imalo izvesnu dozu nedovršenosti, prostor da mašta ipak nađe svoju svrhu. Ukratko, poštovao sam tu razliku između erotike i pornografije :) Verovatno sam zato i izbegavao pokretne slike koje smatram najvećom pretnjom maštovitom rešavanju problema. Na duže staze, naravno :)
Nihil humani a me alienum puto. [Ništa ljudsko nije mi strano]
Menjao sam računar tokom godina, ali folder pod radnim naslovom "Literatura" je bio sastavni deo svakog bekapa. Osnovni folderi koji čine strukturu ove moje vesele fondacije su sledeći (po azbučnom redu):
  • ACTION (xxx, jedan do sto učesnika, veselje, bruka...)
  • AMATEURS (komšinice, gistro slučajno procurele fotke zajedno sa onim entuzijastičkim. Verovali ili ne, na netu nađoh bivše devojke, pa i koleginice sa faksa. Sve su tu...)
  • ART (Favorit! Ne znam da li je fotka dobra ili je to zbog "umetničkog" mi dojma)
  • CELEBS (simpatije iz sveta šou biza)
  • CICKE (osobe ženskog pola u razdoblju od 18 do 48, zamrznute u brojnim emocijama)
  • JEBITE DOMACE (naziv inspirisan revoltom ka kampanji "kupujte domaće". Ima svega ovde: Cerak, Zemun, Karaburma, Kragujevac, Istra, Zagreb, Ljubljana... bratstvo & jedinstvo is not dead!)
  • KOMEDIJA (svakojake seksi zajebancije, crteži, parole, smešne scene, nebuloze i svaštanešto što uglavnom kačim po mreži)
  • KORENI (fetiš ka veselim sedamdesetim i osamdesetim). 
Finis santificat media. [Cilj opravdava sredstvo]
Kako neko voli da slaže Tetris ili one loptice u igrici Lines, ja sam svoj zen nalazio u klasifikaciji slika. Kad ih spuštam sve ide na istu gomilu, nema se vremena za razvrstavanje, tresu se ruke od uzbuđenja. Tek kasnije, na tanane vršim validaciju, te ukoliko prođe i drugi sud ukusa, slika može komotno završiti u jednoj od pomenutih kategorija. Vremenom folderi su postali prenatrpani, pa sam pisao male aplikacije za grupisanje fajlova u podfoldere od po 100 slika, onda neki za "pametno" preimenovanje istih. Evo i sad napisah programče da mi pronađe najstariju sliku u kolekciji, najveću, najmanju. Rezultat kaže da je najbajatije što imam ova Madonina slika iz 1992. god.
Credo quia absurdum est. [Verujem jer je besmisleno]
S vremena na vreme svakako da sam prolazio kroz izvesne krize. Postojale su ozbiljne pretnje da se ovaj hobi batali. Jedna od najvećih koju pamtim beše nelagoda da je duh pokojnog dede nastavio da dolazi u moju sobu, kao što je on radio za života. Samo da me vidi šta radim, kako sam, prodiskutuje malo sa mnom, ubije vreme. Nisam mogao nedeljama da se opustim dok nisam promislio i batalio tu ideju da tako nešto je moguće. Tako sam prestao da dovodim u pitanje postoji li Bog i sve te više sile. Jednostavno sam morao da idem u tom pravcu, jer se kosilo sa mojim pojmom logike i lepog ukusa. Kasnije u životu su mi dešavanja u svetu oko mene, kao i moj zdrav razum, potvrđivali nebrojeno puta da sam u pravu. Sami smo na ovom svetu, bez brige! :)
Inter nos. [Među nama]
Vremenom pomenuti Tazaurus je nastavio samo da postoji, ničemu ne služi. Sve se pretvorilo u larpurlartizam (L'art pour l'art - umetnost radi umetnosti)... Sve ređe sam se vraćao i obilazio društvo, koje je poraslo do suludih dimenzija. Informacija koju ću podeliti sa vama će mi sigurno nalepiti etiketu koja će me zaboleti (verovatno opet u predelu prepona). Tiče se upravo statistike koja je i mene zapanjila. Naime tezaurus, po poslednjem merenju, sadrži 357,275 fajlova. Da, trista pedeset hiljada! Da li ako kažem tisuća zvuči manje!? Jok... :) Žao mi je što nema prilika da vas provedem kroz sve to, jedan turistički obilazak, da vidite da nije baš toliko banalno kao što zvuči. Još je banalnije :) Ipak, bolje je možda i samu Pandoru držati pod ključem!
Omne nimium nocet. [Sve što je previše, škodi]
Ovim svojim poslednjim, umalo napisah krstaškim, pohodom u ovu džamahiriju, nesvesno sam poneo sa sobom gomilicu. Zaturilo se, nisam ni primetio :) Štr(e)cnem se kad pomislim kako bih za ovo dobio par doživotnih robija, ako me pak prethodno ne satru kamenovanjem. Nije mi toliko zbog sebe, no što će mi rodna gruda ukaljati obraz i izgubiti toliko očekivane investicije od šeika.
Amor omnia vincit. [Ljubav sve pobeđuje] (?)
Pre par nedelja sam definitivno uvideo besmisao cele stvari. Bio sam besan. Nasuo sam poveću čašu džina, udavio par kocki leda u njoj, a limenku tonika nisam otvarao, samo sam je gledao kako se 'ladna znoji. Zapalih cigar i otvorih folder... Kroz gust dim probijaju se moje misli, te krenuh da pričam svom dragom Tezaurusu...
"Povrh sve težine, lutanja, bola, nesvesti, ovo vreme je bilo sjajno! Svaki tren, svaki podeljen momenat! A nervira me! Nervira me, jer jedno za drugo imamo vezane većinom želje, želje koje smo oduvek hteli sebi. Masa stvari se izdešavala tokom ovog vremena, vrtlog i gomila paralelnih dešavanja, i sve to smo na neki način zajedno prošli i prolazimo. Vezali smo sve to za nas delom sa razlogom, a delom kao kalem naših želja, ne emocije. Odvojili smo se od sveta i sada ne želimo nazad. Međutim, taj naš svet nije realan. Kada je možda i mogao biti on nije, a onda je izgrađen na osnovu želja. Ne možemo tako, ne znamo kakvi smo stvarno ti i ja zajedno - u pravom smislu, koje nijanse i boje bismo budili jedno u drugome. U čemu bi se slagali, a u čemu ne. Nemamo ama baš nikakvo realno iskustvo mi kao mi, u stvarnim nama. Pomerene su mi skroz granice, sve nekako posmatram drugačije, dan nema magiju, funkcionišem 'po crticama'... Naravno, tako želim da dam priliku tim željama, da se pokažu ili ne, da naučimo iz njih jedno ili drugo, levo ili desno, ali ne možemo da pomeramo zemlju, a da nismo sigurni u to... i tu je 'kvaka' koja najviše boli. To što ne mogu da se pomirim sa tim da nismo bili iole pametni da damo nama šansu. Sada nije dobro za nas same, a onda dalje i za druge... Ja moram da te pustim, hoću da smo srećni!"
Dictum factum. [Rečeno učinjeno]
To je bilo to.
Daleko od očiju, daleko od srca.
Beše to najteži KLIK u mom životu!
Suza suzu prati while my hard di(s)k gently weeps...
Neka druga glava sada drlja po mojim uspomenama.

Dolivam onaj džin, gutam bez leda, uvlačim dim, derem grudi iznutra do besvesti.


Dixi et salvavi animam meam. [Rekoh i spasih svoju dušu]
Zbogom.
Acta est fabula. [Predstava je završena]
Idemo dalje... 

8 comments:

pekmez said...

radis ti ista na poslu?

Ivan Arsić said...

:-)
Ne pisem ja ovo na poslu :-)
Samo objavim kad mi statistika kaze da najvise dolazite na blog :-)

Milan Vrhovac said...

Nekada je bilo drugacije:
http://vukajlija.com/zabava/posteri/664541

Ivan Arsić said...

Hahaha
upravo tako :)))

Uuuu Vrho, pa ja tek sad povezujem neke stvari... uvek sam se pitao odakle fetiš ka grupnim uživanjem u projekcijama!

Milan Vrhovac said...

Uf, ne.
Kad kazes grupno uzivanje, pomislim na gomilu nepoznatih ljudi u bioskopu.
Jednom sam imao prliku da u studentskom domu prisustvujem pocetku projekcije u TV sali u 2h na TV Palma-i. U TV sali su mi svi osim mog cimara bili nepoznati. Vrlo cudno i neprijatno. Hvala ne vise.
Grupno moze samo ako je grupa dvoje :), ili ortaci pa moze kreativno da se komentarise.



labilna said...

Slava mu! :D

Ivan Arsić said...

@Vrha
Gomila napaljenih studenata, a u tebi osecaj ugrozenosti :) Kako li bi ti bilo da si devojcica bio/la :)

Ja sam se jednom uclanio u pornoteku da bismo rentali "Hamleta" i imali debatu tokom i posle filma. Necu da pominjem strucnu komisiju, ostavljam im mogucnost da ostanu amonimuni :)

Fantasticni monolozi/dijalozi :)
Jebati il' ne jebati...
DRAMA!

Ivan Arsić said...

@labilna
slava mu.

...nadam se da ovde mislis na folder :)