22.1.14

Motivacija

Svaki dan nešto pre 18h dolazi ekipa da sređuje kancelariju.
Jedan sklanja i pere čaše & šolje, drugi paja prašinu, potom zalivač cveća i meni omiljen baja s usisivačem.
Kako bi bio brži koristi usisivač koji se besi na leđa, poput ranca.
Custom made design...

Emociju koju sam vezao za njega bih pokušao da opišem.

Naime, lik nenormalno zdiba!
Bolje reći UBIJA AROMOM!!!
Uši otpadaju. Kad ga vidim pomislim da je tornado, a ja imam kuću bez podruma. Kao bre da je povezan sa tim usisivačem, pa sve što pokupi sa poda završi u njemu.
I tako svaki prokleti dan. Nema te prilike kada bih mogao da ga zagrlim i zahvalim za sve što doprinosi preduzeću. Kao što inače radim sa svim ostalima, jel te...

Razmišljao sam da bi donekle bilo humanije da je radijacija lokalnog karaktera, u domenu ličnog prostora. Ali jok vala! Beše ta misao moje hvatanje za slamku, moja poslednja nada, uteha i spas (NUS).
Dešava se to da u prostoriji atomi azota bivaju u potpunosti zamenjeni atomima sumpora. Kiseonik počinje da očajava novonastalnom situacijom, te se naglo povlači u zabačene uglove ili nemilosrdno biva usisan opisanom leđnom spravom.

Neoprezan naivac može pomisliti da je atmosfera čistija negde drugde, ali se vrlo brzo uverava da je novo mu odredište odveć kontaminirano i da hemijski proces ne posustaje. Ukoliko pak i nađe par kubika vazduha tipa virgo intacta, time samo produžava svoju agoniju iščekivanja zle sudbe konkretnog radnog dana. Penetracija b(R)ojnog otrova je skoro stoprocentna. Doduše, to su samo pretpostavke, jer još niko od posmatrača i analitičara nije uspeo da zadrži svež razum tokom celog trajanja eksperimenta.

Sve sam probao, ništa nije dovoljno efikasno. Disanje na usta se ispostavilo da je samo još jedna od urbanih legendi. Uvežbano uzimanjem daha, nakon dvadesetak puta odgledanog filma "Big blue", nije od neke koristi. Čak (bez šta više) je kontraproduktivno, jer nakon perioda disajne apstinencije organizam upumpava znatno veće količine vazduha i pod tim okolnostima gubitak svesti je krajnje neizbežan. Priličan broj vrsti tkanina je takođe testirano u funkciji tampon zone, ali bez vidljivih efekata na subjekte.

Meni je psiha već podešena da kako dan navrši svoj sedamnaesti čas, sva čula zamru sem slušne aparature. Od trenutka kako čujem zvuk usisavača imam vremena da snimim sve otvorene fajlove, da odradim brzi check-in (onaj kaubojski, bez valjane provere), kažem "ćao" na eventualnom četu u toku, potrpam stvari sa stola u ranac, izlogujem se i zapalim sa licinog mesta.

Međutim, ima onih dana kad sve to sebi ne mogu da priuštim. Kada me posao svojim okovima primorava da zalazak Sunca pratim sa 24. sprata. Ah, avaj, kuku mene, lele, avaj...
Smuči mi se ostatak dana. Hrana koju sam pojeo tog dana počinje da se kvari u meni. Obrve mi se oklembese i tek kasno uveče nakon trećeg tuširanja malko živnu. U početku sam šibicama palio dlake u nosu sumnjajući da se na njima talože uspomene traumatičnog iskustva. Nije pomoglo. Sad ih puštam da rastu, ne mešam se, kako bi možda poslužile u blokadi neželjenog. Primetio sam i prve sede dlake na svom zmijskom telu i to na grudima. Jezik mi se ljušti sa strane. Zaboravljam imena, samo lica ostaju, u prolazu ljude otkrivam kroz šifre. Neke bistrine se nepovratno mute... Dovraga, sistematski venem.

Zanimljiva stvar u celoj priči je što sam postao prilično organizovaniji u poslednje vreme. Isplaniram radni dan, sa sve dangubama, da mi se završi tik pre kritičnog perioda. Znam da ako zaglavim ne gine mi terapija respiratornog sistema. Zadovoljan što je posao urađen i plućna krila spremna da polete u ostatak dana. Lepo mi je!

Sve u svemu, netrpeljivost sa jedne strane biva anulirana zahvalanošću gosn Smrdi na drugoj strani.
Dođe mi da poželim i vama jednog u okolini!

P.S.
Možda ipak i padne onaj zagrljaj sa početka...

2 comments:

ivan said...

Imao sam ja tako kolegu kojem je smrdilo iz usta kao da mu je se nesto uspuzalo unutra I crklo...kad otvori usta da nesto kaze prostor oko njega nepodnosljiv u krugu od 3 metra, gubis svest... A tek ako je rekao okrenut tebi...
Elem - on me je motivisao da cutim, nista ne pitam I sve radim samostalno...
Mnogo sam tako naucio, 'fala mu...

Ivan Arsić said...

:))) "Govori tiho i nosi psa sa sobom"

Pocinje sve ovo da mi lici na ideju za doktorsku tezu
"Uloga smradova u licnom usavrsavanju"