1.10.14

Asocijacija

štA TI JE prva AsoCIjacIJa NA PičUraK!?

Digresija impotentne agresije

Nekako mi je teško pala ova ujdurma okolo akademskih plagijatora koji su, igrom slučaja ili ne, na odgovornim državnim funkcijama. Kako samo depresivno zvuči reći da to je samo jedna u nizu nerešenih krivičnih dela bahatih službenika državne administracije. Još je depresivnije živeti u takvom okruženju, gde se ignorisanjem pune palete svih mogućih zločina prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, celo društvo razvodnjava.

Elem, jedna pomisao mi ne da mira. Ako se poslednjih dvadeset i kusur godina za kormilom Sirbistana smenjuju svakojaki paceri, kako li je tek bilo pre 100 & više godina! Optimista će reći "pa isto 'vako". Optimista sa iskustvom (čitaj pesimista) će konstatovati "još gore". Zaista, danas je gotovo sve pristupačnije: znanje, putovanje, komunikacija i najviše od svega iskustvo! Logično je pomisliti da bismo u tih 100 godina, koliko god se opirali, ipak nešto naučili.

Moj zaključak je da je tada bila MNOGO veća divljaština, te otud i kolebanje mi moje koliko treba poštovati i veličati tamo neke vojskovođe, krdovođe, dinastije, partije, sve te politikante od kojih su ovi danas učili zanat. Sad napravite u glavi jedan skok u budućnost za stotinak godina. Hooop... Garantujem da će ovaj šljam, čijih se aktivnosti ili bolje reći pasivnosti poslednje dve i po* decenije svi kolektivno stidimo, te 2114-te biti slavljen i uzdizan do umobolnih visina.

Povraća mi se...


*moj te pipo

24.9.14

Home hack

Nikako da podelim sa svetom home hack koji sam pre par meseci odradio.
Doduše, slabo kojeg ovde to i može zaniti, al' eto ako se bude našao/la ikad u sličnom envajromentu da mu/joj se nađe.

Elem, usled velikih vrućina ovde u pustinji voda iz mreže je uvek topla. Kako u normalnom svetu pustiš vodu da malo oteče i dođe ona 'ladnija, ovde je obrnuto. Ima dosta stvari koje su ovde naopačke, ali to nije tema ove lesone.
Dalje, u kombinaciji sa popaljenim bojlerom stanje postaje iritantno. Najsigurniji način da se malo ladneš pada u vodu. Hahaha, dobar... voda pada u vodu :)

Inženjer Arsić je došao na genijalnu ideju da manuelnom metodom deaktivacije termoregulatorskog uređaja prestane sa manipulacijom atoma & molekula H2O supstance nakon procesa desalinizacije iste i lokalne distribucije. Isključio sam bojler!

Tako ugašen ostao je u funkciji rezervoara, ali se sada u njemu taloži voda koja se fino ohladi, jerbo klima radi konstantno.

Redovna upotreba ove zlata vredne tekućine je pretrpela malu promenu u rukovanju česme, u zanatskim krugovima poznatije baterije. Plavo je crveno, a crveno je plavo! Prevedeno na tuširanjski, to bi značilo kad usmeriš kvaku na česmi na crveno (čitaj "u normalnom svetu toplo") onda curi ona ladna voda iz bojlera. Sa plavom (čitaj "u normalnom svetu hladno") puštaš u svoj dom vodu iz spoljnih cevi, pristojno podgrejanu.

Rezultat: napokon toliko očekivane naježene bradavice!

Globalizacija i ja

Novi nadimak!

Arsa, tj. Arsic je nezgodno malo na engleskom govornom području.

U slobodnom prevodu bio bih Guzonja, što mi se možda poklapa sa bojom očiju, ali sa karakterom jok. Barem volim tako da mislim i slabo da prihvatam ikakve argumente koji se sukobe sa mojom istinom :)

Što se imena tiče i tu korisnici pomenutog jezika imaju neki bag u glavi. Zašto, ali faking zašto moje ime svi izgovaraju Ajvan!? Pa nabijem VAS i ceo VAM rečnik koji je pun reči na slovo "I" koje uredno naričete po Vuku.
Evo >>ovde<< neke gomile tih reči gde ogromna manjina biva AJ-ovana. Ice, icon, iron, idea, ivory, ivy... Šaka jada i moja malena kost međ' njima! Mora da ima neko pravilo, neka glasovna promena tzv. ajvozacija.
KIQ* je s tim narodom...

I šta mi nindže sad da radimo!?

'Vako... 
Nadimak tj. prezime ne vredi skrivati, bolje preduhitriti zle jezike, "sakriti" ga ispred nosa. Nek bude Ass! 
Let ther be ass :)
Ime ću takođe blago da modificiram, što bi rekli jugosloveni sa zapada, te ću iskoristiti recepat malko poznatijeg imenjaka Ivan Morisona, kojeg svi poznAte kao Van Morison. Liku je izgleda takođe samo jednostavno dokurčilo...

Sve u svemu, puno vas pozdravlja Van Ass!


* KIQ = ko'i qrac

Ongoing investigation

IF ViDEo kILLeD thE RAdio stAR, 
whO KilLed THe ViDEo?



Fizikalija

Industrijalizacijom sve je postalo lakše, tehnologija nas je zakucala za stolice i trošimo manje no što izedemo. Postajemo sve veći i veći. Lenjost pobeđuje...

Međutim, očigledno da čovek oseća potrebu za fizičkim radom, naporom, znojem. Šta god ja mislio o delu populacije koja se tim istim mašinama obraća za pomoć i u ovom slučaju, dugujem im zahvalnost što eto tim trzajem, spakovanim doduše u pogrešnu motivaciju, spašavaju čovečanstvo :) 

Teretane, fitnesi, pilatesi, lični treneri, zumbe, ogledala, oprema, hemija, spravice i sve te pizde materinice!? Čemu sve to!? 
...ili konkretnije pitanje koje uvek pali: Čemu taj trošak!?

Zašto ne bismo napravili neke radne akcije širom gradova, gde bi KoGod organizovao proste fizičke radove, što za privatnike što za neko javno dobro. Poput skupljanja voćnih i povrćnih plodova, okopavanja, sejanja, presipanja, premeštanja, čišćenja, glancanja, štancovanja, krečenja, glačanja, tutkanja, lutkanja... Svaka varoš nek bude inspirativna shodno svojim odlikama.

Em se lepo preznojiš, em bi bio eventualno i plaćen za trud! 
Zašto plaćati za zdravije!? 
Zašto ne biti vlasnik zadnjice koju bi svako da štipne ili nadgenitalne keramike koju bi svaki da pipne dok para kaplje!?

Fizikalija kao prijatelj kućnog budžeta i nadasve svih ukućana.

21.7.14

Dubai, opet Jun :)





Prva reč

Napiši prvu reč (ili dve) koju čuješ da neko izgovara kraj tebe :)

Tri... čet'ri... SAD!


24.6.14

12.5.14

Zdrav život

Dan započnem žitaricama i jogurtom.
Negde oko podneva pauza za koju voćku.
Dobar ručak do trojke i obavezno šetnja oko jezera potom.
Jedan poročni espreso opičim tu, čisto da ne zaspem za tastaturom.
To je poslednji obrok, nema ždranja pred spavanje.
Tamo negde posle deset kad se malo rashladi opičim par krugova po trim stazi okolo novog parka.
Nisam odavno trčao te sam se plašio za koleno. Međutim, specijalna gumena podloga, što amortizuje doskok, je fantastična. Nema ni gužve, svi su uglavnom na travi. 
Nekim danima samo šetam, ali onda je barem dupla doza kilometara.. 
Vikendom igram tenis ili idem na plažu da se iskupam...

Puče led u čaši te instiktivno bacih pogled po terasi da proverim jel sve u redu.
Razbistri mi se pogled ka svetlima obližnjih solitera...
Uvučem dim i otpijem gutljaj viskija, ledolomca.
Zavalim se u stolicu, ušuškam još bolje i ponovo zamagljenog pogleda pomislim: 
- "Gde bi mi samo bio kraj da je sve to istina..."


28.4.14

Vikend

Još malko pa će godinu dana od kako sam ovde u pustinji. Kao i sav arapski svet, umalo da kažem 'normalan', vikend počinje u PetakNije neka mudrost, cela radna sedmica shift-ovana ulevo. Ja, nit se trudim, nit mi ide od ruke da se na to naviknem. Jbg, još uvek ne mogu iz cuga da kažem koji je danas dan. Mani mi ga Mito...

Uglavnom, prvi dan vikenda je kao što rekoh Petak i on sliči našoj Nedelji. Dan za odmor! Većina prodavnica i kafana ne radi, dok oni vredniji otvaraju tek kasnije, posle 17h. Čak i metro počinje da vozi u 13h, iako njime upravlja koNjpjutor. Jezivo na prvi pogled, ali to nije tema ovoga mi posta. 

Prvi dan vikenda je NAGLI prestanak radnih aktivnosti i to PRIJA!
Kad poredim protekle godine i našu Subotu ja zaista imam utisak da je to još jedan radni dan. Nikad kraja suludom tempuZa moj ukus previše aktivan dan i bučan te ga nikako ne kapiram vikendom ukoliko ne zapalim negde na planinu. Tamo u prirodi je svaki dan vikend!
Bez dana ispred, bez dana iza...

Sledećeg dana ovde, u Subotu, počinje polako da se budi grad, polovično, po potrebi i ćefu
Lagano se fata zalet i šok prvog radnog dana maltene* i ne postoji.

P.S. 
da podelim saznanje: 
*maltene = umalo te ne

22.4.14

Ometanje

čežNjA ZA REDOM JE U IsTO VREMe čežnJa ZA smRĆu, jER žIvOt JE nEpreKIdno ometANje REDA.

mILaN KUnDera


14.4.14

Neki drugi DoBuy


Srebrnom kravom olizan

Ove godine mi je Žićbo Taba doneo modni detalj u vidu par sedih vlasi na novoj seksi lokaciji!
U pitanju je brada... Automatski tim događajem se Džordž Kluniju drastično skratio rok trajanja.
Za neko čudo nemam mnogo belih. Par komata oko uveta, ali i to više stoji tamo kao neki uzorak u prodavnici tekstila. Budimo realni, verovatno bih i imao više sedih da imam i više kose. Fakat je da mi se dotična spustila još odavno na grudi i leđa, pa niz dupe sve do tabana. Pre koju godinu sam i na tim istim grudima, da ne kažem Pectoralis Major-kama, imao par srebrnih niti. Međutim, nisu se dugo zadržavale. Progutao ih mrak nezahvalne okoline.

Od nekih šokova (dosadne) svakodnevnice imam već par meseci par pečata po toj istoj bradi. Pečat definišem kao malu površ na koži gde se zemljište umorilo, te usevi ne uspevaju ove sezone. Imao sam to i ranije, pre mnogo godina, pa se na to pozivam. Saberem dva i dva, dobijem pet i zaključim: stres, tj. stanje mentalne ili emotivne tenzije usled nepovoljnih ili veoma zahtevnih okolnosti :) Tja... flegma poput mene, nemoguće :) Zanimljivo je to da pečati poprimaju oblik lica osoba koje su me izbacile iz takta. Veoma simboličan način kako moj organizam izbacuje uljeze iz sistema. Sve u svemu, meni se ne gleda u dlan, već u bradu, koja sve kaže šta sam prošao i šta me još tek čeka.

Kako sam par dana bio zatečen tom svojom malom metamorfozom, počeo sam da obraćam pažnju na ljude okolo. Znam, nije svojstveno meni, ali novi izazovi izvlače moj podznak na površ. Gledam ove indijance zapravo. Imaju daleko ozbiljniji pristup no ja. Vrlo poseban odnos prema kosi razvijen.
Šalu na_stranu, dlaka zaista ima veliku ulogu u njihovoj kulturi, gde pored pokazatelja zdravlja i lepote nosi i popriličnu duhovnu težinu. Onda, "dlakavi" biznis iz snova na tako ogromnu populaciju... Ozbiljna pojava! Eto nekog teksta, nemam snage da prepričavam :)

Po mestima gde su gužve ne prođe slučaj da ne snimim likove sa češljićem u zadnjem džepu pantalona ili košulje. Viri dva tri prsta, uvek spreman za povlačenje. Pred ulazak u metro obavezno padne jedno timarenje na brzaka. Par puta sam viđao likove kako prolaze hodnikom pored metalnih vrata sa protivpožarnim aparatom. Ne zastaju, izvuku alatku na brzaka, telo blago iskrive u bok, iskoriste odraz uglačanog metala i u dva tri poteza val je doteran. Beše to instinktivna reakcija poput udaha i izdaha. Nastavi da se destinira, ali upristojen...
U liftu, ah... obavezno se ogledaju na sve 3 strane sa ogledalima. Popravljaju dojam. Svesno žrtvuju svoj ugled pred nekolicinom, al' zarad svih onih uzdaha i pogleda divljenja koji će uslediti kad napuste tu pokretnu šminkernicu.

Srebrne vlasi su za njih pakao! Da ne pominjem gubitak kose. Malo, malo pa u novinama pročitam vest o samoubistvu usled ćelavosti. Kenjam, ok :) Uglavnom, bela dlaka nije poželjna. Verovatno puno štrči na tamnoj im puti. Najjednostavnije rešenje je farba, ali ipak jednostavnost je đavolska rabota. Tu su religiozne odrednice koje već tisuć godinama izričito zabranjuju produkte poput L'Oreal, Garnier, Schwarzkopf itd, itb. Hemija, GMO i ostali qrci palci nisu dobrodošli skaplovima. Na svu sreću postoji rešenje koje priroda nam daje i koje sveti oci u potpunosti odobravaju. Mesecima mi nije davalao mira zašto je to gomili njih vrlo tamna kosa prošarana crvenkastim pramenovima. Naravno, nije me bilo blam da pitam :)
Pogađate: kana!
Veri tu mač kul.
Misterija rešena...

Ko stari ima pravo da se sprda :)

31.3.14

Misli ne priznaju


Poći ćemo izvan grada, krećemo na put u sumrak. Zavesa od kiše pada, drvoredi piju sumrak. Biti daleko od tih divnih ljudi, što su zaboravili smeh, a nama nek se u odsustvu sudi, jer mi smo pošli zauveeeek... u sumrak. Otišli smo iznenada, ne znamo što nosi sutra. Bledo svetlo listopada, žute pumpe pored puta. I svako novo jutro dok nas budi, polako zamesti će trag. Misli ne priznaju, al' srce sluti, da ovaj dugi let je pad... u sumrak. Poći ćemo izvan grada, krećemo na put u sumrak. Zavesa od kiše pada, drvoredi piju sumrak. I svako novo jutro dok nas budi, polako zamesti će trag. Misli ne priznaju, al' srce sluti, da ovaj dugi let je pad... u sumrak.

Dokusuravanje razuma


Ovo je moj predlog nadogradnje popularnih društvenih mreža! Već neko vreme imam ideju, ali ne i prostora da se igram u tom dvorištu. Odlučio sam da je onda bacim u (v)etar, pa ko se upeca i napokon iščuka malo koda Fala mu.

Naravno, one dobre ideje i dalje sebično čuvam :) Bijač... Naturlih!
Razmišljao sam kako bi bilo zanimljivo imati neki grafičko/mrežni vizualni prikaz ostvarenih snošaja tokom vremena! :) Sasvim logično, koristila bi se već postojeća baza korisnika pomenutih mreža (fejsbuk, gPlus i sl.) koje gotovo da totalno pokrivaju populaciju koja koristi računar za koju pretpostavljamo da nam je ciljna grupa ove vrste opštenja.

Odmah na startu nailazimo na jedan možda nerešivi problem: saradnja korisnika!
Pored lajkanja nečijih mudrosti, svakodnevnih frustracija, beskonačnih pošalica, provokativnih slika sa plaže (večni lajk s moje strane!), odojčadi u svim agregatnim stanjima i tako dalje i tako bliže... za sada je slabo ko spreman da onako usput klikne i na opciju pored određenog frenda: "jebo/la" :) Validacije radi, "prijatelj" bi morao da potvrdi iskaz. Da ne ulazim sad u raspravu aktivnog i pasivnog člana radnje, skratio bih tvrdnjom da i muško može biti pojebano i u hetero žanrovima.

Svakako da ima i anonimusa po netu. S time bi se pozabavili nekim fantomskim nalozima. Ma, sve u svemu, ne treba lupati glavu o tome u ovoj fazi projekta. Sada ignorišemo potencijalne nedostatke i posmatramo idealno okruženje, a to je da su svi online i opaljeni :)

U kasnijim verzijama mogli bi oboje/obojica/obe da ocene, na skali od 1-10: efektivnosti standardnih sadržaja intimnih trenutaka, prateći audio vizuelni doživljaj, varijabilu učestalosti, faktor monotonosti, frekventnost lokacija, pa sve do detalja koliko je subjekat zanimljiv nakon okršaja, tj. da li zaspe ili ne. Bila bi tu i mogućnost ostavljanja neke šaljive anegdote vezane za sam čin kosmičkog spajanja. Tim uvek dobrodošlim preporukama bi se razvijala toliko zapostavljena kultura nesebičnosti na globalnom nivou.
Sharing is caring!
Onda bi tu bile i razne personalne liste, nešto kao IMDB sajt sa filmovima. Tamo je popularan "watchlist", a ovde bi bila "čvorak lista" ili "boc lista". Pa onda liste po godinama, po boji kose, nacionalnosti, rasi, milfovi, ekskurzije, office casual i šta sve ne. TODO lista, NikadViše lista, ReccuringJob lista, JednomKoNijednom lista... Mašta je granica! Naravno, sa mogućnošću šerovanja ili eksportovanja u odgovarajući format za različite potrebe.

Pored čiste zajebancije može se proizvod primeniti i u neke pametnije svrhe.
Donošenje odluka za zabavljanje ili sam brak. Lepo baciš pogled na devojčin/momkov history i jbg, znaš šta da očekuješ. Hoćeš li da je/ga učiš ili ti da naučiš nešto, izbor je pred tobom!
Potom, veoma korisna alatka u praćenju prenosivih bolesti. Metodom klika se vrlo lako utvrđuje koliko je zaraza daleko ili blizu tebe, tj. jesi li sjeban ili ne! Tu dolazi do izražaja i sadmipadenapamet funkcionalnost markiranja osobe svojstvom "kliconoša". Posebno mesto bi imala i opcija s nazivom "zanimljiva jebografija" gde bismo mogli izlistati na koliko smo koraka od neke poznate ličnosti, glumice, sportiste, pevačice, političara, serijskog ubice i sl. Koje su mogućnosti da njihov miris, ukus il' virus (daj šta daš) završi upravo na vašim brcima. Neprocenjivo!

Nesumljivo bi razne statistike ovde izlazile na videlo. Uvelo bi se razno virtualno ordenje za minuli rad. Veoma aktivan korisnik bi definitivno poput kakve crne rupe sve više dobijao na svojoj "masi" i eksponencijalno privlačio okolne labilnije objekte ka sebi. Intenzivno bi se radilo na razbijanju polnog stereotipa koji težnju ka statusu pomenute rupe daruje dečaka epitetom "bačje", a devojčicu "fufa". Stop diskriminaciji! Sve bi to Droljizam medijski ispratio, bez nadoknade. U svet reklama se ne usuđujem ni kročiti ovom prilikom, kao ni u zagarantovanu podršku vodećih verskih zajednica koje bi u projektu prepoznale efikasno oruđe za borbu protivu kuge nam bele.
Crnom rupom na belu kugu! 
Potencijali pametnih telefona! Krajnje jednostavno biste mogli da locirate neku od osoba sa svoje liste ili da vas pak telefon pomoću "specijalnog" algoritma upari sa željenom ciljnom grupom iliti rutom telesnih fluida omiljenog naučnika današnjice, TV voditelja ili programera! :) Tu bi vrlo korisna bila i integracija sa pomoćnim programima za praćenje plodnih dana, kalendarima i planerima slobodnog vremena, vikend akcija, godišnjih odmora.

Pregršt mogućnosti!
Ukratko, aplikacija bi bila rupa bez dna.
Bottomless!








27.3.14

You will not know me

study mE aS Much As You LIKe, YOu wILl NOT kNOW mE, 
foR i DiFFeR IN A HunDRed WaYS FrOm wHAt yOu sEE ME tO bE. Put yourSELF BEHiNd My EyES and See me As I SEe mYseLF, For i HAve choSen To dweLL In a plACe you cAnnOT seE.

ruMI


Implozija usled dijaletskog žargonizma

Balkan!

Budi mi silan i dobro mi stoj...

Na šatrovačkom "kanbal".

Bosanskim dijalektom, tj. primenom pravila "nepostojano i", tako se izgovara kanibal, tj. kan'bal.

Izedamo sami sebe...

Sve dok jednog dana nema nas da nikada ne dođemo :)


Horor na poslu

Malo pre snimim kolege kako se domunđavaju nešto.
Okupili se Indijanci oko jednog Filipinca dok im ovaj pripoveda.
Uozbiljli se... izbečili... i samo gledaju kroz mene dok prolazim.

Opisuje lik najnoviju vest iz rodne mu grude.
Navodno, jedno dete jebilo opsednuto zlim duhom (u narodu poznatijem kao bad spirit), koje mu je izokovrnulo oči natraške i kroz njega pričalo štošta na "latinskom, isusovom jeziku"!!! Priča je zasoljena detaljem da je dete bacilo kašiku na kraju.

Ovi se posrali od stra'a naokolo.
"O maj god. Dat is veri tu mač teribl" [bolivudski tip akcentovanja]
Očekuju moju reakciju...
Kiseo im osmeh na licu, al' i nakostrešene očne jabučice.
Ostavljaju podjednak prostor kako za saosećaj tako i za sprdnju.
Na koju li će stranu ovaj memser* da slajsne!?

Jedino što mi pada na pamet jeste da latinski je mrtav jezik te nije govorni, al kakve sad to veze ima.
Batalim komentar...
Sledeća stvar što mi spontano ne da mira jeste da njega nije koristio glavni protagonista bestselera "Biblija".
Batalim komentar...
Podseti me tema na horor klip kojim sam sinoć neplanirano odložio odlazak u krevet.
Plasiram komentar...

Propustim doduše najzanimljiviji deo da sam se toliko isekao te sam ta dva minuta zalivao sa desetak minuta SSS-a (spektakularno slatkih sisa). Nisam arhivirao, bez brige! :)
Gledamo nagrađeni horor filmić na temu "Ko je tamo", ali bez reakcija. Znaju oni da je to namešteno. Džaba mi pokušaj da ih razvedrim. Vraćanje na temu.

Gađa me Filip(inac) sa pitanjem jesam li religiozan!?
Kakve to sad veze ima... Ili možda ima? Filtrira me more bit'... Naslutim ja ozbiljnu mešavinu emocija usled suludog povezivanja gradiva. Da li da priznam taj najveći "greh", taj idiotizam koji zbližava ujedinjene arapske emirate i ujedinjene amerikanske države? Sad ja nakiselim lice.
Batalim komentar...

Ne sačeka odgovor te baca sledeće: ima li kod nas u Srbiji duhova?
...
Nebeski narod bre, većinsko stanovništvo je mrtvo, tj. duševno, duhovno... štagod :) Kod nas su duhovi i na biračkim spiskovima! Političke odluke se donose isključivo nakon konsultacija sa Hrebeljanovićima. Praseću ekonomiju i dalje vode Obrenovići, dok su Karađorđevići učinili korak dalje te trajno zaposeli telo jednog simpatičnog bucka sa engleskog govornog područja i na čelu sa njim manekenišu naokolo po ostalim resorima. Pomenute jedino izbaci iz takta kada oni dusi boje krvi zapevaju neku kozaru iz podruma. Tad i mi ostali poželimo da se poduhovimo.
Isvađam se sa samim sobom, ali opet batalim komentar...

Kod nas je sve obrnuto. Pre će biti da smo mi ti koji se dernjamo, ponekad na latinskom, ponekad na aramejskom, kroz vašu nejač i device. Čisto da bacimo pogled jel' kod vas bolja situacija :)
Plasiram... osmeh.

Sedam na mesto, guglam.
U jebote, pa imaaaaa!
Kasno sad, već sam dobio etiketu [dosadan].

memser - univerzalno oslovljavanje pripadnika oba pola nastalo kombinacijom engleskih reči ma'am (madam) i sir.

25.3.14

Back and to the left

Teorije zavere...
Kako im odoleti :)

Ja se ni ne trudim, uživam u vožnjama. Volim da ih čujem, jer na neki način podstiču maštu, kritičko razmišljanje, reviziju stavova, činjenica... Pogotovo ako su pristojno potkrepljene mišljenjima i tumačenjima od strane raznih autoriteta - nezavisnih stručnjaka iz odgovarajućih oblasti.
Eh, sad... Tema se odmah na početku širi u bauk o tome koliko je ko nezavistan u današnje vreme!?
Šah mat ;)

Nisam sklon paranoji da je masa stvari oko nas dirigovano, da je sve isplanirano, unapred poznato i sl.
Možda se to poklapa sa mojim stavom da nema sudbine, da ništa nije predodređeno i da je sve predivna slučajnost. Najviše što mogu da svarim jeste da mi se dešavaju stvari shodno mojim kapiranjima sveta oko sebe, dosadašnjim iskustvima i emocijama. Da ulazim u akcije i reakcije na osnovu tih svojih osobina i na osnovu njih biram put. Sve je haos! Lepi haos... 

Moćni ljudi, sa debelim bankovnim računima ili debelim slojem kvalitetnih sivih ćelija, će naravno usmeravati okolnosti na svoju vodenicu. Ipak, ne može se sve "pokriti", ne može se sve "kanalisati". Opet haos i opet neizvesnost. Jedna velika razlika, ogromna pa zato i bode oči, između "krojača" okolnosti i nas "boranije" jeste sposobnost adaptiranja u novonastaloj situaciji i dalje plivanje u istoj.

Odlutah po običaju...

Jedna takva teorija zavere intrigira planetu već gotovo po veka: JFK upucavanje.
Yeah, inicijali američkog predednika upucanog prilikom predizborne posete Dalasu.
Svi smo gledali po par dokumentaraca na temu, poznati Oliverov film sa Kostnerom u glavnoj ulozi, i svi smo manje više skeptični u zvanične i nezvanične zaključke o tome šta se zapravo desilo.
Eto, odgledah ja još jedan u nizu, ali ovaj put sa veoma zanimljivim prikazom šta se u stvari to dogodilo.
Znam da će ga retko ko pogledati, te se zato i odlučujem da ubacim sledeći pasos/parastos.
Reklamirano ostvarenje ima naslov "JFK: The smoking gun".

Spoiler alert:
Ukratko, Li Harvi Osvald jeste pucao i pogodio, doduše iz drugog pokušaja, dok je prvi metak završio u asfaltu. Uspeo je da proburazdi Kenedija kroz vrat i senatora ispred njega višestruko, i to je sve. Čuveni "magic bullet" je fino objasšnjen. Međutim, fatalni metak kojim je rascvetana lobanja političara koji beše daleko ispred svog vremena (pa čak i za današnje pojmove), je došao iz...

wait for it...
wait for it...
wait for it...

...automobila koji ga je pratio i u kome se vozila tajna služba! :))

Gistro slučajno je opalila puška dok ju je jedan od agenata vadio, da prostite. U taj deo baš i ne mogu da poverujem, ali za većina ostalih stvari mi je više nego skrenuta pažnja. Onda opet pomislim, što da ne, sranja se dešavaju. Možda se zato baš i trude da zataškaju toliko. Hajd' ne moram otkriti i ostale sitnice, kad sam otkrio glavno.

Nemreš bilivit, a!? :)
Stoli te bojko, a!? :)

Tja... ostaje još par godina da se pipa u mraku oko tog događaja, a onda 2017. kada javnosti postanu dostupni svi tajni spisi vezani za istragu, videćemo (možda) koliko je koja teorija Z bila blizu.
Čisto iz zezanja, ne vidim drugog razloga, na žalost.

Ne znam što sam ovo pisao.
'Ajd pročitajte pa da obrišem...

23.3.14

Sinhrona digrafija, tj. cинхрона диграфија

...je upotreba dva ili više pisma u okviru jednog jezika.
...је употреба два или више писма у оквиру једног језика.

Postoji nekoliko primera na svetskom nivou gde je ovo slučaj,
Постоји неколико примера на светском нивоу где је ово случај,
ali su jedino među Srbima oba pisma gotovo podjednako 
али су једино међу Србима оба писма готово подjеднако
u upotrebi i to na celoj teritoriji države.
у употреби и то на целој територији државе.



15.3.14

Saučesnik

Kako sam ulazio u stan zazvoni mi je fiksni telefon.
Baš čudno, nikome nisam dao ovaj broj.

Podigao sam slušalicu i sa druge strane žice predstavi se šef kabineta "njegovog visočanstva Petra I Karađorđevića"! Al' se neko fino zajebava na moj account, pomislih.
- "Molim vas dajte mi Apisa na vezu, hitno je!", nastavlja dingospo.
Apiš ti mene za danekažemšta...
- "Izvinite ko ste Vi i koga trebate?", izgovaram skroz začuđeno.
- "Dete, nemam vremena, ne zamajavaj me, daj mi Dimitrijevića HITNO!"
Vidim nije šala, čovek u frci, hoću da pojasnim.
- "Izvinjavam se, ali..."
- "Ne izvinjavaj mi se" prekida me grubo, "daj Dragutina da mu kažem da ne pravi gluposti i da ne pušta Principa ni slučajno preko granice!"
- "Da ne mislite možda na Gavrila?" izgovaram prvo što mi pade na pamet i to kroz podrugljiv osmeh.
Tek onda skapirah da sam malo preterao, iako nemam pojma šta se dešava.
Par sekundi tišine... prolaze kao celi vek.

Naglo sam se uozbiljio i taman da proverim da li je još tu gosn šef kabineta, kad začuh:
- "Slušaj balavče, da si mi odmah rekao svoje ime, čin i puk kome pripadaš!!! Najebaću ti se..."

Zakrče linija nekim nepodnošljivim tonom!
Tolikom jačinom da sam morao slušku naglo da odaljim od uveta.
Ponovo muk...
Pažljivo sa distance osluškujem dere li se ovaj i dalje.
Ima li ga uopšte?
Ništa...

Spustio sam slušalicu i evo već danima mi ne da mira pomisao da sam nešto zajebao.
Zavlačio sam čoveka bespotrebno, a vidim da mu je baš gorelo pod nogama.
Imam utisak kao da je nešto trebalo biti sprečeno...

13.3.14

Ažuriranje malera

Draga Saveta,

Živim u jednoj arapskoj zemlji gde je poslednji radni dan u sedmici Četvrtak, baš kao što je kod nas Petak. Danas je taj dan trinaesti u mesecu! 

Poznata nam je loša karma Petka trinaestog, te me zanima da li je to sada za nas ovde Četvrtak trinaesti? Možda da ne brinem i čuvam se Četvrtka dvanaestog?

Reci mi molim te dal' d'izlazim iz kuće ili da prespavam dan?

Pustinjski raDnik

3.3.14

Nezgodna situacija

Neko ti priđe i krene sa hvalom.
Tebe u zvezde da kuje.

Govori ti sve što prija...
Kako si
divan i krasan,
talentovan i naštimovan,
vredan i predan,
iskren i vispren,
brilijantan i pedantan,
duhovit i maštovit,
kulturan i načitan,
posvećen i prosvećen...

Slušaš pesmu i samo ti znaš kakve gluposti taj neko rimuje!
Kako tada reći mu da laže?

Zaista nezgodana situacija...

27.2.14

Poreklo večnosti

Da li je reč UVEK nastala od reči U i VEK? 
...jer ipak za nekoga cela večnost stane u jedan vek.



A boy

tHe oNLy ThINg WORSE Than a BOY WHO hAteS yoU: 
a boY ThAt Loves YoU.

MarKus ZUsaK


25.2.14

Never Dry Gin


Bez obzira na geografsku širinu, tradicija ostaje tradicija...

[prim.aut. Ovo moja lenjost kamuflira H2O, ne bi li tabane poštedela nekoliko šetnji do izvora u toku dana]

Odluka


Spremio sam sinoć za bacanje kesu punu staklenih tegli.
Tegle od nutele, senfa, krastavaca, džemova, medova...
Spustio sam je pored cipelarnika da ne zaboravim kad izlazim.

Jutros je ponesem i bacim dok sam išao na posao.

Vratio sam se sa posla kad ono kesa opet na istom mestu!
Hm, verovatno sam jutros žurio, pa zaboravio...
Presvukao sam se i setih se da mi treba nešto iz prodavnice.

Obujem se, uzmem onu kesu i bacim je na putu ka prodavnici.

Nisam se nešto zadržao, požurim da spremim večeru.
Ulazim u stan kad ono kesa sa teglama opet na istom mestu!
Hm, verovatno sam opet zaboravio, zamislio se nešto.
A skoro da sam siguran da... Nema veze.

Večeram i shvatim da bi mi prijala lagana šetnja.
Napolju je malo zahladnelo, valja se obući.
Oblačim duks, vezujem pertle i uzimam kesu sa teglama.
Bacio sam je pre ulaska u lift.

Napravio sam jedan lepi krug oko jezera.
Procenim da sam se dovoljno umorio za san.
Ulazim u stan kad ono kesa sa teglama opet na istom mestu!!!
Hm... da li je moguće da sam to uradio opet, tj. nisam!?

Bez odlaganja, grabim žustro onu kesu i krećem ka vratima.
Izlazim u hodnik, otvaram vrata prostorije za odlaganje đubreta i stajem...
Pomislim, možda meni i budu od koristi sve ove tegle!

Vratim se u gajbu i stavljam kesu pored cipelarnika. 
...da me podseti ujutru da mi tegle trebaju.

24.2.14

Ko drka, zlo ne misli

A bove maiori discit arare minor. [Od starijeg vola, mlađi se uče da oru]
Erotika je u moj život ušla preko zagrebačkog magazina koji se upravo tako i zvao. Moj stari je počeo da ga kupuje i držao u svom radnom stolu. Ne sećam se kako sam provalio, rondajući kao i svako dete ili sam je samo snimio u štosu novina kada se vraćao s posla. U početku je i on listao, jer sam nalazio ponekad magazin presavijen na nekoj strani, mada ubrzo su se gomilali novi brojevi koji su ostajali netaknuti. Došao sam tek godinama kasnije do zaključka da je cela akcija bila verovatno samo za mene, edukativnog "kara" + "ktera".
Inter pedes virginum gaudium est iuvenum. [Među nogama device leži zadovoljstvo mladića]
Časopis je obilovao slikama, kojim sam nesumljivo bio očaran od samog starta. Mana celog koncepta je ta što ih brzo izgustiraš, a do novog broja sledi čekanje od mesec dana. Onda se vraćaš na stariji materijal, evociraš uspomene, drma te nostalgija, otkrivaš neke nove detalje koji su ti ranijih meseci promakli. Manje više osećaj kao kad se ponovo smuvaš sa bivšom ribom. Tad to nisam znao, al mi je već delovalo čudno :) Tako sam silom prilika počeo i da čitam priče koje su u suštini činile polovinu sadržaja. Neprivlačan običan papir, gomila teksta, tu i tamo neka crno bela fotka... Ah, kao kakvo nastavno sredstvo :) Međutim, ne lezi Vraže, kako sam tepao vršnjaku u to vreme, te priče su bile pravo blago! Počeo sam da ih upijam u abnormalnim količinima. Naravno da se ne sećam detalja, ali opšti utisak koji pamtim opisuju dubokoumni stihovi: "i u šumi i na njivi, i na travi i na šljivi, i na svetlu i u mraku, u avionu, kamionu, dok pada kiša ili grad, moje su sad".  U kombinaciji sa onim slikama, (ne)iskustvima iz realnog života, moja mašta je odlepila :)
Historia magistra vitae est. [Istorija je učiteljica života]
Časopisi su najednom nestali! Ne mogu opisati svoju žal tih dana za izgubljenim. Dušanka mi je utrnula, a Srce se spustilo u prepone... :) Stari je verovatno procenio da sam prošao fazu nultu i da dalje mogu sam. Glava mi je bila napunjena pristojnom količinom nemira iz sveta odraslih i ja sve što sam imao je šugavi džeparac i divlju maštu. Ona je vala poput lego kockica, iznova i iznova od jednih te istih gradivnih blokova, pravila nove strukture u mojim rasplamsalim dečačkim glavama. Trebalo je sada izaći na ulicu i namiriti potrebu! :) Blejaše to veoma kreativan period mojega bića. Naučio sam da posmatram druge, njihove navike, da se krijem, izbegavam praćenje, lažem, kradem, cenim tišinu i mir... Istraumiran, krenuo sam i ja da kupujemNeka vrsta personalne renesanse.
Citius, altius, fortius! [Brže, više, jače!]
Sve dok jednog dana nije došao internet! Ajme meni radosti. Danas znam da to beše mač sa dve oštrice, ali onomad... selo mi k'o budali šamar! Vratio sam se ponovo svojim pričama, jer je spuštanje s(l)ika bilo noćna mora. Kad se samo setim modema i čekanja na jednu sliku u trajanju od po par minuta. Ima lepe oči, za 30ak sekundi ću znati kakve su joj grudi, a dok dođe zadnjica na red mogu opušteno da pređem ceo nivo Princa od Persije. Verovatno su prethodne traume od nestanka i oskudice veselog sadržaja, u saradnji sa tim mukotrpnim digitalnim kapanjem, inicirali kod mene "hrčak" efekat. Krenuo sam da arhiviram... Svaka slika je bila zlata vredna i zasluživala je koliko god bajtova da joj treba na mome, da prostite, disku. Ukratko, kopirao sam Internet, tj. najzanimljiviji njegov deo. Od početka sam se spremao da ga neće biti dugo, kao što je i Microsoft to predviđao u to vreme.
Moja foto imperija je krenula da raste...
Mors ultima ratio. [Smrt je poslednja istina]
Vrlo brzo se internet ubrzava i iz proste lenjosti i nedostatka vremena, batalim tekst i strogo se orijentišem na slike, koje sada samo naviru sa svih strana. Već sam na početku skapirao da sve to treba držati pod kontrolom, u smislu da je neophodna valjana kategorizacija. Trudio sam se da čuvam samo "lepe" fotke. Razmišljao sam u pravcu šta ako umrem iznenada i neko kad sedne za moj komp, bilo bi dobro da prepozna dobar ukus naspram prostog javašluka i prostakluka! Moram priznati da sam se i trudio da ipak ne upropastim svoju maštu načisto. Verovatno podsvesno, jer mi to tek sada pada na pamet. Naime, sve što sam čuvao većinom nije bilo do kraja transparentno (omiljena reč društva u tranziciji), već je imalo izvesnu dozu nedovršenosti, prostor da mašta ipak nađe svoju svrhu. Ukratko, poštovao sam tu razliku između erotike i pornografije :) Verovatno sam zato i izbegavao pokretne slike koje smatram najvećom pretnjom maštovitom rešavanju problema. Na duže staze, naravno :)
Nihil humani a me alienum puto. [Ništa ljudsko nije mi strano]
Menjao sam računar tokom godina, ali folder pod radnim naslovom "Literatura" je bio sastavni deo svakog bekapa. Osnovni folderi koji čine strukturu ove moje vesele fondacije su sledeći (po azbučnom redu):
  • ACTION (xxx, jedan do sto učesnika, veselje, bruka...)
  • AMATEURS (komšinice, gistro slučajno procurele fotke zajedno sa onim entuzijastičkim. Verovali ili ne, na netu nađoh bivše devojke, pa i koleginice sa faksa. Sve su tu...)
  • ART (Favorit! Ne znam da li je fotka dobra ili je to zbog "umetničkog" mi dojma)
  • CELEBS (simpatije iz sveta šou biza)
  • CICKE (osobe ženskog pola u razdoblju od 18 do 48, zamrznute u brojnim emocijama)
  • JEBITE DOMACE (naziv inspirisan revoltom ka kampanji "kupujte domaće". Ima svega ovde: Cerak, Zemun, Karaburma, Kragujevac, Istra, Zagreb, Ljubljana... bratstvo & jedinstvo is not dead!)
  • KOMEDIJA (svakojake seksi zajebancije, crteži, parole, smešne scene, nebuloze i svaštanešto što uglavnom kačim po mreži)
  • KORENI (fetiš ka veselim sedamdesetim i osamdesetim). 
Finis santificat media. [Cilj opravdava sredstvo]
Kako neko voli da slaže Tetris ili one loptice u igrici Lines, ja sam svoj zen nalazio u klasifikaciji slika. Kad ih spuštam sve ide na istu gomilu, nema se vremena za razvrstavanje, tresu se ruke od uzbuđenja. Tek kasnije, na tanane vršim validaciju, te ukoliko prođe i drugi sud ukusa, slika može komotno završiti u jednoj od pomenutih kategorija. Vremenom folderi su postali prenatrpani, pa sam pisao male aplikacije za grupisanje fajlova u podfoldere od po 100 slika, onda neki za "pametno" preimenovanje istih. Evo i sad napisah programče da mi pronađe najstariju sliku u kolekciji, najveću, najmanju. Rezultat kaže da je najbajatije što imam ova Madonina slika iz 1992. god.
Credo quia absurdum est. [Verujem jer je besmisleno]
S vremena na vreme svakako da sam prolazio kroz izvesne krize. Postojale su ozbiljne pretnje da se ovaj hobi batali. Jedna od najvećih koju pamtim beše nelagoda da je duh pokojnog dede nastavio da dolazi u moju sobu, kao što je on radio za života. Samo da me vidi šta radim, kako sam, prodiskutuje malo sa mnom, ubije vreme. Nisam mogao nedeljama da se opustim dok nisam promislio i batalio tu ideju da tako nešto je moguće. Tako sam prestao da dovodim u pitanje postoji li Bog i sve te više sile. Jednostavno sam morao da idem u tom pravcu, jer se kosilo sa mojim pojmom logike i lepog ukusa. Kasnije u životu su mi dešavanja u svetu oko mene, kao i moj zdrav razum, potvrđivali nebrojeno puta da sam u pravu. Sami smo na ovom svetu, bez brige! :)
Inter nos. [Među nama]
Vremenom pomenuti Tazaurus je nastavio samo da postoji, ničemu ne služi. Sve se pretvorilo u larpurlartizam (L'art pour l'art - umetnost radi umetnosti)... Sve ređe sam se vraćao i obilazio društvo, koje je poraslo do suludih dimenzija. Informacija koju ću podeliti sa vama će mi sigurno nalepiti etiketu koja će me zaboleti (verovatno opet u predelu prepona). Tiče se upravo statistike koja je i mene zapanjila. Naime tezaurus, po poslednjem merenju, sadrži 357,275 fajlova. Da, trista pedeset hiljada! Da li ako kažem tisuća zvuči manje!? Jok... :) Žao mi je što nema prilika da vas provedem kroz sve to, jedan turistički obilazak, da vidite da nije baš toliko banalno kao što zvuči. Još je banalnije :) Ipak, bolje je možda i samu Pandoru držati pod ključem!
Omne nimium nocet. [Sve što je previše, škodi]
Ovim svojim poslednjim, umalo napisah krstaškim, pohodom u ovu džamahiriju, nesvesno sam poneo sa sobom gomilicu. Zaturilo se, nisam ni primetio :) Štr(e)cnem se kad pomislim kako bih za ovo dobio par doživotnih robija, ako me pak prethodno ne satru kamenovanjem. Nije mi toliko zbog sebe, no što će mi rodna gruda ukaljati obraz i izgubiti toliko očekivane investicije od šeika.
Amor omnia vincit. [Ljubav sve pobeđuje] (?)
Pre par nedelja sam definitivno uvideo besmisao cele stvari. Bio sam besan. Nasuo sam poveću čašu džina, udavio par kocki leda u njoj, a limenku tonika nisam otvarao, samo sam je gledao kako se 'ladna znoji. Zapalih cigar i otvorih folder... Kroz gust dim probijaju se moje misli, te krenuh da pričam svom dragom Tezaurusu...
"Povrh sve težine, lutanja, bola, nesvesti, ovo vreme je bilo sjajno! Svaki tren, svaki podeljen momenat! A nervira me! Nervira me, jer jedno za drugo imamo vezane većinom želje, želje koje smo oduvek hteli sebi. Masa stvari se izdešavala tokom ovog vremena, vrtlog i gomila paralelnih dešavanja, i sve to smo na neki način zajedno prošli i prolazimo. Vezali smo sve to za nas delom sa razlogom, a delom kao kalem naših želja, ne emocije. Odvojili smo se od sveta i sada ne želimo nazad. Međutim, taj naš svet nije realan. Kada je možda i mogao biti on nije, a onda je izgrađen na osnovu želja. Ne možemo tako, ne znamo kakvi smo stvarno ti i ja zajedno - u pravom smislu, koje nijanse i boje bismo budili jedno u drugome. U čemu bi se slagali, a u čemu ne. Nemamo ama baš nikakvo realno iskustvo mi kao mi, u stvarnim nama. Pomerene su mi skroz granice, sve nekako posmatram drugačije, dan nema magiju, funkcionišem 'po crticama'... Naravno, tako želim da dam priliku tim željama, da se pokažu ili ne, da naučimo iz njih jedno ili drugo, levo ili desno, ali ne možemo da pomeramo zemlju, a da nismo sigurni u to... i tu je 'kvaka' koja najviše boli. To što ne mogu da se pomirim sa tim da nismo bili iole pametni da damo nama šansu. Sada nije dobro za nas same, a onda dalje i za druge... Ja moram da te pustim, hoću da smo srećni!"
Dictum factum. [Rečeno učinjeno]
To je bilo to.
Daleko od očiju, daleko od srca.
Beše to najteži KLIK u mom životu!
Suza suzu prati while my hard di(s)k gently weeps...
Neka druga glava sada drlja po mojim uspomenama.

Dolivam onaj džin, gutam bez leda, uvlačim dim, derem grudi iznutra do besvesti.


Dixi et salvavi animam meam. [Rekoh i spasih svoju dušu]
Zbogom.
Acta est fabula. [Predstava je završena]
Idemo dalje... 

20.2.14

ŠBBKBB

Razočaran u civilizaciju, s vremena na vreme me poprilično potrese neki detalj koji me samo podseti šta bi bilo kad bi bilo. Svugde i svaki put...
Glupost i zlo da budu izuzetak i to baš ako mora.

Poslednji napad sam imao jutros :)
Otvorim ovu stranu, ič ne razumem.
Pustim video, rekoh slika govori 'iljadu reči.
Ova vala milionče.

Hoće li se ikada ceo svet pretvoriti u ovo?
Gledam i lijem suze, ne mogu da prestanem...


Disappointed

I doN'T hATe yoU, 
I'M JUst disAPPOInteD yoU tURNEd INto eVeryThing yoU SaID You'De nEver bE.


18.2.14

Svaki dan druga, a vecito ista



U pet i petnaest je zvonio sat jednoga jutra na kraju leta, u sest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta, mene je cekao taj voz. Kraj mojih nogu je spavao pas rekoh mu tiho, hej, bezi odatle, otvorih vrata, izadjoh na trem na kom su cvetale bele muskatle pomislih, to je mozda taj dom. Nije me cula, mirno je snila svoje lepeze i svece, i cipke. snila je dane, mirne i nezne ko crno bele klavirske tipke, a u zivotu, sama na svetu u menuetu trazila spas. Sidjoh pred kucu na prasnjavi put ko neki lopov, polako i tiho, ja nisam bio taj vitez za nju mada mi govore da sam Don Kihot, al' to je sasvim druga stvar. Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a vecito ista. snila je dobra stara vremena i svog Sopena, i Baha, i Lista. mozda ce sama u grubom svetu u menuetu naci svoj mir. Od tad je prosao vek ili dva Javi se retko, ponekom kartom, i ko zna gde je, ne zelim da zna koliko ceznem za dalekim martom kad sam je sreo prvi put. Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a vecito ista, snila je dobra stara vremena i svog Sopena, i Baha, i Lista, a u zivotu, sama na svetu u menuetu trazila spas. Jos uvek lutam, gde kraj puta pamte me mnoge provincijske pruge. kriju me mracne, jeftine krcme, noci su ponekad guste i duge. Nestajem tada u nekom svom svetu i menuetu i menuetu.

17.2.14

Popučke

Selo Popučke nalazi se kod Valjeva i ima oko 2.500 stanovnika. 
O poreklu imena ima nekoliko predanja.

...u ovim krajevima je živeo čovek po imenu Ivan. Jednoga dana krenuo je u lov kroz gustu, neprohodnu šumu prepunu srnama, košutama i divljači. Spazio jednu srnu koju je odmah nanišanio. Tada se pred njim stvorila vila koja mu je zabranila da puca. Ivan je nije poslušao i ona ga je oslepela. Dugo je tu stajao, dok konačno nije smogao snage da krene kući. On je uzeo svoju pušku i koristio je kao štap kako bi došao do kuće. Pošto je slepi Ivan došao kući “po pušci”, selo je dobilo ime Popučci, što se kasnije promenilo u Popučke. [izvor]


14.2.14

Veselko i Semenko

Evo jedne prigodne storije za ovaj današnji "praznik".

Ako je neko upoznat sa pričom o Veselku i Semenku, mož' da preskoči sledeći pasus.
(il' nek proveri autentičnost priče...)

Kada kobila treba da se oplodi ne izvodi se odmah pred nju, tj. iza nje, pastuvčina, koju ćemo, zarad lakšeg pamćenja pouke priče i analogije sa nama, zvati Semenko. Kobila daje do znanja da nije laka riba, nećka se, ne-da-da, razvlači u nedogled, a može bogumi i da se ritne, te poprilično onesposobi udvarača. Kako bi se umanjio rizik sjebavanja donatora, uloga napaljivača (tj. krčitelja džungle do njenog srca) se poverava konju "manje vrednosti", nekoj ragi, koji i da primi kopitu u svete mošnje ne bi bilo šteta. Zvaćemo ga Veselko! Tako se Veselko vrti oko snajke, radi čučnjeve i sklekove pred njom, preskače tarabe da je zadivi, dahće joj na uvce, izvodi na pojilo, sprema slamu, vodi na proplanak da gledaju zalazak, nosi njeno sedlo itd... Dođe trenutak kada Duda oš-da-da, iskalkuliše da se za čast borila do poslednjeg atoma morala i odlučuje da nagradi trud tako što se jednostavno natrti. Iako je odradio sav pos'o, đilkoš Veselko biva uklonjen iz vidnog joj polja i na scenu dospeva Semenko koji odradi pos'o.

Tako i u životu imamo ljude koji spadaju u jednu od ove dve grupe. Naravno, transfer iz grupe A u grupu B je moguć i poželjan. Veselko sve fino sa cickom, ugađa, pogađa, recituje, sluša, kuša, skida zvezde... a onda kao grom iz vedra neba dođe neki čoban sa strane zvani Semenko i capne cavu :)
Kome se nije desilo, laže! :)

Poučna priča, nema šta!

Napravimo malu pauzu između činova.
Prvi minut opeva opisanu situaciju.
Pesmica ima radni naslov "Try da Duda da" :)

Try da duda da baba Višnja by Poslednja igra leptira on Grooveshark
(Ne zameram fanovima PIL-a da odslušaju i sve do kraja :)

Opet se ja vraćam na Helen od pre par dana i anegdote koju je prepričala na svom predavanju.
Kako sam je čuo odmah mi je pala na pamet prethodno napisana priča.
Citiram priču i smejuljim se:

Priča o studentu ludo zaljubljenom u jednu studentkinju, koja nije bila zaljubljena u njega. Jednom su bili zajedno na konferenciji u Pekingu. On je iz našeg rada znao da ako s nekim uradiš nešto skroz novo, možeš da povećaš nivo dopamina u mozgu. I možda aktiviraš moždani sistem za romantičnu ljubav. Odlučio je da nauku sprovede u delo, pa ju je pozvao da ide na vožnju rikšom s njim.
Ja se nikad nisam vozila u rikši, ali pretpostavljam da su išli po celom gradu pored buseva i kamiona, i sigurno da je bilo ludo, bučno i uzbudljivo. On je mislio da će to da aktivira dopamin, i da će se ona zaljubiti u njega. I krenuli su, ona vrišti i pribija se uz njega. Smeju se i odlično se provode. 
Nakom sat vremena silaze sa rikše, ona širi ruke i kaže: 
- "Nije li ovo bilo divno?" 
- "I kako je zgodan onaj vozač rikše!"

Smejem se ponovo... :)))

Dan zacopanih

Srce

čOVEk jE MerILo STVarI,
srCEM se i praVI I kvari.

sLavolJuB sTAnKoVić


13.2.14

Liebster award nomination

Šef šveđaninac i ja znamo tako da se obraćamo jedan drugome i prozivamo na francuskom ili nemačkom. Daleko od toga da smo tolike poliglote, već bacamo uglavnom neke standardne fraze, često i samo nama jasne kovanice, te testiramo međusobne reakcije. Doduše, on odlično priča francuski, ja ga vrhunksi kljakavo pratim, ali mi prija obnova zanemarenog gradiva. Poslednjih par nedelja na tapetu je ipak nemački, za koji smo obojica ekspertidomojega.
Danima su mi u glavi stihovi neke pesme za koju on jedva čeka priliku da mi je citira, sa sve emotivnom momentom. Došao sam u tu fazu da čim mu čujem glas očekujem "Du bist mein liebster Schatz..."

Pre neki dan sačeka me ovde na blogu u jednom postu komentar, tj. poruka od Slavkice u kojoj vidim samo kako mi se u oči dere ta reč Liebster! Svaka im čast na udruženim naporima da nastave ovaj psiho progon :) Nije mi bilo samo jasno: kako!?
Pročitam ja opet tu poruku, mudrost savladana tokom dvadesetak godina školovanja, te jedan šok zamenim drugim :) Slavkica na svom blogu "Nemam ime, imam komentar" me nominuje za Liebster nagradu :)))
Blic, škljoc, blic, blic, škljoc, škljoc...

U pitanju je nagrada koja kruži blogovima i kako kapiram poenta je međusobna podrška i promocija.
Doduše, nije mi jasno ko i da li iko pobeđuje ili je poenta samo u nominacijama. Zar je i bitno :)
Moramo mi sami da se cimamo, kada vi posetioci samo voajerišete. Niko marketinga da se uvati :)

Ja sada, kao nominovan, uradim nešto i prosledim štafetu po sledećim pravilima:
- Spomenuti osobu koja te je nominovala sa linkom do njenog bloga,
- Odgovoriti na 11 postavljenih pitanja,
- Postaviti novih 11 pitanja za nominovane blogere,
- Obavestiti odabrane o nominacijiIma.

Imam samo jedan problem... Ja sam malo zabušavao sa blogiranjem proteklih godina, pa samim tim i sa praćenjem ostalih ljudi. Ukratko, ispao iz fazona. Nakon organizovanog kliktanja linkova blogova koje sam nekad čitao uvideo sam da ama baš niko više nije aktivan! Mešutim, ono što me oduševljava poslednjih par nedelja jeste veliki broj devojaka koje imaju gomilu sjanih tekstova! Devojka bloger je pre samo par godina zaista bila retkost. Zamalo da kažem "u moje vreme", ah... :) Uglavnom sam sve to otkrio preko Slavkinog bloga i njenih prijatelja, linkova itd. 

Prozivka: Ranije je nepriksnovena blogerka Staša bila usamljeno žensko čeljade. Čekam je sa nestrpljenjem da se pojavi svakog trenutka... :)

Da ne davim više, evo mojih odgovora Slavkici:

1. Otkud ti u blogerskom svetu?
Neki vid psihoterapije očigledno ili prosto egzibicionizam :) Objašnjavam to svojom potrebom za kreativnošću. Tokom studija je to bila gluma u amaterskom pozorištu, a ovo mu dođe sad kao neka druga forma kojom opet nešto stvaram, tj. maltretiram znane i neznane :)

2. Objasni naziv svog bloga.
Smislio sam dobar izgovor za naslov još te davne 2006-te: 
...jer delim svoju dušu sa svima, ali telo čuvam za sebe. Suprotno od klasičnog droljizma gde se duša šteka, ovde je akcenat na umnom promiskuitetu.
Mađutim, evo sada premijerno otkrivam pravi razlog. Već u to vreme bivšoj devojci je bilo veoma simpatično kada je u zezanju oslovim sa "droljo", nakon što izjavi ili uradi nešto nevaljalo ili ne po mojoj volji :) Znam da je bolesno, ali eto... Vrtelo mi se to u glavi kada sam počinjao da pišem i eto naslova.

3. Šta si prvo pomislio kada si video obaveštenje o nominaciji?
Da me zajebavaš u saradnji sa mojim šefom!

4. Kada si poslednji put uradio nešto po prvi put?
Napustio rodnu grudu pre pola godine sa namerom da se ne vraćam u dogledno vreme.

5. Podeli sa nama svoj omiljeni citat.
Navukao sam se generalno na citate u poslednje vreme, sto se da videti i po postovima.
Jedan me posebno proganja u poslednje vreme od Ivan Andrića:
"Ono što može i biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome što mora biti."

6. Čaj ili kafa? Vino ili pivo?
Kafa, jer rasanjuje. Vinu uvek dajem prednost i to belom. Mada sam ovde u tuđini otkrio neka fina crvena, pa nadoknađujem. Prilično udaram i po pivu i to isključivo pšeničnom od kad sam ga otkrio pre par godina.

7. Najbolji bend svih vremena, po tvom mišljenju je?
Ako već moram da izdvojim možda Rolling Stones, jer toliko dugo i kvalitetno traje.
Sutra da me pitaš isto pitanje odgovor bi bio totalno drugačiji :)

8. Koja pesma ti uvek popravi raspoloženje?
Možda je smešno, ali bilo šta od grupe Madness. Vrati me nekako u gimnaziju i resetuje.

9. Džordž Kluni ili Bred Pit?
Bred Pit definitivno :) Bez zezanja, znam da je pitanje više za devojčice, ali zaista mislim da je Bred odličan glumac i pored te svoje lepuškaste pojave. Fight club, Snatch, California, The Devil's Own, Seven, Joe Black... Sjajne transformacije i totalno različiti karakteri. Kluni mi je pojava, dovoljno samo da ne zasere.

10. Zbog čega su vampiri odjednom postali tako popularni?
Hm... Mozda zbog straha od smrti, želji ka večnom životu koji iz godine u godinu postaje sve zanimljiviji i sadržajniji na planeti Zemlja :) Ja se ipak držim Queen teze "Who wants to live forever, when love must die" i ne usudjujem se da pozelim tako nesto :) U to me je skoro uverio poslednji vampirski film koji sam gledao: "Byzantium".

Na onom daščanom prilazu restorana "Stara koliba" :)

Blogovi koje trenutno pratim i ujedno nominujem su:
Nemam Ime, Imam Komentar
Ars Vivendi Cinematographico
Labilna
- Bitchy Dust
- Violentnost

Bicu slobodan pa kako budem otkrivao nove dobre strane nominovacu dok ne dodjem do te cifre 11 :)

Moja pitanja za spomenar:

1. Najlepše mesto koje si posetio/la do sada?
2. Film koji rado gledaš ponovo?
3. Šta za tebe predstavlja Internet?
4. Šta želliš čovečanstvu u narednih 100 godina?
5. Kojoj ličnosti iz prošlosti se diviš i zašto?
6. Brzo: napisi ime porno glumca/glumice koji ti prvo padne na pamet!
7. Čime se baviš, a čime bi se bavio/la da ti nije te struke?
8. Opsesija ili porok tvoj?
9. Kada si poslednji put promenio/la mišljenje i koje?
10. Preporuči pametnu knjigu/e.
11. Opiši ukratko prvi poljubac?

Hvala unapred na lepim odgovorima :)
Uzdravlje!

12.2.14

Sveto trojstvo ljubavi

Kaže mi Helen* da naš mozak poseduje tri suštinski različita moždana sistema vezana za ljubav.

Jedan je seksualni nagon, tj. žudnja za zadovoljenjem seksualnih potreba. On je usmeren na sve što nosi suknju, barem u slučaju mi mome. Mali detalj: Škoti stop! :) Vi ostali popunite prazninu ukoliko vam se razlikuje jebna grupa: _________.
Sistem je prost, šljaka kao u onoj pesmi "Čika jebe zeku, čika jebe medu, taj ti čika stiže čak i sebe da pojebe...". Pri tome nam uglavnom, van domena higijene, nije bitno da li ta osoba šara sa strane ili jok.

Drugi moždani sistem je romantična ljubav: zanos i opsesija rane ljubavi. Najzajebaniji sistem od svih, da ga nabijem...! Ovde se fokusiramo na samo jednu osobu, čime se štedi vreme i energija za parenje, kako kaže antropologistkinja. Totalno se usredsredimo na tu osobu, dajemo joj veći značaj, ignorišemo loše osobine, obožavamo dobre (Love is blind). Postajemo izuzetno seksualno posesivni, jer u skladu sa darvinovom teorijom, sama poenta ljubavi jeste ujediniti dve osobe dovoljno snažno da počnu da se multipliciraju. Romantičnu ljubav možemo definisati kao žudnju, ne samo fizičku već i emotivnu, koja nas neverovatno motiviše ka osvajanju i zadržavanju datog subjekta, što ubrzo prerasta u jednu lepu opsesiju.

Od ranije mi je poznato da su skeniranjem delova mozga osoba, dok misle na svoje voljene, primećene glavne aktivnosti upravo u delu koji se aktivira i kada osećate dejstvo kokaina. Za onog ko nije znao: opala!

Zaključak gospođe Fišer je da romantična ljubav nije emocija! Aaaaaaaaaaaaa....
[Pisanije nastavljeno nakon 1dl žestine]
Pa kaže: "Romantična ljubav je zapravo nagon. Nastaje radom mozga, i to onog dela koji je odgovoran za žudnju. To je onaj deo mozga koji je aktivan kada posežete za čokoladom, kada želite da dobijete unapređenje na poslu. To je rad mozga. To je nagon."
[Pisanije nastavljeno nakon namirivanja jednog od gore pomenutih nagona]

I treći moždani sistem je privrženost: osećaj smirenosti i sigurnosti koji osećamo prema dugovremenom partneru. Između 10 i 160, u ovom slučaju godina, ne policajaca što bi rekao Radovan III... On (sistem, ne Radovan) nam, kako ekspertica duhovito prenosi, omogućava da trpimo to drugo ljudsko biće, bar toliko dugo da zajedno odgajimo mladunče :)

Ova tri moždana sistema: požuda, romantična ljubav i privrženost, mogu (a i ne moraju) da idu uvek zajedno, kao što mogu (a i ne moraju) da budu povezani!
Jooooj, šokantno!? Možda samo dok ne probaš :)

Evo na primer seks bez obaveza... Sa orgazmom dobijate i mericu dopamina, koji je "povezan" sa romantikom, te se olako možete zatreskati u nekoga s kim se s vremena na vreme pandrčite. Tu su onda i dozice oksitocina i vazopresina, povezani sa privrženošću, te ishod može olako biti i svadba nakon istog tog pandrčenja. Pitajte samo kum Elvisa iz bratske nam države Nevade.
Hahaha, dobra igra reči :) Iz zemlje Nevade, gde ga ne vade :)))

Sa druge strane, kao dokaz nepovezanosti navodi se situacija kada osećate duboku privrženost prema dugoročnom partneru, dok ste snažno zaljubljeni u nekog drugoga ili vas seksualno privlači neko treći. Ukratko, sposobni smo da volimo više osoba u isto vreme. Fak... ovo je čak i mene šokiralo!
[Pisanije nas... još koji dl... dobraaaaaa]

Sve u svemu, priču o svetom trojstvu ljubavi u čoveka, doktorka završava mišlju da mi nismo životinja stvorena da bude srećna i da tu sreću sami nalazimo i stvaramo. Mi smo životinja koja je stvorena da se razmnožava. Av, av, av!

Gledao video... čitam drugi dan transkript... analiziram sebe... malo lažem tog istoga, malo mu i ne verujem... Krenem da premotavam svoje bogato raskidačko iskustvo, nebitno ko ga prima ko ga daje, da prostite.
...i primetim jedno pravilo.
U zavisnosti od jačine tog mog nagona, katkad u kombinaciji sa privrženosti, katkad ne, ja sam dooooosta dugo ostajao zamrznutih namera. Ponekad i po više godina, da mi prosti sveti Falus... Nastavio sam da "želim mladunčad" sa tim djevama, iako su one odlazile i bivale s drugima. Ne smem ni sebi više da prepričavam koje sam sve scenarije odobravao u ovoj ludoj glavi.

Sve to traje do jednog trenutka kada ona (popuni prazninu ako se razlikuje: _______ ) ne napravi mladunče sa nekim drugim. To je kraj! Indirektno mi pomogne da shvatim kako nema više tu šta da tražim. Životinja u meni se naglo isključi, prepukne što bi rekle babe, i preorijantiše se na sutra.

Zakevljenje je recept za zaborav.
Apelujem na ovih par djeva, što mi još čeprkaju po ganglijama, da po'itaju i da me ne zadržavaju više.

Imam neka posla :)

*[Uglavnom prepričano/prepisano predavanje gospođe Helen Fisher
Besmisleni komentari i zaključak su vlasništvo moje malene kosti...]