31.12.13

2013

Zbogom baksuzna...

30.12.13

Let's be alone together

Tijo, za tebe...




Baby, I've been waiting, I've been waiting night and day. I didn't see the time, I waited half my life away. There were lots of invitations And I know you sent me some, But I was waiting For the miracle, for the miracle to come. I know you really loved me. But, you see, my hands were tied. I know it must have hurt you, It must have hurt your pride To have to stand beneath my window With your bugle and your drum, And me I'm up there waiting For the miracle, for the miracle to come. Ah I don't believe you'd like it, You wouldn't like it here. There ain't no entertainment And the judgments are severe. The Maestro says it's Mozart But it sounds like bubble gum When you're waiting For the miracle, for the miracle to come. Waiting for the miracle There's nothing left to do. I haven't been this happy Since the end of World War II. Nothing left to do When you know that you've been taken. Nothing left to do When you're begging for a crumb Nothing left to do When you've got to go on waiting Waiting for the miracle to come. I dreamed about you, baby. It was just the other night. Most of you was naked Ah but some of you was light. The sands of time were falling From your fingers and your thumb, And you were waiting For the miracle, for the miracle to come Ah baby, let's get married, We've been alone too long. Let's be alone together. Let's see if we're that strong. Yeah let's do something crazy, Something absolutely wrong While we're waiting For the miracle, for the miracle to come. Nothing left to do When you've fallen on the highway And you're lying in the rain, And they ask you how you're doing Of course you'll say you can't complain If you're squeezed for information, That's when you've got to play it dumbYou just say you're out there waiting For the miracle, for the miracle to come.

Listen to your Wilde side


“LifE IS Too iMportaNT TO Be takeN sEriOuSlY” 

OscaR WiLDE


29.12.13

Tvoj pogled

Oh, taj tvoj pogled...

Oči što ti se neobjašnjivo blistaju dok me posmatraš.
Kao da viriš pravo u moju dušu i čitaš da je svaka moja radost za tebe vezana. 
Zadovoljna si time, ali i dalje gladna neumorne pažnje, te nastavljaš da me upijaš tek sa ponekim treptajem koji, iako dug stotim delom sekunde, u ovom času biva ogromno gubljenje vremena.

Kojom jačinom to mene obuzme, zamrzne...

Onda se samo smeškam, jer ne umem da odgovorim drugačije. 
Obavezno krećem da lupetam štagod, imajući utisak da su prošli sati od poslednje izgovorene reči. Imam potrebu da uzvratim nekako, da ti dam do znanja da srce udara.
Nije bitno kako to uradim, ali tebi je uvek simpatično i reaguješ kolutanjem očiju uz blagi osmeh.

Lepota tog osmeha me dodatno obasja i dođe mi kao odgovor na pitanje smisla mog postojanja.
Sve me to sada još dublje obuzme, zamrzne...

Nemam bolju definiciju sreće od tog momenta, za koji želim večno da traje! 
Večno da stojim pred tobom, tako ogoljen... 
obuzet... 
zamrznut...

28.12.13

Po prvi put

sA tOBOM 
PrsTI mI po PRVI put DODIruJu 
MAšTU...

I.A.


27.12.13

Something, someone, somewhere...


maYbe tHere's somETHING You'rE AfRaid to say, oR soMeoNe YOu'rE afrAid tO loVe, OR somEWheRe YoU'Re aFRAiD To Go. IT'S GONnA Hurt. it'S GOnnA HurT becAUse IT MaTteRs.

John gREEn


Razlaz

Šetnja, redovna večernja oko jezerceta.
Ubrzanim korakom trudim se da stignem umor i lakše zaspim posle.
Ne mogu da spavam nedeljama, proganja me jedna laž.

U jednom trenu mi se pogled muti, pa se opet vrati.
Kao da vidim duplu sliku. Ponovo na tren, pa se još brže vrati u normalu.
Pogledam u stranu, ne bih li promenio fokus, resetovao vid.
Ne pomaže.

Ubrzam malo korak i vidim da je prestalo.
Sad već zadihan imam problem da održim tempo.
Ponovo zamućenje...
Kako ubrzam korak nestane, kad pokleknem vrati se i postaje sve jače.

Ne mogu izdržati, te usporavam postepeno.
Kako se približavam laganom hodu pred očima mi je sve maglovitije.
Kreće da mi se vrti u glavi. Nagon ka povraćanju...
Pred samo zaustavljanje svetlost u krajevima očiju počinje da se probija i kao da odgurava mutnu sliku u koju gledam. Sa ivica vidnog polja ka centru sve napokon postaje jasnije i jasnije.
Baš sam se bio uplašio.
Nikada mi se ovako nešto nije događalo.

Najednom sve vidim ponovo čisto, i taj oblak što me je mučio se polako udaljava od mene.
Sa ogromnim olakšanjem nastavljam polako dalje.
Na momenat ipak primetim nešto čudno u tom oblaku, kao da... kao da je... da... kao da je neka osoba koja se udaljava od mene i u čiji potiljak trenutno gledam.
Još čudnije je što imam utisak da je to u pitanju moj potiljak!
Stvarno i jeste. Prepoznajem svoju ćelu koju mi frizer uvek ogledalom daje na proveru, prepoznajem svoje pokrete, majicu, farmerke i starke...
To sam ja!
Koji qrac...
Odlazim od sebe?
Kako je ovo moguće?

Onako zadihan pravim trzaj rukom ne bih li zakačio i povukao tog sebe za ruku. Ne uspevam, kao da prolazim kroz telo, a možda ga, tj. se, nisam ni zakačio. Ne mogu da procenim.
Hoću da se proderem, ali mi ne ide. Ovako zadihan i zaprepašćen nisam u stanju niti jedan glas da izustim. Unezverena pogleda samo pratim kako se deo mene odvojio i krenuo udaljavati sigurnim koracima.

Padam na kolena, ne znam šta da radim. Uspaničeno gledam na sve strane i pogledom prizivam u pomoć. Derem se očima, ali niko ne reaguje! Još par sekundi i gubim iz vida tog sebe.
Nema ga više. Nestao je, tj. sam...Ah.

Shvatih da je razum napustio moju dušu...

Samo sam mirno legao na bok, tu u prašini gde već jesam.
Po ko zna koji put nisu našli zajednički jezik, a izgleda da stari dobri kompromis ovaj put ne pije vodu.
Ne ispuštam pogled sa klupe iza koje je umakao, gde sam se poslednji put video.
Ne gubim nadu da će se vratiti, shvatiti da ne mogu bez sebe.
Zar je ta laž toliko velika, prolazi mi kroz glavu...

Teško dišem dok mi se suze slivaju niz obraze.
Mislim da je vreme spavanju...
Zatvaram oči i nastavljam da se lažem.

26.12.13

Accept the light

wE cAN EASILy foRGIve A cHILd WhO is AFRaId of tHE DArK; THe ReAL TRAgEDy of LIfe IS WHeN MeN are AFrAid Of The LigHT.

PLATO


25.12.13

Vrhunac lenjosti

Kad u čašu gde je bio viski za večeru, sipam jogurt za doručak...


24.12.13

Nije svako veče Badnje



Kao davni greh, uvek mi se ista javljaš. Odzvanja ti smeh, cipele u prozor stavljaš. I večno sanjaš, svetom putuješ bez putovanja, a Badnje veče dolazi. Mogla si mi baš i reći neke reči nagle. Oči su mi, znaš, pune one iste magle. Al suprotnost sušta, sad u meni tuga koren pušta a badnje veče prolazi. To je bilo naše zadnje, sad opet zvona zvone - slušam to. Znam, nije svako veče Badnje, al ovo danas, sasvim slučajno - Badnje je. U poslednji čas, kao uvek na to veče, gospođa do nas unucima kolač peče. U mojoj sobi samo stari veker vreme drobi, a Badnje veče prolazi... To je bilo naše zadnje, sad opet zvona zvone - slušam to. Ne, nije svako veče Badnje, al ovo danas, sasvim slučajno - Badnje je.

I do not love you...

I do not love you as if you were salt-rose, or topaz,
or the arrow of carnations the fire shoots off.
I love you as certain dark things are to be loved,
in secret, between the shadow and the soul.

I love you as the plant that never blooms
but carries in itself the light of hidden flowers;
thanks to your love a certain solid fragrance,
risen from the earth, lives darkly in my body.


I love you without knowing how, or when, or from where.
I love you straightforwardly, without complexities or pride;
so I love you because I know no other way

than this: where I does not exist, nor you,
so close that your hand on my chest is my hand,
so close that your eyes close as I fall asleep.


Pablo Neruda

Karma Chameleon

Kažu da prvi put boli.
Očekivanja su prevelika, razne priče sevaju sa svih strana, nepouzdana tuđa iskustva koja se moraju potvrditi ili opovrgnuti.
Mene je i drugi put bolelo.
Međutim ondak sam imao barem neku predstavu na šta sve to liči.
Ok, verujem kad mi kažu da je svaki put drugačije, potom bolje kako vreme prolazi, pošto se mozak i telo usklade, ali opet i dalje u nekim okvirima koji baš i ne mogu preterano varirati.
Ne znam da li će biti i trećeg puta.
Dan posle mi je prilično nervozan, jer imam osećaj da za potpuno uživanje nije potreban samo moj trud.
Mislim da ću nastaviti da budem sam svoj majstor...

Kao što ste i pretpostavili, bio sam na svojoj drugoj po redu žurci emigranata serbskih!
Sve što sam sa radošću ostavio u rodnoj grudi, ovde me je dočekalo u pojačanoj dozi.
Mada, biće da su mi se koordinate mimoilazile sa emigrantima, dok to još nisu bili.

"Žurka beše ko žurka i šta da se priča, parada pijanstva i kiča..." i nepoznata cura u crnom.
Struktura ljudi: šareno. Uzrast: 25-40 god. Sevne koja kajla, gomila podignutih kragni polo majci, nesnosne demonstracije poznavanja tekstova pesama i specijal: pregršt cigaretom zadimljenih kažiprstiju što uporno pokazuju na nedefinisanu lokaciju iznad glave vlasnika, pri čemu se stiče utisak da odatle pomenuti čita strofu aktualne pesme :)



Prvi put, pre metar dana, sam izdržao do bloka sa turbo narodnjacima. To je podrazumevalo da sam progurao YU nostalgični blok sa hitovima osamdesetih, te odmah potom i vesele ritmove devedesetih. Slava mi.

Da ne grešim Dušanku, (ha ha ha Dušmanku...) priznajem da mi je bulja bila naglo omekšala kako sam kročio u klub. Mon ami Rundek, sa svojom numerom Apokalipso, požele mi dobrodošlicu i ja čitanjem izmeđ' redova predvidim sebi sjajno veče! You are welcome in me. Al' ne lezi vraže... Situacija und lokacija je takva da između redova ovde čitati se ne sme. Nema mesta ironiji, cinizmu, metaforama i alegorijama. Jok vala... Zaista, svaki pokušaj korišćenja pomenutih oblika nailazi na 3 do 7 sekundi neprijatne tišine, nakon koje sledi obavezno pojašnjenje značenja izgovorenog. Nakon tih prvih par nedelja entuzijazma sledi trajni period bukvalizma.

Elem, da sam to svhatio, pesma Apokalipso bi bukvalno bila shvaćena poput: premotaj sebe poslednjih dvadesetak minuta i pauziraj
Darku je malo društvo pravilo i EKV, Partibkrejkersi i... eto :) Tu se lista svršava.
Onda lagani prelaz na mekane stvari od Dugmeta, Pušenja (onog zabranjenog), Valentina, Tajči, Plavi orkestar, Zdravko, M-agazin, Daniel Popovic i Džuli... i sve što vam ostalo pada na pamet iz tog bureta. Svarljivo: donekle. Čak mi je na neki nastran način bilo drago čuti Suadu :))) ...i onaj gitar solaž: tana na na na, na na na ta,...

Situaciju potom pumpaju(!) Mobi Tuki sa svojim Rodicu ti debila kralja kokaina (ubij me...), Tek je dvanaest sati (ah...), Idemo na Mars (aaaaaaaaaa....), Merlinova neka govna (gde je kamen...), Severina valjda (mala pauza provedena u nostalgičnom podsećanju na događaje sa jahte...) i STOP. Dalje ne prepoznajem. Ulazimo u novi milenijum i tu mi je morao pomoći moj drugar Shazam (nije lokalac, no aplikacija za prepoznavanje pesama na mObilnome). Na joj reklama... Pre no što je trokirao, telefon prepoznade desetak hitova G.r.a.n.d. produkcije. Say no more, say no more...

Naravno, sad vi pitate i naglas u sebi mislite:
- Šta ja tu očekujem / ama baš ništa,
- Struktura ljudi koja radi napolju je takva i takva /  hvala :),
- Na drugim mestima je možda bolje / cim ih nadjem reci cu vam,
- Nisi tu došao da se provodiš no da rmbačiš / duvaj ga :),
- Jebeš li ti šta / u kom smislu? :)

Ah da... Zaboravih višnjicu sa vrha torte!
Ono pre metar dana, kad sam bio deflorisan, deset minuta nakon mog odlaska izbila je tuča oko ribe.
Deset minuta posle dolazila pustinjska murija i proglasila fajront. Poznavaoci prilika vele da je to veoma retka situacija za varoš. Malo se sad osećam kao u onoj mudrosti Bušizma "Fool me once, shame on - shame on you. Fool me... you can't get fooled again."

Kao što rekoh, stvar u svoje ruke, pa Self Disk Jockeying!
Da mi nije one nepoznate u crnom, ovaj tekst bi bio znatno duži.
Da prostite...

23.12.13

Kompliment

Taman kada sam se zabrinuo da me niko ne prati ovde i ne čita baljezgarije, eto meni iznenađenja i to direkt na Email!



Kompliment ili šta već...
:)

22.12.13

Hilarious...

soMETimeS LIFE haS A CruEL seNSE Of HUMOr, gIVINg YOU THE THInG yOu ALwAys WaNteD aT thE wOrSt tIMe PoSSIblE.

lisA kleYPAs, sUGaR dADdy


More and Less

i LoVe mANKind, He saiD, but I finD tO my AMaZEmeNT THAT The MoRe i lOVE maNkiND As A wHoLE, tHe LEss I lOVe MAN In PaRtiCuLaR.

FYodor DoStoyEvsky


20.12.13

Dobar Oktobar

Desert(ed) Christmas

(to be continued...) poslednje azuriranje 23.12.2013.

Adaptation

The REaSonAbLE MAN aDApts hiMSElF to The WoRlD; tHE uNREASonaBLe oNe PERSiSTS iN tryINg to AdApT tHE world tO HiMsElf. thEREfOrE alL progress dEpeNDs ON THe unrEasoNABle maN.

GEoRgE bernArD Shaw


Falus infinitum cum eiaculari

Circo mortale

NE mogU Da ZASPIM,  ZBOG nEKiH RecI 
KOje Ti nIsaM rEKao.
nE Smem PAk da ostANEm BUDaN zbOG oNIh 
kOjE JesAM...


Fajront

Tri i trideset je posle ponoci.
Osoblje iz obliznjeg luxuznog hotela i paba, sto pojedinacno sto u grupicama,  ulazi u neki razdrndani mini bus koji ce ih odvesti ko zna gde na počinak. Gledajući umorne im korake, ispijam poslednji gutljaj piva na svom balkonu i kroz dim Žitana zelim im laku noc...

Viola

[malko prepravljeno sledeceg jutra...]

Ona je svirala violu, ja sam pravio budalu od sebe na sceni.

U pitanju je bio komad "Mara de Sad", tj. Marquis de Sade, o cuvenom francuskom revolucionaru, filosofu i piscu, poznatom po vrlo slobodnim seksualnim shvatanjima. Njegova najpoznatija dela kombinuju filosofske stavove sa pornografijom, prikazujuci seksualne fantaziju uz naglaseno nasilje, kriminallne aktivnosti i bogohuljenje same crkve. On je propovedao kompletnu slobodu, neobuzdanu moralom, religijom ili zakonom. Termin "sadizam" vodi poreklo od njegovom imena.

A ja, ja sam mislio da u sebi imam dovoljno materijala na tu temu da zablistam svojom, ne toliko vaznom, ulogom.

Moje pokrete je pratila viola... Viola se na istom tom francuskom kaze "L'alto". Identicna je obliku violine, samo je nesto vecih dimenzija. Visina tonova je izmedju violoncela i violine. Njen meki zvuk često se koristi za popunjavanje unutrašnjih harmonija i ona ne uživa toliki solo repertoar ili slavu kao violina. 

Ja se nicega vise ne secam iz te predstave. Bio je to moj prvenac u Akademskom pozoristu. Secam se jedino Tamarinog osmeha i moje zelje da je masmejem svaki put nekim novim pokretom, gestom ili krikom. Ona mi je bila nasjtroza publika i znao sam po njenim ocima da li sam dobar ili ne.

Tamara je par nedelja nakon premijere slavila svoj rodjendan i naravno pozvala je celu ekipu.
Secam se do zapanjujucih detalja kako sam sa jos par drugara usao u taj neki klub, ko zna gde. Ostala mi je u glavi slika svetlih coskova i mraka u centru prostorije.

U ruci sam svo vreme dolaska vrteo privezak sa kljucevima. Cas na jednu stranu, cas na drugu, tu i tamo lagano lansiranje sa slobodnim padom natrag u šaku i sa sve zustrim hvatanjem istog, pa tako sve u krug. Demonstracija samopouzdanja... Sebi ili drugima? Ni to ne znam.
Kako smo usli, slavljenica nam je odmah prisla, pozdravila se sa svima, da bi meni prisla poslednjem.

- Srecan rodjendan...

Morao sam reci malo glasnije, jer je muzika bila prilicno bucna.
Ljubim joj obraze dok me njena svetlo smedja kosa miliju po licu.
Nakon treceg poljupca, odmakla se od mene i uhvatila me za dlanove.
Pogledala me na trenutak, nekako odlucnije od mog igranja sa kljucevima, te mi se primakla i na uvo glasno izgovorila:

- Ja sam zaljubljena u tebe!

U tom trenutku ispao mi je privezak za kljuceve na pod...
Prestao sam da disem, samo sam je gledao kako se sa osmehom udaljava.

Zamrznuo sam. Cak mi je neko od ekipe dohvatio privezak i stavio u ruku.
Iskusio sam po prvi put momenat oslobodjen predrasuda, ocekivanja, nepisanih pravila musko zenskog odnosa... Osetio sam tu moc slobode za koju nisam bio siguran da postoji.
Emociju oslobodjenu od stega razuma.
Bilo je predivno, a u isto vreme i zastrasujuce!

Moja dominacija, koju sam mislio da posedujem poput Markiza svojim nastupom i stavom, se prosto raspala u paramparcad kada je viola samo krenula da popunjava naizgled beznacajne pukotine te ocigledno lose glume.

Nicega se vise ne secam...
Ni zasto sam te veceri otisao relativno brzo sa zurke...
Ni zasto sam je zvao tek nedelju dana kasnije...
Ni zasto je nisam nikada video posle te veceri...

Secam se samo tog trenutka kao vecnosti, kojim mi je Viola pokazala sta u stvari znaci biti slobodnog uma! Vise nikada nisam imao dilemu o znacaju tog "instrumenta" unutar simfonije.

19.12.13

Only wish...

haTE Is an eGO STaTE tHAT WisHEs to 
DeStROy thE SourcE OF itS UNHAppineSS.


sigmunD frEuD


I'm just another snowman...


You came to me this morning
And you handled me like meat
You’d have to be a man to know
How good that feels, how sweet
My mirrored twin, my next of kin
I’d know you in my sleep
And who but you would take me in
A thousand kisses deep

I loved you when you opened like a
Lily to the heat
You see I’m just another snowman
Standing in the rain and sleet
Who loved you with his frozen love
His second hand physique
With all he is, and all he was
A thousand kisses deep

I know you had to lie to me
I know you had to cheat
To pose all hot and hide behind
The veils of sheer deceit
Our perfect porn aristocrat
So elegant and cheap
I’m old but I’m still into that
A thousand kisses deep

I’m good at love, I’m good at hate
It's in between I freeze
Been working out, but its too late
It’s been too late for years
But you look good, you really do
The pride of Boogie Street,
If you were here I'll kneel for you 
A thousand kisses deep

The autumn moved across your skin
Got something in my eye
A light that doesn’t need to live
And doesn’t need to die
A riddle in the book of love
Obscure and obsolete
Until witnessed here in time and blood
A thousand kisses deep

And I'm still working with the wine
Still dancing cheek to cheek
The band is playing Auld Lang Syne
But the heart will not retreat
I ran with Diz and sang with Ray
I never had their sweep
But once or twice they let me play
A thousand kisses deep

I loved you when you opened
Like a lily to the heat
You see I'm just another snowman
Standing in the rain and sleet
Who loved you with his frozen love
His second hand physique
With all he is, and all he was
A thousand kisses deep

But you don’t need to hear me now
And every word I speak
It counts against me anyhow
A thousand kisses deep.

18.12.13

Rekurzija

Pauza za ručak, ćaskam sa koleginicom, regularno zezanje dok preživamo upravo svršeni obrok. Imamo malo lufta između predavanja i vežbi iz Osnova programiranja.

Najednom ona kreće da mi se poverava.
Iznenadim se odakle sad to!? Nismo se nikad nešto preterano družili iako se sjajno kapiramo od prvog dana poznanstva. Jednostavno smo obostrano uživali u našem društvu. Mogu reći sa ove distance da smo imali fantastičan intelektualni spoj koji smo podjednako uspešno koristili u radu, filosofiranju i zezanju. Tu i tamo piće na gomili sa ostalima nakon predavanja, neki projekti zajednički, godišnje fakultetske žurke, rođendani, useljenja. To je to... Bez otvorenih osvajačkih ambicija.

Krenu ti ona sad sa nekim pikanterijama da sam se ja blago zamrznuo. Ne mogu da provalim čemu sve sada to. Da me ne loži, da me ne testira štogod... A nije valjda i to da je toliko očajna da od mene očekuje neki mudri savet. Ah, pa da je todatno dokusurim svojim surovostima... Milion stvari mi prolazi kroz glavu, ali hajde šta ću, slušam, klimam glavom, pokušavam da se skoncentrišem bude li nekih podpitanja...

Krenu ti ona ni pet ni šest da mi priča kako ima aferu sa drugim tipom!
Ja u šoku... Pocrveneh u licu. Prevelika doza intime za mene u momentu.
Znam da je ona u nekoj stogodišnjoj vezi sa astronomskim planovima, a ispostavlja se i da je taj tip pred ženidbu, te mi cela priča dobija dodatnu dimenziju.

Sve su mi emocije pomešane. Ringišpil u glavi!
Pokušavam da održim ozbiljnost, ali pridolaze mi slike silnih blesavih knjiga i filmova sličnog scenarija i ne mogu da se izborim sa kezom na licu. Ćutim, naravno. Iznosi ona detalje, ja se malo smejuljim, malo pravim tužne face, te mrštim negodojući na neke događaje koje opisuje i ona sama osuđuje. Opet smejuljim...

Sve u svemu, skroz sam u čudu.
Ne napušta me pitanje odakle sada sve ovo. Otkud ova injekcija otvorenosti!?
Iz priče vidim da ta veza uzela maha i da je došla u fazu kada se preseći mora.
Zezanje je preraslo u trajanje.
Seći se mora konopac koji drži sidro ili mnogobrojni pipci hobotnice koja odvlači brod na pučinu.

Razgovor je prilično odmakao, zapostavljamo vežbe, a ja shvatih da nisam postavio najzanimljivije pitanje od svih!
- Reci mi bre ko je u pitanju?
Pogledala me, blago se nasmejala očima i izustila:
- Pa ti... bleso jedna! :)

Nadahnuće...


"if LIfe is ENJoyABLE dOes iT HavE To MAKE SenSE?"


16.12.13

IF

Ako možeš da sačuvaš razum
kada ga oko tebe svi gube i osuđuju te;
Ako sačuvaš poverenje u sebe kada svi drugi sumnjaju u tebe,
ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze, a da sam ne daš maha mržnji,
i da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar, ni tvoje reči suviše mudre;

Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj;
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu,
i da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si rekao,
izopačenu od podlaca u zamku za budale;
Ako možeš da gledaš svoje životno delo srušeno u prah,
i da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš,
i jednim zamahom staviš sve na kocku,
izgubiš i ponovo počneš da stičeš,
i nikad, nijednom rečju, ne pomeneš svoj gubitak,
ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali,
i da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničeg više
do Volje, koja im govori: "Istraj";

Ako možeš da se pomešaš sa gommilom i sačuvaš svoju čast,
ili da opštiš sa Kraljevima i da ostaneš skroman;
Ako najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da te uvredi,
ako svi računaju na tebe, ali ne preterano;
Ako umeš dobro da ispuniš svaku minutu svog života
sa šezdeset skupocenih sekundi,
tada je ceo Svet tvoj i sve što je u njemu,
i što je mnogo više, bićeš Čovek, sine moj!

Rudyard Kipling
(prevod Ivan Andrić)

Onako usput

Za sestricu svoju...



Stevu Čenejca je ubio grom, nežno, k'o rukom,na širokom šoru, tu negde pred zoru il pre.I niko se nije pitao gde se to noću skitaonego su žalili i sveće palili svi.Sa njegovim stricem sam proveo dan, bio je očajan.Al taj matori momak je imao stomak za sve.Pa reče: "Eto, tuđeg se latio, zato je glavom platio- zbog žene svog kuma je sišao s uma sasvim".Al vidiš, neko to odgore vidi sve,povlači te konce, igra se.Postavi na svoje mesto svako dobro,zlo još pre - sve vide oči sudbine.Tako, ponekad, te reči mi dođu, k o jeka,kad bure se spuste, kad pacovi napuste brod.Ne brinem mnogo o njima, vrate se s lepim danima,pa idemo dalje i plovidba traje, k o pre.Al znam da: Neko to odgore vidi sve...Lomiš mi srce, k o bagremov prut, onako, usput.Kad ostaneš sama ti nađes par dana za nas.Al ja crtam svoje krugove i praštam stare dugoveda, možda se varam, al što da se staram o tom.Kad uvek neko to odgore vidi sve...

Lana je imala muža



Lana je vozila sanke,a ja sam pravio sneška.Dugo sam plaćao danke,zbog jednog Laninog smeška.Bili smo klincii bilo je hladnoi sneg je padao krupan.Te sam se zimezatreskao gadno,k o pravi pubertetski tupan.Lana je volela cveće,a ja sam voleo Lanu.Korak od tuge do sreće,u jednom jedinom danu.Proslo je prolećeleto i jesen,k o nežni ljubavni sonet.Ja sam još biouglavnom zanesen,k o leptir vihorom ponet.Lana je pratila modu,a ja sam pratio Lanu.Ljubavi dođu i odu,al Lana je uvek u planu.Ima detalja zakoje baš ne znamdal mogu u pesmu da stanu.Jer, Lana je imala muža,a ja sam imao Lanu!

Definicija 01

vOlEti nEkOga zNAči nEmati dILEmU da jE veći bEDAK RAZOčaRaTI tU oSobU nEGO SvE Ostale.

15.12.13

Ti si osmjeh što korača

Mora da je bio neki stvarno divan san,
Kad tako divno počne dan
U daljini zvona, zvuče kao Oda radosti
Rublje sa balkona ima boje tvoje mladosti
Al u tebi još je noć
Drukčija od drugih noći

Sanjala si da si sretna,
Da si sretna
Sanjala si da si sretna,
Da si sretna

Nekako mekan je zrak,
U njemu ostavljaš mirisan trag
Osjećaš ljubav za sve što te pogledom prate

Ti si osmjeh što korača, pored trešnje rajskog plača
Tako jednostavna jesi da svi strahovi su smješni...
A kraj, ništa ne predstavlja za te
I svako te umjesto pozdrava,
Pita kad ćeš opet doći

Sanjala si da si sretna...

D.Rundek

List of All-Stars

Na istom spisku!
Mohamed Ali i ja :)))))


Manje bitno:

Preduzeće ima svoju Akademiju, organizaciju unutar koroporacije za obuku zaposlenih. Određen broj kurseva je obavezan, ostatak dobrovoljan. Nastava je skroz online, tokom koje se skupljaju poeni raznim aktivnostima, da bi se na kraju takođe online polagao finalni test. Kao u školi, ako padneš ajd opet :) Ti obavezni/osnovni se odnose na istorijat kompanije, organizacionu strukturu, poslovnu politiku, etiku, zaštitu na radu, sigurnost itd. Pored njih ima i gomilica drugih koji pružaju mogućnost unapređenja eng. jezika, te obuke za konkretne poslovne procese, usavršavanje pro veština iz silnih oblasti. Fino zamišljeno...

14.12.13

Small fight

Last night I asked Dušanka: 
- Why does my heart feel so bad?
She just stared at me, not telling me a thing.
- Ok, I am being selfish... I see. Don't be angry, I'm just tired.
Then I asked again: 
- Why does my soul, I mean you, feel so bad?
She continues to stare at me, now with a tiny smile. 
Kinda like she enjoys my anxiety.

After a long silence she finally answers:
- These open doors... To whom they are? 
- Excuse me?
- These open doors... don't play fool on me!
What do you mean by that? 
- You wanna drawing...
- Ok... I am expecting someone. Don't know when or if is coming. For now...
Feels like it don't matter if he is arriving or not?
- He?
- Yes, your guest. He'll open doors when arrives. 
- Oh, belive me, it DOES matter... More than anything. Look, I never said...
- ...and, what time is it now boss!? He's got to know that visiting hours are over for you.
- Listen to me... I never said that someone is a man.

Long silance again.

These open doors... I want them closed!
- Cannot do it yet...
- These open doors are perfect invitation for mosquitos!
- I cannot sleep, will kill them all, no worries.
- Don't be a child with that fear of alone?
- Not until I figure out why does my heart feel so bad. 
- Good luck, you idiot...



Ne za te nije covek kao ja...

" Sad mirno idi ostavi me tu
da kao nekad opet
prepustim se snu
Ti u ovom svijetu ne nalaziš ništa
to je život od sanja i pjene
ne razumijem što tražiš od mene
kad dao sam ti sve."

13.12.13

Septembar sa zakasnjenjem

Jebala te kuhinja

Vratio sam se sa posla i ulazim u gajbu.
Ne izuvam se već onako u cipelama koračam po kuhinji ne bih li ostavio kesu sa namirnicama.

- "Alo bre Arsiću, čemu sam ja čistila to malo pre!?", izgovaraš strogo, ali kroz osmeh.
- "Dobro ljubavi, evoooo..", odgovaram na sav glas tonom izvinjenja.

Odjeci pustog stana me vraćaju u realnost!

Nasmejem se i promumlam:
- "Jebala te kuhinja..."

Pajanje stubova

Jedan sasvim obican dan...
Jedno sasvim obicno naselje...
Jedno sasvim obicno zanimanje...


Bloody FI-FO

Nisam imao vremena da ispitam, ali sve mi govori da je nekom liku doqrčilo da programira i novu karijeru našao u seciranju plodova tora!

Odeljenje pod nazivom "Pork for non Muslims":


Uputstvo za skladištenje:


Living deads

Tužan je osećaj da ljudima koji nisu više sa nama, koji su preminuli, ne mogu reći neke stvari ponovo, po ko zna koji put i sa mišlju da ću to vrlo brzo opet uraditi. Još je tužnije što im ne mogu reći i toliko stvari po prvi put. Neke koje smo hteli još za njihova života, ali ko zna zbog čega nismo, ali i nove misli stečene u međuvremenu za njih.

Tokom studija izgubio sam Barbaru, babu pored koje sam odrastao. Par godina ranije, negde sredinom gimnazijskih dana, otišao je prvo deda Mića. Tu sam bio zatečen, ali kao da iz toga nisam "naučio" lekciju i krenuo da se otvaram, da dajem do znanja da volim, da mi je stalo. Nisam imao predstavu o vremenu, o prolaznosti.
Kako stvari stoje, nemam ni sada baš nešto.

Kada smo sahranjivali Barbaru, ja sam grcajući spustio na kovčeg pismo koje sam sastavio prethodni dan. Bilo je upućeno kako njoj tako i dedi, i u njemu sam im sve rekao šta mi je na srcu. Bilo mi je malo lakše...
Ipak, voleo bih da pamtim njihov pogled i osmeh da sam im sve to rekao uživo.

Godinama kasnije, shvatio sam da u životu ima ljudi koje sahranjujem pre vremena.
Prema kojim se odnosim kao da su već mrtvi, što iz svoje želje i potrebe da ublažim bol ili bes, što pak iz njihove, a verujem katkad i uzajamne.

Tužan je osećaj što im ne mogu reći neke stvari ponovo, po ko zna koji put i sa mišlju da ću to vrlo brzo opet uraditi.

Još je tužnije što im ne mogu reći i toliko stvari po prvi put...

I should've seen it glow



Little black submarines Operator please Put me back on the line Told my girl I'd be back Operator please This is wreckin' my mind  Oh can it be The voices calling me They get lost And out of time I should've seen it glow But everybody knows That a broken heart is blind That a broken heart is blind  Pick you up, let you down When I wanna go To a place I can hide You know me, I had plans But they just disappeared To the back of my mind  Oh can it be The voices calling me They get lost And out of time I should've seen a glow But everybody knows That a broken heart is blind That a broken heart is blind  Treasure maps, fallen trees Operator please Call me back when it's time Stolen friends and disease Operator please Patch me back to my mind  Oh can it be The voices calling me They get lost And out of time I should've seen a glow But everybody knows That a broken heart is blind That a broken heart is blind That a broken heart is blind

12.12.13

Pardoniram...

Tek mi je danas skrenutao paznja na iritantno podesavanje za komentare na blogu :(
Bilo je moguce samo preko G+ naloga, nabijem ga...
Ispravio sam sad to, te moze anonimno ili preko drugih servisa, kao nekad.

A kao da je neko i hteo da ostavi po koji komentar :)
Da li je?
:)

Pardon sto nisam ranije primetio...

11.12.13

Redaljka

Danas je 11.12.13.
Datum zvani redaljka...
Kažu nešto lepo treba da mi se desi.
Hajde da ne baxuziram, daleko je ponoć...

Ne znam samo da li nastavim biti skoncentrisan na želju ili da se pravim blesav?

Novembar dar mar

Statistika suza

Istraživanja pokazuju da novorođenčad širom planete dolaze na svet plačući na isti način. Međutim, zbog jezičkih razlika bebe nauče drugačije da plaču vremenom u različitim kulturama. Melodija plakanja se razlikuje od kulture do kulture.

39% plakanja na planeti se dešava uveče (18-20h), dok jutro, poslepodne ili noć odnose 16, 29 i 17 procenata respektivno...

77% plakanja se dešava kod kuće...


88.8% ljudi se oseća bolje nakon plakanja...


7 je godišnji prosek plakanja za muškarce...


47 je godišnji prosek plakanja za žene...

8.12.13

Slava mu

Copy paste

   





Svinja, iliti sta jedes to jesi


Anonimna misao


Rece jednom neko da ako juris ljubav uvek ce ti bezati, ali cim joj okrenes ledja eto nje, u senci tvojoj : )
Ne zelim il ne mogu da se setim...

Spavaj

Poljubio sam je nakratko, ali sasvim dovoljno da se rasanim i shvatim da su to te usne vajane za mene. Odmakla se na trenutak, upotrebila svoj čarobni osmeh broj 28 i sa vidno pomešanim iznenađenjem i očekivanjem rekla "spavaj"!

Pomilovala mi je obraz i prstima dodirnula usne. Instiktivno sam počeo ljubiti joj dlan. Ostala je ukočena, i s nevericom posmatra moje uzbuđenje. Krenuo sam ponovo ka usnama, ali je samo odmahnula glavom. Nisam se bunio, nisam ni hteo.

Vratio sam se dlanovima, koji su me prigrlili. Sećam se ramena koja su me zavodila, kao kroz maglu bedara što su me opila. Potom hipnoze magična stomaka i začaranih kukova. Grudi što mi dah odnesoše, leđa iz nesvesti povratiše... Svega, svega, ali ponajviše pogleda što mi srce srećom celu noć tovariše.

Večnost je prošla, pomislih zaslužio sam usne sada...
Krenuh ka njima i negde usput se probudih.