20.12.13

Viola

[malko prepravljeno sledeceg jutra...]

Ona je svirala violu, ja sam pravio budalu od sebe na sceni.

U pitanju je bio komad "Mara de Sad", tj. Marquis de Sade, o cuvenom francuskom revolucionaru, filosofu i piscu, poznatom po vrlo slobodnim seksualnim shvatanjima. Njegova najpoznatija dela kombinuju filosofske stavove sa pornografijom, prikazujuci seksualne fantaziju uz naglaseno nasilje, kriminallne aktivnosti i bogohuljenje same crkve. On je propovedao kompletnu slobodu, neobuzdanu moralom, religijom ili zakonom. Termin "sadizam" vodi poreklo od njegovom imena.

A ja, ja sam mislio da u sebi imam dovoljno materijala na tu temu da zablistam svojom, ne toliko vaznom, ulogom.

Moje pokrete je pratila viola... Viola se na istom tom francuskom kaze "L'alto". Identicna je obliku violine, samo je nesto vecih dimenzija. Visina tonova je izmedju violoncela i violine. Njen meki zvuk često se koristi za popunjavanje unutrašnjih harmonija i ona ne uživa toliki solo repertoar ili slavu kao violina. 

Ja se nicega vise ne secam iz te predstave. Bio je to moj prvenac u Akademskom pozoristu. Secam se jedino Tamarinog osmeha i moje zelje da je masmejem svaki put nekim novim pokretom, gestom ili krikom. Ona mi je bila nasjtroza publika i znao sam po njenim ocima da li sam dobar ili ne.

Tamara je par nedelja nakon premijere slavila svoj rodjendan i naravno pozvala je celu ekipu.
Secam se do zapanjujucih detalja kako sam sa jos par drugara usao u taj neki klub, ko zna gde. Ostala mi je u glavi slika svetlih coskova i mraka u centru prostorije.

U ruci sam svo vreme dolaska vrteo privezak sa kljucevima. Cas na jednu stranu, cas na drugu, tu i tamo lagano lansiranje sa slobodnim padom natrag u šaku i sa sve zustrim hvatanjem istog, pa tako sve u krug. Demonstracija samopouzdanja... Sebi ili drugima? Ni to ne znam.
Kako smo usli, slavljenica nam je odmah prisla, pozdravila se sa svima, da bi meni prisla poslednjem.

- Srecan rodjendan...

Morao sam reci malo glasnije, jer je muzika bila prilicno bucna.
Ljubim joj obraze dok me njena svetlo smedja kosa miliju po licu.
Nakon treceg poljupca, odmakla se od mene i uhvatila me za dlanove.
Pogledala me na trenutak, nekako odlucnije od mog igranja sa kljucevima, te mi se primakla i na uvo glasno izgovorila:

- Ja sam zaljubljena u tebe!

U tom trenutku ispao mi je privezak za kljuceve na pod...
Prestao sam da disem, samo sam je gledao kako se sa osmehom udaljava.

Zamrznuo sam. Cak mi je neko od ekipe dohvatio privezak i stavio u ruku.
Iskusio sam po prvi put momenat oslobodjen predrasuda, ocekivanja, nepisanih pravila musko zenskog odnosa... Osetio sam tu moc slobode za koju nisam bio siguran da postoji.
Emociju oslobodjenu od stega razuma.
Bilo je predivno, a u isto vreme i zastrasujuce!

Moja dominacija, koju sam mislio da posedujem poput Markiza svojim nastupom i stavom, se prosto raspala u paramparcad kada je viola samo krenula da popunjava naizgled beznacajne pukotine te ocigledno lose glume.

Nicega se vise ne secam...
Ni zasto sam te veceri otisao relativno brzo sa zurke...
Ni zasto sam je zvao tek nedelju dana kasnije...
Ni zasto je nisam nikada video posle te veceri...

Secam se samo tog trenutka kao vecnosti, kojim mi je Viola pokazala sta u stvari znaci biti slobodnog uma! Vise nikada nisam imao dilemu o znacaju tog "instrumenta" unutar simfonije.

No comments: