12.11.13

Uzrok i lek

Sinoć sam prošao pokraj dve devojke koje su neutešno plakale pričajući telefonom.
Odmah sam pomislio da sam ja sa druge strane slušalice...

Dok sam prolazio čekao sam pogledom priliku da pitam mogu li nekako pomoći. Nisu podizale glavu.

Znam da ne bih mogao ništa uraditi, ali isplakati se na nečijem ramenu uvek kraće traje nego kad ga nema.
Imaš osećaj da si podelio teret, da nije sve u tebi samom.

Baš sam bio skot, taj Ja sa druge strane slušalice.
Nije mi bilo dosta jednom za to veče...

No comments: