5.9.11

Vrućina

Dok smo sedeli i čekali na konobara da nam donese klopu, prišla nam je jedna gospođa u godinama. Izvinuvši se što nas prekida (u blejanju), ljubazno je zamolila moju devojku da joj napravi par fotografija. Težak komentar koji je izustila pružajući fotoaparat bio je: "Da moji sinovi vide kako sam sama provela rođendan."
Moja Ljupka ustade kao iz topa, nišani, izbegava svetlost, predlaže bolji ugao i vraća se za sto. Stavlja cvike za Sunce iako joj je zvezda za leđima. Pitam je nešto, totalno deseto, totalno bezvezno...
Kreće da rida...
Suze joj teku, slivaju se niz obraze dok ja iznenađen umišljam kako joj se tope naočare.
Drži me čvrsto za ruku, pokušavajući da kaže zašto.

Meni je bilo lakše da ubedim sebe kako je baba ipak baksuz...

3 comments:

Lucida Console said...

situacije u zivotu su jako retko crne ili bele...

...mozda tu niko nije baksuz, ni starija gospodja a ni njeni sinovi... mozda su njeni sinovi samo taj rodjendan spreceni (ponajpre mozda kilometrima) da ga slave sa svojom majkom, a ona resila da se pocasti kako dolikuje i da im posalje nasmejane, dobro kadrirane, fotke iz kafane, da svoje sinove ne optereti sto nisu mogli da budu sa njom... to bi nekako bilo majcinski /bezuslovna ljubav/... zar ne?
uostalom sve je stvar vaspitanja i vaspitavanja... kako sejes tako zanjes...

da li ce nasa deca biti uz nas kad ostarimo, pre svega najvecim delom zavisi od nas samih, kakav im osecaj pripadnosti porodici usadimo, sta je vazno a sta manje vazno... obrazac kakav im postavimo u odnosu sa nasim roditeljima...
tako da, za tu vrstu straha nema puno mesta... ne kaze se bez razloga "sve krece iz porodice..." ;)

...prelamanja dogadjaja kroz licnu prizmu, stvarno nekad -isti dogadjaj mogu da naprave potpuno sustinski razlicit.... ili je mozda moja prizma, na ovom polju, suvise ruzicasta... ko ce ga znati... :)

arsa said...

Ja ne volim sivo! Zaista sve posmatram belo ili crno. Ne zelim da se zamaram i budem stalno na oprezu. Nekoga ili nesto mogu samo da volim ili ne. Ne treba mi konstantna strepnja nad nekim/necim u sivoj fazi, poput misli da li ce zagaziti ovaj put na svetlu ili mracnu stranu. suvise zamarajuce :)

slazem se da se iza ovog slucaja krije ko zna sta, ali ja sam sebicno odlucio da mi Nedelju poslepodne ne pokvari tuzna prica i sebi u glavi je svrstao u "baxuz" kategoriju. Nazovimo to privilegijom svoje maste :)

Naravno, da kad to cinim sa tako da ima realne posledice na ljude oko mene, prethodno proverim i uverim se licno da li je za belu ili crnu fijoku.

Sto se tice odnosa roditelj-dete, tu se slazem: kako sejes, tako zanjes.

balerina said...

i ja zaplakah posle tvoje lepse polovine! :((