8.9.11

Ostvarena zelja

Otisao sam nakon posla sa kolegama na pivo. Par tura ispod mosta, dobrog nemackog, psenicnog... Ubrzo je pao mrak. Usao sam u neki bus i shvatio da sam se zajebao. Tja... 'Ajde moci cu donekle.
Prodje i stanica za koju sam mislio da je dobra za presedanje. Prodje jos jedna. Pa jos par... Sad vise i ne znam kako bih iskombinovao bezbolan povratak kuci. Vozim se tako u nadi da ce resenje samo iskociti. Postaje mi i trulo u jednom trenutku da izadjem ovde u nedodjiji. Sve kalkulisem, vagam, odmerkujem... Sledeca, pa sledeca, a mozda jos bolje sledece stanica i tako ti zavrsim negde u Lazarevcu. Odlucim da nema vise zezanja i izadjem iz busa. Nisam nikad bio u Lazarevcu, a oduvek me zanimalo kako izgleda. Lep je... Okrenem se odakle sam i dosao i krenem lagano peske. Sva sreca pa je pun Mesec...

1 comment:

balerina said...

jao boze....koliko mi se puta desilo da dok se vozim gradskim saobracajem zavrsim u tri lepe materine....mozak kao da mi se iskljuci kad me neko drugi vozi...koliko puta sam mogla da zaglavim na south side chicago nego srecom garnitura ljudi se drasticno promeni na dve stanice, pa sve budu crnci, pa onda pocnu da mi kolutaju ocima, otprilike daju mi signal 'sta ces ti ovde bela kucko'...i onda mi se upali lampica da sam omasila koji kilometar...i ove nove trase po beogradu, promenjene u poslednjih 15 godina, upoznam delove grada koje nikad pre nisam videla. nisam bila u lazarevcu.