8.6.11

Leci


Gotovo da se ne možeš provući centrom grada, a da te ne startuje neki umetnik, poliglota, humanista, aktivista il' trend seter :) Ovo poslednje ne umem da prevedem, al biće jasno iz konteksta. Mislim na naše sugrađane koji dele letke iliti flajere. Ponekad se poređaju taktički kao rampe na slalomu, pa je prava zajebancija izbegavati ih uz dodatne otežavajuće faktore poput skijaša (čitaj pešaka) koji idu u našem il` suprotnom smeru. Naravno, sa ovime nemaš problema ako si dobra duša, puna razumevanja, znatiželje ili alavosti, te uzimaš sve što ti se nudi. Veoma mi je zanimljiva motivacija koja pojedince nagoni da "pomažu" cipeliće i uzimaju leci kako bi im što pre omogućili da se sklone sa vrelog ili mokrog asfalta. Kao da ih ne čeka negde iza ćoška džakče puno istih. Lično sam se i ja ranije kolebao oko ovog gesta, mada me nije dugo držalo.


Na pitanje "Volite li pozorište?", već neko vreme po automatici odgovaram sa "NE". Ukoliko mi testiraju raspoloženje da pomognem nekoj unesrećenoj deci, bolnici il slično, opet mi je odgovor surov. Teško da će me neko ubediti da sve to ode gde bi trebalo. Učenje novog jezika takođe odbijam. Valjda mi na čelu piše da znam engleCki. Nevladine organizacije i peticije mi ponekad i deluju ok, ali previše bajkovito za ovo podneblje. Odgovor pogledom udeljujem isti. Političke stranke kao da znaju da me izbegavaju. Tu mi se jezičina kao zapeta puška naoruža najgorim prostakLucima, da sve kipi niz bradu. Izgleda da prođu neki kurs za prepoznavanje takvih poput mene, te se samo fokusiraju na sledećeg mučenika/cu iza. Oni "što ne mogu da ih prevedem" su zaduženi za sadržaj mojeg ormara, tj. moj autfit, da opet iskoristim tuđerak. Popust na krpice vamo, tamo, modna soba qrac, palac... E pa neću. Sam šijem, hvala. Najveća im je konkurencija ekipa koja zasipa reklamama za nove kafane, brze 'rane, dostave i sl. Nakon par poseta tim zdravim kuhinjama, sve kupljeno na popustu mi uskoro postane knap :(

Jeboh te, pa možda oni i rade zajedno! Gotovo. Paranoja...

Razvukao sam priču, a uopšte nisam hteo da elaboriram. Htedoh samo da vam rečem da na poslu sa prozora ponekad bacam pogled na jednu grupu smarača i primetim detalj na koji me upozorio kolega. Ništa neobično, ali se može podvesti pod "potreban i dovoljan uslov" za ignosrisanje pomenutih, a to je detalj oblizivanja prstića prilikom uzimanja istog sa gomilice u drugoj ruci.

Šššljp... onomatopeja lizanja prsta.
Ssst... novi list.

4 comments:

pekmez said...

A na pare nisi gadljiv kad se liznu?

arsa said...

:))) nikad

al' sve gledam kroz prozor, te skapiram da nije mi gadno ni kad jedna cicka iz grupe lizne...

verovatno ima necega u nacinu na koji se to uradi :)

balerina said...

moja drugarica je delila letke i kaze da nije lose placen posao a i upoznala je gomilu ljudi.
puskom da me nateras ne bih to mogla da radim, i odmah mi se digne pritisak cim ih vidim. jos mi je zao sto sam dala pare za rebracinu bundu.

arsa said...

da ima priliku sigurno bi ti zahvalila sada, ili barem pustila da je pipnes :)