5.5.11

Idi mi, dodji mi

U narodu široko rasprostranjen izraz “Ide mi na qrac” me je pre izvesnog vremena naveo na višeminutno razmišljanje.


Definicija: Fraza se koristi tokom intezivnog gaženja ličnih nerava od strane drugog lica.

Daklen, čim ti nešto ili neko ide na qrac, u jednom trenutku će doći do istog i uspopeti se na dotični. Ovde se uočava da sve te “napasti” vrebaju i polako nam prilaze ne bi li nam došle glave. Sama izreka je poprilično egocentrična, kao da je subjekat centar sveta, On je bitan, Njega opsedaju, žele da Mu naude, On nekom stoji na putu. Egomanijakalizam u praksi.


Prilikom korišćenja ove jezičke tvorevine nema ni trunke popularne homofobije našeg čoveka. Kad priziva na spolovilo, naš čovek ne bira, sve može: oba pola, jednina i množina, rasa, veroispovest itd. Budi se domaćin u nama. Nema predrasuda, nema granica, što je pak odlika savremenog društva. Da se čovek na trenutak obraduje koliko u stvari ovaj čin vodi izvesnoj utopiji kojoj svi tako težimo (valjda). Savršen spoj tradicionalnog i modernog. Skoro da se može iskoristiti za predstojeću turističku sezonu.

Pojedinac, ređe pojedinka, tim svojim činom jednosmerne verbalne komunikacije, kao da pak priziva kandidate za natakivanje. Kao da se raduje i ponosno lupa recke svega i svačega što je u životu do tada uspeo da nabije. Ono što nije, sa strpljenjem očekuje, jer zna da će kad tad sve što se kreće biti jebeno! Srpski aksiom pod rednim brojem 21.

Ono što me progoni, je pitanje zašto je taj čin sedanja na isti ponižavajuć? Zašto nekoga ponižavamo ako ga nabijemo na tuki? Zar mu tim ne pružamo zadovoljstvo? Činimo uslugu? Nije li hrišćanski lepše davati no primati? Gde sam ja to učio te stvari naopako.

Razmotrimo više faza samog fenomena. Čim nam neko "ide na...", znači da još nije došao do njega, a kamoli se popeo. Ima još vremena. Može se tumačiti kao početna faza, neizvesnog ishoda. Samo upozorenje da ćemo tek nešto eventualno da nabodemo. Sledeća faza je “popeti se nekome na...”. To je već stadijum kad se čeka ona jedna kap koja preliva čašu i kojom će dotični, već precizno centriran, metodom slobodnog pada preći u poslednju fazu. Kandidat se u međuvremeno valjano potrudio i zauzeo ovaj socijalni položaj. Još nisam čuo da je neko sišao sa tog Everesta nepočašćen. Može provesti podosta vremena u tom iščekivajućem položaju. Samo je pitanje vremena kada će zakoračiti, tj. skliznuti u finale, tj. “nabiti se na...”. To je kraj, nema dalje. Čak mi je sumnjivo uvek bilo što je u pitanju svršen glagol. Nabijem te i to je to! Nema vađenja, nema tamo vamo, cigu ligu... ničega. Tako nabijenog šetam te okolo...Opet malo nelogičnosti. Možda se ovo tumači onim stihovima da sreća je lepa dok se čeka? Samo vlasnik zna.

Dodatnu nelagodu u meni izaziva neizbežna paralela sa nabijanjem na kolac koji su praktikovali Turci dok smo bili njihov podskup. Jezivo, nema šta. Da li su se to odomaćili njihovi geni u nama samima ili se može podvesti pod stokholmski sindrom? Ne mi se baš sviđa pomisao da nas pogled na međunožje brani od istorijskog zaborava.

Sve u svemu, na kraju ove lične mini golgote, u glavi mi je samo Rambov stih: "Gde sam bio, šta sam radio, kako sam se na rođeni kurac nasadio". Ne vidim da sam se ovim dilemama baš mnogo udaljio od početne pozicije. Tja...

5 comments:

pekmez said...

http://current.com/1jpq94c

arsa said...

hahhahahhaaa
kako dobro!!!
:)))

pekmeze, care!

balerina said...

meni link nece da se otvori :((

ja taj izraz cesto koristim a ne znam zasto?

arsa said...

i ja! jednom u sat vremena barem.
mnogo smo nervozni nesto, a?

...ili nas ubi monotonija (citaj guzobolja), pa bismo malo da budemo subjekt umesto objekt :)

arsa said...

Tako sam bio ponosan na ovaj text, a ostadoh neshvacen i nepriznat...

:(