8.11.10

Dani opasnog surfovanja

Nisam zamišljao da ću ovako proći, ali kad malo razmislim i nije loše. Sedim dobar deo dana na kapiji, registrujem ko ulazi, ko izlazi, beležim svaku glupost i dižem rampu. Društvo mi pravi dečurlija i dokone komšije. Kad njih nema udaram po knjigama i zaključujem da mi po prvi put u životu prija pisana reč. Manje više, ladovina. Zajebano je samo noću, pa sam te smene uspeo da eskiviram dodatnim angažovanjima tokom dana. Ritam je ubitačan, ali barem spavam u krevetu kad je vreme za to. Pride, nosim utoku za pojasom nadomak centra grada i niko ne sme da se kači sa mnom :)

5.11.10

Skupljajući muda

Baš kao i Bogdan Zvonko, ja svog mrkova spremam poodavno. Doduše, krenuo bih galopom, a ne kasom i ne bih obilazio staze svog detinjstva, neg svoje starosti. Njemu je vreme srušilo salaš sa sve čardakom, đermom i debelim bagremovim ladom. Mene vreme ne ferma ni pet posto. Ne otima mi, već samo ispred nosa maše istim tamburašima, fijakerima, šabloniranim snašama i ružičastim salašima. Konja jedino ima na pretek i to ponajviše tih nervoznih, što jure ko muve bez glave...