16.8.10

Guja menja kožu

Imam neki poseban odnos prema dragim odevnim predmetima. Obožavam da nosim ono što ni ne osećam da je na meni. Generalno volim osobe i stvari oko mene koje ne guše. Volim malo toga :) Uvek se setim svog ortaka koji čim dobije majicu poznatiju kao "T shirt", momentalno makazama otfikari oreol iste i tako dobije par santimetara pride za svoj vrat. Premda sam ovih dana više u fazonu "carevog novog odela", ipak ima stvari koje uvek vrlo rado mećem na sebe. Te stvari su uglavnom u odmaklom stadijumu raspadanja, isprane, rastegnute, trajno uflekane, pocepane, sjebane...

13.8.10

Petra

Dobili smo svi u preduzeće jutros eMail, kojim nas najviše rukovodstvo (top mindžament) obaveštava da ovih dana imamo goste! Dva dana imamo da se dovedemo u red, podšišamo, otfikarimo nokte, očetkamo zube, operemo i opeglamo reprezentativnu garderobu, zaboravimo bermude, na tri četvrt skupljene lone, kao i sandale landare, da sredimo radnu površ na kojoj mogu boraviti samo sredstva za rad, nabaviti kvalitetne opijate i pomoću njih zacementirati poslovni osmeh broj 327. Ima taman dovoljno vremena da se podsetimo i engleskim govornim. Moramo doći ranije no inače, popiti kafu i uvežbati DVDA pozu za svaki slučaj.

10.8.10

Šablonka

Sasvim uobičajan odlazak na posao, kao i svaki drugi u proteklih ko-još-broji-godina. Te jutarnje nepovezane misli, na putu do posla, je oduvek tumačio kao neki psihološki tunel kojim ulazi u svet kravata i napušta na kratko svoj mali svet odlazeći u lov. Ponekad mu se čini da je tih nekoliko minuta nalik poslednjem pogledu na stvaran svet oko sebe tog dana, baš kao nekad venecijanskim zatvorenicima na Mostu uzdaha dok su odlazili u lance. Glavi je u tih par stotina koraka dozvoljeno, tako reći, baš sve. U kombinaciji sa redovnom pospanošću, sve doživljeno na tom putu ima izvesnu dozu magije. Povratak s posla nije uzimao za ozbiljno. Pamet je tada već uveliko isprana.