5.11.10

Skupljajući muda

Baš kao i Bogdan Zvonko, ja svog mrkova spremam poodavno. Doduše, krenuo bih galopom, a ne kasom i ne bih obilazio staze svog detinjstva, neg svoje starosti. Njemu je vreme srušilo salaš sa sve čardakom, đermom i debelim bagremovim ladom. Mene vreme ne ferma ni pet posto. Ne otima mi, već samo ispred nosa maše istim tamburašima, fijakerima, šabloniranim snašama i ružičastim salašima. Konja jedino ima na pretek i to ponajviše tih nervoznih, što jure ko muve bez glave...

Nekako sam sit svega oko sebe. Smeta mi što nemam želju da učinim neko opšte dobro, da doprinosim sveukupnom blagostanju. Širi pozitivne misli, deli znanje nesebično, jer ako je svima oko tebe dobro, biće i tebi. Voleo bih da i dalje furam tu filozofiju. Važi ovo pravilo i za sva druga stanja. Aksiom A1: Stanje se stanjem vraća... Posmatram kako se pretvaram u sve sebičniju spodobu i kako sam izabrao bezobrazluk umesto osećaja žrtve. To je valjda i normalno (jebo izbor), ali ono što ovaj grad budi u meni počinje napokon da me plaši. Ne nije više to the bes, već ravnodušje :)

Hoćem nešto drugo, ali muda mi se skvrčila kao pingvinu na santi leda. Ne znam čega se plašim. Mislio sam da sam jači od svih odgovaranja koje primam. Šta je u stvari santa? Stena, gromada? Postoji li još neka santa sem ta ledena? Santa blata, soli, vunice, Lućia... Natrag.

Šta je to drugo čemu čeznem? Pa jebi ga, zašto moram da znam!
Hoću eto da tražim, zar nije to poenta. Trenutno imam osećaj da je potraga obustavljena, a oteta tinejdžerka nije pronađena. Imam želju da idem po svetu i da proživim neko vreme u nasumice izabranim gradovima. Pola godine, godinu ovde, malo onde, tamo, vamo... Dve, tri ako mi se svidi. Mali gradići pretežno. Radim ovaj svoj globalni zanat, lutam i uživam. Promene, jednom rečju.


Vreme ide, a godine qrcu pro... mislim, želja nikako da me mine. Nije da se nadam da me prođe, već samo pružam šansu ovoj alternativi. Dokurčili su mi više ti snovi pusti. Presek mi treba. Moram svojim očima da vidim da je zemlja okrugla. Znam da više nemam toliko vremena, ali smanjiću dužine boravka, pa dođem na isto. Zlim jezicima, nakon što mi liznu, poručujem da time ne bežim od sebe, već se naprotiv tražim. Do pre nekog vremena sam još i mogao da upoznam nekoga sa sobom, a danas mi to ide mnogo teže :)

Otišao sam:
1. na drugu stranu,
2. da plačem,
3. da se napijem?

Pitajte Zvonka, odoh...

5 comments:

Retka Zverka said...

Ili nešto četvrto, ćeš da odeš na neki put, npr. Što da ne?! I nije to, ko što si i rekao bežanje, lutanje, već traženje. Prava stvar. Bar ja to tako vidim i doživljavam.

KvaziGargi said...

nja, nemir je mentalni pms...
ja uradim sve navedeno i jos dodam cetvrto - Zvonka ili tamburase generalno :)
i pregura se los dan. Stalno resenje jos nisam nasla...

arsa said...

htedoh da podelim zelju koju imam, a onda sam poceo da je pravdam i objasanjavam, te sve dobi depresivnu konotaciju :)

ko mi kriv kad volim da palamudim...

putovanja su kontraproduktivna u ovim slucajevima :) da ne zapocinjem razglabanje na temu da bi se ovde mnogo brze stvari dovele u red da vecina populacije ima zelju da makar jednom predje neku granicu. Napominjem "zelju", a mogucnost ce valjda lakse onda doci.

"skupljena muda" kao trajno resenje! :))) svima da bude lepo

jungle queen said...

Ja putujem ceo vek, tj. selim vamo tamo i najradije bih da se skrasim, dosta mi čergarenja. Ili da kupim onu kamp kućicu i putujem kuda hoću, da ne moram stalno da pakujem stvari, već, kad mi se ćefne, samo naspem! A tvoj post je savršen, postoje ljudi koji traže i oni koji ne traže. Ti si onaj koji traži! Sorry i ja sam. I nisam srećna zbog toga, baš naprotiv.

pekmez said...

muda se najlakse skuplaju u ladnoj vodi idi na Tas na turu plivanja uvece.