8.11.10

Dani opasnog surfovanja

Nisam zamišljao da ću ovako proći, ali kad malo razmislim i nije loše. Sedim dobar deo dana na kapiji, registrujem ko ulazi, ko izlazi, beležim svaku glupost i dižem rampu. Društvo mi pravi dečurlija i dokone komšije. Kad njih nema udaram po knjigama i zaključujem da mi po prvi put u životu prija pisana reč. Manje više, ladovina. Zajebano je samo noću, pa sam te smene uspeo da eskiviram dodatnim angažovanjima tokom dana. Ritam je ubitačan, ali barem spavam u krevetu kad je vreme za to. Pride, nosim utoku za pojasom nadomak centra grada i niko ne sme da se kači sa mnom :)


Nikako mi nije uspevalo za rukom da popamtim gde je koja zgrada u kasarni i ko sedi po istim. Jedni su sami, drugi dele zgradu sa trećim, a četvrti su malo i ovde malo i onde. Plus stanari, nezbrinuta vojna grla i izbeglice. Opšti haos, tj. mnogo razmišljanja za nekoga ko je tu upravo da se ne bavi tim radnjama! Dođem na sjajnu ideju da lociram kompleks na Guglu, obeležim zgrade njihovim vojnim poštama i lepo to odštampam. Čim sam došao sa vikend odsustva ponosno stavljam mapicu A4 veličine ispod stakla radne površine. Nema više nedoumica. Isporučujem putanje svim zainteresovanima u rekordnom roku!

Nije prošlo desetak dana. Proleće, vreme se prolepšalao i ja uživam u zanimljivoj knjizi. 
Oštar glas me trgnu i prekide mi mentalnu onaniju.
-"ŠTA JE OVO?". Id' u pičku mat...
-"Izvolite gospodine Kapetane!?", na brzaka prebrojim zvezdice.
-"Pitam, šta ti je ovo ovde?". Pokazuje prstom na moj ponos i diku. Onu ispod stakla.
-"Pa snimak kasarne da bih se lakše orijentisao i uputio...". Krenuh ja da objašnjavam motiv, kad je već pokazao interesovanje. Sad će sigurno da me pohvali za domišljatost.
-"Kakav bre snimak?", preseče me.
-"Pa satelitski...".
Skapiram tu vec po boji glasa da nije u pitanju prijateljsko čavrljanje kako mi se učinilo.
-"Odakle tebi to?"
Nasmejah se na momenat, al mi pade na pamet u sekundi da možda lik ne zna za Gugl mape, te počeh da mu objašnjavam.
-"Znam ja za to, ne pravi se pametan. Ovo podhitno da se skloni! Gde se nalazi taj fajl? Ovde kod nas?"
-"Ali Gospodine to meni mnogo olakšava dužnosti, a uostalom ovo je dostupno svima sa internet pristupom. Milsim smešno je..."
Podižući staklo da uklonim list, vraćam onaj kez na lice u nadi da će oficir skapirati besmisao ove intervencije. Ništa se ne dešava. Hladan kao led.
-"Bez obzira. Gde je fajl?"
-"Fajl?" Sad počinjem da sumnjam da me jebe...
-"Nije ovde, kod kuće sam to pravio..."
-"Aha... Tokom sledećeg odsustva koje budeš imao, prvo što ćeš uraditi jeste da obrišeš taj fajl sa svog računara! Jesi razumeo?"
-"Razumem gospodine Kapetane!", uveravam više sebe no njega, dok u ćutke dodajem "...i nije mi teško"

Odlazi lik.
Gledam za njim i cepam onaj papir na stotinu delova (da ga ne bi neki terorista iz đubreta sastavio).

Namestim onaj opasač sa pištoljem, proverim jel sve na svom mestu i listam knjigu tražeći gde sam stao.
Ne pokušavam uopšte da skapiram šta se malo pre desilo.

6 comments:

Retka Zverka said...

Arso, koji te sad flash puknuo? Al' sviđa mi se.

Charolija said...

Hahahaha...kako si se samo usudio? :)))

pekmez said...

http://1331999.blogspot.com/

zaboravila sam svoj nadimak :) said...

sto bi neko rekao "to je kad idiotima das vlast"

spirit said...

Srecna ti Nova 2011 :)

Anonymous said...

оно што сам тражио, хвала