19.10.10

Tursko groblje

Godinama mi se vrzmalo po glavi kako će izgledati naš susret posle svega. Kad kažem "svega" mislim na vreme i lepe uspomena posoljene jadom koji sam proživeo nakon što me je ostavila, a pogotovo zbog načina kako je to učinila. He he, naslućujete da mi je ego bio sjeban. Dakako! Neću zalaziti u detalje, nebitni su. Svako ima svoje opravdanje pred sobom za svoje postupke i očigledno nerazumevanje za tuđe. Prošao sam kroz bezbroj faza griže savesti, krivljenja sebe, besa, razočarenja, izgubljenosti, lutanja, ravnodušnosti... pa u krug. Naravno, ništa nije pomoglo tako dobro kao nova ljubav. Dobro, i one gomile cicki na koje sam naletao usput :) Sve u svemu, ništa naročito kad posmatram sada sa ove tačke svog evolutivnog razvoja, ali ružno završena studentska ljubav će me pretpostavljam uvek malo proganjati.


Scenarija koje sam imao  u ponudi su uglavnom pokrivala radnje u kojima bih samo prošao kraj nje, samo klimnuo glavom i pozdravio, zastao i ispričao se skroz ravnodušan, zalajao naglo, a možda pokušao i sa nekim ugrizom, onda možda opet zastao i ispričao se sav nasmejan i znatiženjan... Suština je da sam se svo vreme plašio tog susreta. Plašio sam se u stvari sebe i svoje reakcije. Taman što sam glavu premorio sa takvim mislima i prestao da živim u prošlosti, susret se odigrao!

Sa dvojicom ortaka krenuo sam u ritualno ispijanje češkog piva, koje obližnji kafić darežljivo služi u litarskim kriglama. Zapenili smo o nekoj temi nadoknađujući malu letnju pauzu u viđanju. U trenutku dok sam držao monolog krajičkom oka sam na nekih desetak metera snimio "situaciju". Ni manje ni više, svi do skora nepoželjni prolaznici na gomili. Mama, tata, bata, naravno ona, dečija kolica i malo čeljade u nečijim rukama. Kao Smogovci približavaju se širokim trotoarom nama trojici žednih Čeha na jedno veče. Ha! Ajd' sad. Imao sam spremljen plan evakuacije za svakog pojedinačno, ali ovakav razvoj događaja nije ni razmatran. Bem ti loše planiranje. Fijasko... Jedino rešenje: improvizacija!

Isekao sam se u momentu. Ladan znoj na onu vrućinu. Na brzaka skeniram prizor tako da se pogled nije mogao ni okarakterisati kao svestan. Falio je onaj delić sekunde kojim se potvrđuje ostvaren kontakt očima. Nije bilo te povratne informacije s moje strane. Sećam se samo gomile ozarenih i nasmejanih lica, takođe iznenađenih, ali prijatno. Da li je kurtoazija ili iskrenost bila u pitanju sa njihove strane, nisam se udostojio saznati. Srce lupa kao ludo, ali glumačko iskustvo, iako amatersko, ne dozvoljava glasu da izda vlasnika. Ne prestajući da držim banku drugarima, samo sam produžio dalje!

Kao da se ništa nije desilo.

Odmah sam krenuo da se preslišavam zašto sam to uradio. Pustio sam njih dvojicu da nastave sa spikom, isključivši se do daljnjeg. To ne liči na mene. Da li sam jadan? Možda, ali... Ma jok. Šta baljezgam... Zaključujem da bih bio jadniji da sam zastao, nakezio se, pozdravio ih, upitao za zdravlje, živote i njegove lepote, upitao za dete, lansirao neki kompliment, hvalio se kako sam zadovoljan sobom i kako mi je drago što su mi ulepšali veče... Fuj! U trenutku sam skapirao da me ništa od toga ne interesuje, da mi se ništa od toga ne radi i da sam pri poslednjem susretu rekao sve što imam. Sve drugo ne toleriše surova iskrenost, a ovo je bilo upravo to...

Toga dana sam naleteo na nju i preživeo, dok sam takođe u sebi naleteo i na dobri staro ego.
Eh, kako je bilo dobro videti me opet :)))

23 comments:

jungle queen said...

Uh, gde ćeš ovako rano s ovim tekstom :) Svaka ti čast da si nam ovako otvoreno izneo svoja unutrašnja zbivanja, ja ne znam kako bih da sretnem svoju bivšu ljubav s novom devojkom ili ne daj bože da guraju kolica, mislim da bih umrla na mestu. Tim pre, što novog princa još nema na vidiku. Ali što ti kažeš, ništa ne zaleči stare rane kao nova ljubav. EBEM LI GA.

Retka Zverka said...

Arso, dušo, pa mi smo tu da te tešimo. :) Ipak je magija češkog piva učinila svoje. :) Sve onda izgleda prihvatljivo. ;) Ma, bole te ona stvar. Samo još i ego da se zaleči. :) Sad kad realno pogledaš, riba je bre bila amater. Mogla je fino da te "ekspeduje", a ne da ti zaskoči sujetu. Pih, žene. Pih, muškarci. Nikad se pameti neće naučiti. :)

arsa said...

:)))
sigurno se negde u svetu blogovanje vec prepisuje kao psihoterapija :)

radi!
hahaha

Retka Zverka said...

Arso, zamolila bih te onako ljudski i čovečanski da preuzmeš nagradu, što sam ti onomad namenila. :))

pekmez said...

Kako te uopste trpi ribe da im ovde stalno raspredas o nekim shokovima sa bivsim?

arsa said...

Zverko, odusevi me gestom! :)

Izvini, bio sam na odmoru tih dana, a ne stizem da prelistam propusteno gradivo.

Gde se to preuzima? :)

arsa said...

Pekmeze, jel to pitanje za ribe ili za mene? Da se ne istrcavam pred rudu...

Kajzer Soze said...

U hard core iskreno! Verovatno je zabolelo mnogo više nego što misliš i džaknulo pravo u srž ženske sujete.

Retka Zverka said...

Pa, Arso, nije ni meni bilo lako da te met'em u uži izbor. :) Vidim ja, dosta ima propuštenog gradiva. :) Preuzima se... pa ne znam... ja se ne razumem u to... :)

arsa said...

Pretpostavljam da sam ubo, ali motiv za ovakav postupak nije bilo džakanje. Ne bih voleo i da sam izgovorio isfolirano "cao" i produzio. Lici na nadjebavanje...

Verujem Zverko, hrabro sa tvoje strane :) Dakle, za propusteno gradivo, dopunska nastava!

Retka Zverka said...

Ama, naravno, tako sam ja prošla i pored ex-a mi. Pa neću valjda da mu se bacim oko vrata u mahnitom oduševljenju. :D Mada ni to nije loša taktika, kad vidiš da neko namerno proba da te eskivira, cccccc.

Arso, sad formiram grupu za dodatnu nastavu za ove štrebere-petičare, ali biće valjda nešto i za slabije učenike. :))

Anonymous said...

Davno:
Strasno sam se lozio na nju i bio zaljubljen. Ali za nju sam bio samo neko ko je izvodi u grad i seta joj psa kad ona ne moze. Samo me je koristila i moj ego je bio zgazen. Zavrsilo se tiho, otisli smo svako na svoju stranu (ja na studije, ona u inostranstvo).
Ne tako davno:
Sedeo sam u kolima i cekao tadasnju devojku da nesto zavrsi. Bio sam parkiran u ulici gde je nekada zivela 'ona'. Narvno pomislio sam na nju. I onda srcka, u retrovizoru vidim nju kako izlazi iz kola. Nisam ni razmisljo, u sekundi sam bio napolju. Saznao sam da ima bebu, da je sama. Pomogao da sklopi kolica, upoznao je sa devojkom. Nazvala me je njaboljim drugom. Razmenili smo telefone. Videli smo se jos par puta. Pricuvao sam joj bebu, pomogao da prebaci neke stvari... Zvala je samo kad joj nesto treba.
Sada:
U kolim sa zenom, prolazimo gradom. Na semaforu skrecem desno, prepoznao sam je odmah ali nisam skrenuo pogled. Zena kaze: "Mislim da je ono ...". Samo slezem ramenima i vozim dalje.
I osecam se sasvim dobro :)

ljupka said...

Poslednji komentar me potsetio na knjigu Hotel grand. Glavni akter knjige počinje da piše na tuđem blogu.

Imas i ti podstanara :)

arsa said...

uuu bradr anonimos...
to sam hteo da cujem! :)
udruzenje "osecam se dobro" moze biti osnovano :) evo posvecujem ti hit danas.

napunice Zverka ucionicu sa nama za dopunsku nastavu :)

arsa said...

hahaha, podstanar :)

samo napred, kirija za dz do daljnjeg!!!

Retka Zverka said...

Dajte, ljudi nemojte da ste takvi, mora čovek negde da počne da piše. :) Evo, meni ko god se javi ja objavim sve šta narod ište. Demokratija bez granica. :)

arsa said...

cekaj, cekaj, ja sam vec izneo dobrodoslicu, sto zbog same pojave, sto zbog zajednicke dushevne patnje!

Zverko, nema preotimanja "podizvodjaca"!
Nadji svog Anonimosa!
Nemo' se svadjamo :)))

Retka Zverka said...

A bre Arsenije, ne ugrožavam ja dil i ne preotimam podizvođače, nego htedoh da ohrabrim čoveka. :)

arsa said...

Natürlich liebe Fräulein

:)))

spirit said...

Sreca sto je ipak dosta vremena proslo do studentskih dana, da je bilo malo svezije, ko zna dal bi to cesko pomoglo da se kulira ;)

arsa said...

jes vala draga spirit, onda ni čehinje ne bi mnogo pomogle :))))

spirit said...

cek, to bila mnozina, cehinje? :D
pa,sad...nemoj da ih toliko podcenjujes :)))
da moze se vreme vrati unazad, bio bi to zanimljiv eksperimnt ;)

arsa said...

za tu vrstu ekperimenata covek prosto da pozeli repete! :)