7.10.10

HaosMajstor

Došao s posla, naždrao se i kontuzovan pratim neki film. Vrućina mi ne da da zaspim. Najednom neka dreka dopire iz hodnika. Kažem televizoru da ućuti i osluškujem neka kukumakanja. "Jao šta ću sad... Kuku...Lele". Procenjujem boju glasa, frekvenciju i učestalost S.O.S. vapaja, sa sve prstom na daljincu. Odlučujem ipak da pokažem kako nisam samo komšija sa spiska stanara. Navlačim siledžijku i izlazim u hodnik ne bih li video mogu li još nekom da pomognem da ućuti.


Šta imam da vidim!? Gospodža od preko puta, samo u majci, skroz mokra, otresa vodu sa svojih naočara i ponavlja gore pomenutu strofu. Da je par desetina godina mlađa, povukao bih parlelu sa trenutnim prizorom i nekim od takmičenja Mis mokre majice, ali ovako... Iz stana pored izašle i dve sestre, tek od pre par godina punoletne komšinice. Krajnje oskudno odevene, što i priliči visokoj temperaturi i iznenadnom događaju kojem prisustvujemo. Mlađa samo u gaćicama i bratel majici, a starija u poluotvorenom bade mantilu. Da sam znao izašao bih i pre deset sekundi! Smireno pozdravim pristutne, pitam u čemu je problem. Dobijam odgovor da je pukla cevka u kupatilu i da je u gajbi blagi haos. Bez zaustavljanja se probijam kroz omanju gužvu do novonastale fontane. Ovde moja mašta više ne može da se suzdržava te počinje da povlači paralele na sve strane. Uglavnom sam ja tih par metara prošao kroz kišu u slow motion stilu, uspevši da par puta zoomiram dekoltea devojačka. Kad već idem u neizvesno nek bude barem to sa lepim uspomenama. Sa lica naravno ne skidam kez poznatiji u narodu kao "dozvolite molim, da rešim problem".

U hodniku stana nalećem na gospodžinu staru majku, pogrbljenu babu od stotinak godina, koja onako u spavaćici pospanog pogleda i ne zna šta se dešava. Situacija me baš vozi, malo vrelih malo ledenih emocija. Mašta me napušta pod naletom surove realnosti u vidu znatiželjne penzionerke i mlaza ledene vode. Umalo zaboravih da se trebam vratiti u hodnik što pre! Otišla cevka koja puni vodokotlić, kineske proizvodnje und domaće ugradnje. Prska na sve strane. Gospodža mi se pridružuje u kupatilu i sluša moje komande. Onih par desetina godina istorije dodatno paralizuje maštu. Dodaje mi krpu kojom gušim mlaz i trudeći se da ne primećujem sise dokolenice, sa bradavicama veličine brojčanika, napipavam glavni ventil iza mašine za veš. Zahtevam šrafciger, ali za par sekundi izjavljujem da ne treba, jer gole ruke su na posletku sve što mi je bilo potrebno.

Obrišem čelo, promumlam da je to sve što možemo uraditi u ovom teškom trenutku i vatam zalet ka izlazu. Klimnem glavom staroj majci te se sa sve smeškom, ovaj put bez kiše, vraćam u slow motion stil i posvećujem mladim susjedkama. Ne preterano, da se razumemo, samo jednom šalom. Poprilično glupom doduše, ali dovoljnom da im otera zbunjenost kojom nemo prate incident. Meni je samo bilo bitno da to bude poslednja slika koju ću videti pre povratka u toplinu svoga doma. Tako je i bilo.

Film je najednom postao veoma dosadan. Dugo nisam mogao da zaspim te večeri. Po glavi su mi se motali svi mogući kvarovi koji bi se mogli desiti u stanu do gospodžinog.
Od onda izlazim na hodnik i na najmanji šum.

9 comments:

Retka Zverka said...

Što je pos'o sladak kad ima prave inspiracije. ;)

pekmez said...

Nema ga, nema, ali Car blogova.

jungle queen said...

Što si ti neki dobar komšija :)

spirit said...

i drzis spreman bademantil pored vrata, ako bas trebas nesto da navuces na sebe :D

arsa said...

crni svileni kimono sa ljutim zmajem na ledjima!

Retka Zverka said...

Arso, dobro me seti tog erockog kimona, što ga popeglanog u ormanu držim za "one" neprilike. :D

arsa said...

hahaha...

"Ko vidi nindzu u narodnoj nosnji i prica o tome, umire u najgorim mukama?"

:)

Retka Zverka said...

Ja imam mali problem sa rečnikom, zbog čitanja masnih viceva, tako da se ispričavam što sam namesto nindža, pročitala mindža. :))

arsa said...

bas sam se pitao ko ce prvi da se upeca :)