16.8.10

Guja menja kožu

Imam neki poseban odnos prema dragim odevnim predmetima. Obožavam da nosim ono što ni ne osećam da je na meni. Generalno volim osobe i stvari oko mene koje ne guše. Volim malo toga :) Uvek se setim svog ortaka koji čim dobije majicu poznatiju kao "T shirt", momentalno makazama otfikari oreol iste i tako dobije par santimetara pride za svoj vrat. Premda sam ovih dana više u fazonu "carevog novog odela", ipak ima stvari koje uvek vrlo rado mećem na sebe. Te stvari su uglavnom u odmaklom stadijumu raspadanja, isprane, rastegnute, trajno uflekane, pocepane, sjebane...



Nosim još uvek neke majice i dukseve iz rane mladosti! Sad kapiram da sam u kasnoj  mladosti.  Ne želim da se pomirim sa činjenicom da se rastavljaju od života, da im rupe na laktovima, leđima ili okovratniku narušavaju ugled. Depigmentacija i visok stepen prozirnosti mene ne dotiču. Jok, ja samo uživam dok su one na meni. Nema tu nekih skrivenih uspomena, tipa jebo sam tu i tu dok sam nosio to i to, dobio sam desetku kada sam na ispitu bio odeven u to i to. Ma jok... Ovo je zen sam po sebi. Mentalna masturbacija.

Skoro sam sam se preslišavao i pojedine majice su u mom plakaru od kraja osamdesetih, početkom devedesetih! Bez zajebuavanja! Priznajem da čuvam i neke prerasle stvari u nadi da ću smršati uskoro i ponovo se uvući u nj, ali većinu stvari nosim. Uglavnom su to odevni predmeti nabavljeni na trulom zapadu, dok još kosooki nisu krenuli i njima da isporučuju "kvalitet".

Najveće zlo koje je strefilo ovu moju kolekciju antikviteta jeste nova veš mašina, mater joj... Porodična mašina nije imala toliko obrtaja dok sam živeo sa svojima, a moja stara koja me služila proteklih godina samostalnog higijenisanja, jedva da je i radila i to strogo samo sa ladnom vodom. Zato mi se Nova najebala majke. Jes da sam čistiji, mirišljaviji, poželjniji i sve što ide uz to, ali ova cen3fuga je zlo. Svaka rupica je sad rupetina, svaki rastegnut rukav postade nogavica itd. Da ne pričam da sam skupio 5-6 majici na jačoj temperaturi i naravno ofarbao par stvari usput. Agonija! OK, provalio sam da mogu smanjiti broj obrtaja, da imam programe, ali malo kasno. Ima toliko dugmića, a ja naučio na dva tri.

Muka me je naterala da krenem rešavati problem drukčijim pristupom. Ne, nisam okrenuo telefon psihoterape(r)uta, što mi dobar drugar dade iz skroz drugih razloga, već sam počeo da tražim zamene!
Popišem tako u glavi par stvari sa pregaženim rokom trajanja i kad god sam u prilici blenem po radnjama ima li šta slično preminuloj garderobi. Već sam "obnovio" duks sa maturske ekskurzije i par majci sa blesavim natpisima. Moram priznati da možda malo i bolje izgledaju od originala. Skoro je zamenjena i neka letnja košuljica, a mislim da će ovih dana i jedna jaša tomić da ide u raj. Neke bermude će mi biti najveći problem, ali uskoro će jesen, pa će mi se možda tuga zamrznuti do sledeće godine.

3 comments:

pekmez said...

http://asset.soup.io/asset/1010/4011_9436.jpeg

vidis kako ova pazi da se nista ne pofleka da se ne pere precesto.


letnja

http://asset.soup.io/asset/1010/4803_f955_800.jpeg

arsa said...

hahahhaa :)
jes vala pazljiva, svaka joj cast!
mozda su joj sve one tufne iz perioda dok jos nije vodila racuna :))

spirit said...

A imam i ja toga, mada, ja uzivam u tome sto vec 6 godina mogu u iste pantalone da udjem :D to je vise ono, aham, jos ne moram na dijetu :D savovi jos drze sve