6.6.10

Domaći rad

05.06.1985. Jedan nemio dan
Jednog dana kad smo se vraćali od tetke iznenada udarila su nas kola. Naš auto je bio oštećen. Točak je bio jako iskrivljen. Zatim je došla milicija i odvela onog čoveka što je bio pijan. Posle smo se teško vratilli kući. Mama i sestra su se udarile o sedište. Na sreću nije bilo povređenih. Taj dan pamtim jer sam prvi put doživeo tu saobraćajnu nezgodu.



29.05.1985.

Cvetovi mirišu. Pčele zuje. Doletele su lastavice. Sunce sija. Potok žubori.

10.06.1985. Ti ćeš svirati
Kada je jedan čovek pošao na put ljudi su se okupili oko njega. Svaki je hteo da im nešto kupi ali niko mu nije dao novac. Jedan dečak je istrčao ispred njega, dao mu paru i tražio da mu kupi sviralu. Čovek mu je na to kazao: "Ti ćeš sinko svirati".

15.05.1985.
Titovi partizani su oslobodili Beograd. Posle oslobođenja neprijatelji su bežali preko Savskog mosta. Partizani su ih gonili. Kad su ih stigli počela je žestoka borba. To su bile borbe na Sremskom frontu. Bilo je mnogo mrtvih i ranjenih zbog borbi iz rovova. U Petoj kozaračkoj brigadi bilo je dosta bolničarki. Među njima bila je i bolničarka Vuka. Ona je kao i ostale imala puno posla sa ranjenicima. Stalno je sa torbicom trčala i pružala pomoć ranjenim drugovima. Dok je žurila začula je šuštanje. Zaklonila se iza jednog drveta. Pored nje eksplodirala je bomba. Osetila je da je ranjena iako nije bilo krvi. Došla je teško do svojih drugarica i onda se onesvestila. Te noći je operisana. Tako je Vuka kraj poslednje teške bitke dočekala u bolnici. Posle rata, Vuka je osetila da je nešto u grudima žulja. Posle 17 god. lekari su joj izvadili komad bombe. Vuka čuva medalju za hrabrost i taj deo bombe.

26.03.1985. Proleće u šumi
Kada smo izašli napolje, zapahnuo nas je topao dah proleća. U šumici smo videli kako drveće pupi. Videli smo kako niču cvetovi. Posmatrali smo kako ptice cvrkuću. Posmatrajući šumu primetili smo vredne bubice kako traže hranu. Mi smo bili veseli.

05.03.1985. Osmi mart - dan žena
Pre mnogo godina muškarci su imali veću platu nego žene. Tada se jedna Nemica izborila da žene dobijaju iste plate. Od tada se slavi taj dan kao praznik svih žena sveta i tako je nastao 8. mart dan žena. 8. mart je praznik svih žena sveta. Taj dan slavi i moja mama. Za taj dan uvek treba obradovati svoju majku i ja ću joj dati moj dar. Pokloniću mami i učiteljici jedan cvet.

25.02.1985. Moja mama
Moja mama se zove Arsić Slavica, a zovu je Kaća. Moja mama radi u školi za bolesnu decu. Kad mi nešto treba majka mi kupi. Kada mi nešto nije jasno mama mi obljasni. Moja mama brine o meni, brine da ja budem dobar đak. Ona brine i o mojoj sestri. Kada ima vremena moja mama se igra samnom ili svi idemo u šetnju. Meni je nabolja i najdraža moja mama i ja je puno volim.

2 comments:

Charolija said...

Da li je u pitanju nešto sa zvezdama ili šta već, u poslednje vreme sam i sama iskopala svoje "blago", pa prelistavam i prisećam se. Nekako mi se čini da se sećam trenutaka kada sam to pisala. Lep osećaj. :)))

Ti si nešto mlađi, ali taj pionirski duh se oseća i kod tebe. :)

Anonymous said...

врло занимљиво, хвала