13.3.10

Za ljubav treba imat dusu

Krmeljiva pogleda, kroz razdrndane venecijanere, radujem se još jednom gradsksom kolapsu. Četkica za zube, ladna voda, pantalone, džemper, jakna, cokule, metlica za sneg, ventilacija na max, gas... Carpe diem!

Sneg koji je padao celu noć probudio je dete u skoro svakom vozaču na drumu i on/ona umesto da vozi, blene u nebo, zeva sa strane obasipajući svojim sećanjima snegom pokrivene padine. Kako li je samo bilo divno tokom tih bezbrižnih dana kada su slaninom podmazane sanke obarale zvučni zid sa već 20ak km/h. Nostalgijom mentalno ne masturbiraju samo pojedinci/ke, već sve prerasta u jednu opštu orgiju svih učesnika u saobraćaju. Kolektivno se obara sporinski rekord predgrađa. Do ručka svi stižemo gde smo naumili.



Na relaciji od par stotina metara snimim veoma mi iritirajuć način čišćenja bele napasti. Zamahuju mamlazi lopatom, iskopavaju svoja vozila i staze bacajući sneg na sred ulice! Trudim se da skapiram jesam li ja nenormalan, da li to moje zabušavanje na časovima fizike i hemije napokon uzima maha? Kao otopiće se brže, tu se baca so, čiste kamioni, tu prolaze automobili pa će ugaziti, neutralizovati neželjeno agregatno stanje. Nema veze što je u pitanju poprilična nizbrdica, što većina automobila ima ćelave gume, što je prometna trasa gradskih autobusa. Nema veze, nesreće se dešavaju samo na filmovima i TV dnevnicima.

Treći mamlaz je bio fina sirovina te je uspevao da nabaci sneg čak do sredine kolovoza. Pravi kandidat za malo jutarnjeg zagrevanja... Zasutavljam auto, palim sva četiri žmigavca, pojačam muziku do daske u kolima da se Ljupka ne uzbuđuje previše i izlazim. Nema tu šta a se priča, zašto bih se sad raspravljao i razmenjivao argumente sa nekim ko očigledno i ne mari za druge. Prilazim mu užurbano i nabadam nogom u grudi. Pada metar, dva unatrag, na još neočišćeni deo oko svog auta. Ima sreće. Dok se bori za vazduh i podiže jednu ruku kao da želi da se javi za reč, ja uzimam lopatu što ju je isputio prilikom poletanja. Da bih se osigurao da neće ustati još koji trenutak, zamahujem lopatom i golf udarcem poznatijem kao 'flop shot' vraćam ga u horizontalu. Udarac ako se uspešno izvede plasira loptu pod velikim uglom u dalj, tako da kad padne na zemlju ne kotrlja se mnogo, kao da se ukopa u mestu.

Pošto sam ukopao lika, lomim dršku lopate na dva dela naslonivši je na jedva vidljiv trotoar. Uzimam jednu polovinu, onu oštriju, kleknem preko lika i zabijam mu kolac u grudi! Krv prsnu na sve strane, zaslepi me. Sneg je pocrveneo i dobio neku veseliju notu. Ljupka zatrubi dva puta sirenom i pokazuje mi nervozno prstom sat na svojoj ruci. Čitam joj sa usana "'Ajde bre". Odmahujem rukom dok drugom brišem čistačevu krv s lica. Punim šake čistim snegom i umivam se. Brišem šta se može obrisati i krećem ka kolima.

Izvinjavam se ljudima u koloni koju sam napravio iza sebe. Blagim klimanjem glave i uzvraćenim pozdravom ukazuju mi razumevanje, ali sa pogledom da bih ipak mogao malo da požurim i obustavim zastoj. Sedam u auto, vezujem pojas i uz refren pesme "Za ljubav treba imat dušu" produžujem dalje.

6 comments:

gdja koma said...

nista brate nisam razumela sta si napisao ovde...neka nocna mora?

arsa said...

ma jok, to je ono sto vi tamo zovete "commuting".

ovo je samo "domestic" varijanta :)

spirit said...

ajde,ajde, jos malo pa ode zima, nemoj si na kraj srca sad kad si joj skoro video ledja :D
Za razliku od prethodnih godina, ove su neki barem dovatili lopate i cistili sneg, sad sto jos nisu naucili gde treba se baca...doci ce i to na red jedne godine ;)

Kajzer Soze said...

I ja tako maštam ponekad kako se fizički obračunavam sa svim sranjima u životu koja mi idu na ku*ac. Kasnije, kad me pusti mašta, skontam da nisam od TIH nasilnika, pa mi baš bude drago. Naravno, stvar je karaktera, ne fizičke snage. Mnogo je onih koje ponekad poželim da iznabadam - od komšije koji puši u liftu i drži džak sa đubretom ispred vrata, do mamlaza koji puštaju muziku sa mobilnog telefona u gradskom busu. Svi imamo nešto što nas frustrira, što nas jebe u zdrav mozak, pa ako se ne iskontrolišemo na vreme, postajemo tempirane bombe.

arsa said...

Nemam nista protiv zime, samo protiv metode ciscenja.

Meni cesto i nije drago sto nisam jedan od tih nasilnika. To je znatno laksi nacin resavanja problema :) Za sada samo lajem i podjebavam.

Ne mirim se s tim da se ta "samokontrola" tumaci kao "nauci da zivis s primitivizmom", "pametniji popusta".

Nema smisla ni uporedjivati ko je sad manjina, a ko vecina.

U pravu je onaj koji zna da "bije"!
Pametniji popuši...

:)))

alexandra said...

dragi arso, a koliko sam samo puta pozelela da sam musko, samo to, kada mi je covek u radnji udarao pesnicama o pult jer nisam imala da mu prodam narukvicu za sat, govorio mi je da nisam bre normalna i da hoce, opet lupjauci pesnicama o pult, da mu je ja licno nabavim, a ja sam pozelela da mu licno ja otkinem obe ruke da sat jebeni vise nikada nema gde da stavi, i tako dalje svakoga dana po neki psiho, jebem ti trgovinu tamo si istaknut i na udaru svim ludacima koji hodaju ovim gradom, i kada coveku nisam umela da otvorim sat da mu yamenim bateriju jer nije bio swatch a on izvadio noz iz dzepa da ga otvori uz reci, skloni i se, sa sve istetoviranom ruzom na vratu...uh... mogla bih o tome pisati i pisati i poludeti i ja mozda
pozdrav velkiki!