9.2.10

Rezervna kopija mozga

details_backup-my-brain-1.0Kada me je fakultetska ljubav ostavljala jedna od zamerki sa liste je bila i ta da se zajebavam i pritom joj šaljem slike riba koje mi pomažu u tome! Ta knjiga žalbi i nije bila poveća. Koliko se sećam “top five” hitove su činile razne modifikacije mojih osobina poput usporenosti, nepokazivanje želje za ponovnim ujedinjenjem i čekanje. Sve vezano za mene ju je podsećalo na čekanje.



To me je bacilo u ozbiljno razmišljanje i naravno dodatno poniranje duha. Sećam se da me je tih dana utešila spoznaja kako je sličan problem imao i matori Kanađanin, sa druge strane sveta. Prepoznao sam se u jednoj njegovoj pesmi i pomirio sa činjeničnim stanjem. Dugo, dugo mi je “Waiting for the miracle to come” bila himna i vizit karta. Prepoznao sam se u svakom jebenom stihu.


Da budem iskren, možda je i bila u pravu. Studiranje mi se smučilo pred kraj, počeo sam da živim sam i da radim istovremeno što me ubi u pojam. Bez diplome, bez para, bez ribe i brzog interneta da mi je na trenutke zameni. Štekam se emocijama od kad znam za sebe, a dodatno sam se malo i umorio od veze. Hteo sam odmor i njen odlazak u inostranstvo je bio prilika da je se zaželim. Zvuči surovo, ali mi je zaista trebalo malo vremena da se saberem i shvatim da li je ona “ta prava”. Motivisao sam je da krene sa realizacijom moga sna, dok sam se ja pauzirao u svakom smislu. Nastavio sam da živim u našoj mašti dok ju je ona trkom realizovala sama. Nisam jurio cicke i radio na reckama. Ne kažem da nije bilo iskušenja i kriznih momenata, ali jednostavno sam bio glup i ostao veran. Ne radi drugima što ne želiš drugi tebi da rade, jel da? Da nisam bio tako veran književnim idealima, sujeta i ego me ne bi toliko sjebali u periodu koji je usledio. Na kraju sam naravno sebe ubedio da jeste u pitanju “prava”, ali je ona sebe uverila u suprotno :)


Krenule su prve trzavice oko Nove godine i već sa prolećem je sve bilo gotovo. Veoma čudno rastavljanje, u delovima, poput neke jeftine latino serije. Niz nepotrebnih izjava, postupaka, očajnih tajminga, dobroamerno umotane neiskrenosti, lažnih obećanja, pravdanja i besmislenih momenata. Sve to zahvaljujući očajnim glumcima. Ostalo mi je da se suočim sa ogromnim razočarenjem u osobu za koju sam smatrao da će dobiti svu ljubav koju sam do tada ljubomorno čuvao samo za sebe. Sebe sam izdao i prevario, a ona me više nije htela. Ljubav je ostala u vakumu. Nije imala gde da ode, a nije joj bilo ni povratka. Sebičluk na kraju nije poražen. Počeo sam da se mrzim.

Sve te godine meni u glavi i dalje odzvanjaju one reči sa početka, da šaljem slike svojih raskalašnih zezanja! Nije mi ulazilo u glavu šta je time htela reći. Kakve slike, kakve cicke? Neću nikad zaboraviti kako mi je na nos izašla ta samostalnost i to na samom njenom početku. Zarađivao sam tezgareći neku siću, maltene gladovao, a o izlascima i dernecima sam mogao samo da maštam. Prijateljima sam bre naplaćivao instalacije operativnih sistema koliko sam očajan bio. Katastrofa… Koje bre pičke materine mi prebacuje?

Ništa mi nije bilo jasno do pre neki dan. Primetio sam da su diskovi sa slikama počeli da žute. Trebalo je sve presnimiti na nove medije. Taman da iskoristim priliku i malo lepše organizujem arhivu. Listam tako album po album, tumbam, rotiram, brišem, dodajem. Nalećem na serijal fotki koje mi je ona slala tokom svog boravka u tuđini. Odlučujem da mi zaista te uspomene više neće trebati, te polako brišem hronološki. Nakon par foldera prosto ostajem zapanjen jednim banalnim otkrovenjem. Na samom početku su bile “samoslik” fotke, da bi u određenom momentu krenule i redovne slike sa društvom. Izlet vamo, žurka tamo, pijanka ovde, poziranje onde… Uglavnom su ljudi promenljivi, ali ima i jedna konstanta! Odmah mi je u glavi sinuo detaljan opis novog zeta koga je jedan od mojih najboljih prijatelja imao priliku da upozna. Navodno, kolega sa posla. Ne verujem! Kako ovo nisam primetio ranije? Pa novi džokej mi je bio non stop pred očima! Hahahaa, neverovatno.

Smejem se u sebi, osvrćem ne bih li podelio zlatan tuš sa nekim. Kao u crtaćima moja glava se pretvara u magareću i kreće da njače :) Ipak nisam bio ja taj koji je slao slike. Bio sam samo žrtva odbrambenog mehanizma, gde svoje postupke i osobine neko pripisuje drugome. Jebena projekcija. Kako god da okrenes ispadnem ja kriv što se ona saplela i natakla na njegov karakter.


Select only pink…
Start burning disk…

28 comments:

pekmez said...

Nek si nam se samo ti kurve resio.

arsa said...

Nemoj tako Peki...

Mozda gresim, ne mogu biti skroz siguran.

Ne zameram sada i da jeste, samo posmatram sa distance i smejuljim se.

pekmez said...

Kud narodna vojska prođe, Zemlja će se sretna zvat'!

Opet te grize nostalgija.

dirty danny said...

Plasim se da cu da prodjem kao prosli put ako napisem sta mislim :P

arsa said...

:))))
uze mi rec iz ustima danny :)
pusa!

eh nostalgija. trenutna susha materijala bro, sto bi rekli narodnjaci, pa udri po latino temama.

spirit said...

Kod tebe brisanje saceka bas dugi period odlezevanja u arhivi ;)

arsa said...

pa dok ne pozuti :)

gdja koma said...

hahhahhaahaha :)))))))))))))))))))))))

strava !

eh ... :))

"Kako god da okrenes ispadnem ja kriv što se ona saplela i natakla na njegov karakter."

spirit said...

karakteran tip :D

slavoljub said...

i jel obrisa vise slike, jebote?!
:-)))
aman, ne okreci se sine
i citaj onu knjigu!

Kajzer Soze said...

Uf, surovo! Ne treba čačkati po zaraslim ranama, definitivno. Moje saučešće.

gdja koma said...

bas naprotiv....treba cackati i suociti se sa njima....onda si nezaustavljiva sila ka buducnosti.

embrace sto bi rekli ameri. jedna od najlepsih reci po meni. embrace it.

arsa said...

obrisah slike druze!
citam, citam :)))

p.s. neko je pitao za knjigu na drugom postu. u pitanju je "moc sadasnjeg trenutka". jajarim, hocu da ustedim na psihijatru, pa uzimam stvar u svoje ruke :)

hm... sto sta se jos moze ustedeti uzimanjem stvari u svoje ruke!

:)))

arsa said...

inace, dobio sam napad svraba po tim ranama.

dakle, sto bi rekli ameri:

stay tuned :)

koma said...

uzmi stvar u svoje ruke :)))

ima da drkas k'o ja na sebe :)))

;)


osh ti posaljem knjizicu sto pisem...doduse namenjeno je zenama kako da se vrate na 'sebe'...

mada dzabe ticas sve to....
ti sam najbolje znas SVE. kada budes stisao muda da vozis samog sebe (a to moze da se podstanke ogromnom zeljom da ostvaris neki cilj, san)...lako ces da odbacis ono sto ti nije potrebno.

verovatno si lenj i neambiciozan. a hteo bi vise.

treba ti motivacija. sta tebe motivise da zaustavis svet? u tom grmu lezi zec... tj. ti, ti, ti.... :)

koma said...

a da....ne bi bilo lose da odes kod doktora da ti izmere hormone i da li unosis dovoljnu kolicinu vitamina....
mozda nije do tebe (svest) nego hemije u organizmu....

arsa said...

mozda nisam ja kriv sto sam budala, a?

napravi me sad ti bolesnog. ne sme covek ni da se nasali svojim patologijama :)

salji svoj knjizurak, ponekad u meni preovladava ta zenska strana :)

gdja koma said...

joj, arsicu godine nas stizu....pre neki dan pojedem spanac sa mlekom i sva se ospem...lice mi je kao u zmije...ljusti se..ali barem vise ne svrbi niti je naduveno kao ona buljava riba.

nije cudo sto te volim cim si patoloski slucaj....ako ja imam normalnog drugara secite me...

spirit said...

Au, pocela Koma pominje godine :D

arsa said...

:)

ne znam sta mi je odvratnije, spanac ili mleko. ja se ne bih samo osuo u toj kombinaciji. umeo bih.

nesto se Koma prelistava, cim pominje godine. ocekujem sad i spisak preloma s kojima joj pracenje vremenske prognoze vise nije potrebno :)))

nesalomiva koma said...

samo da dodam da se vec doterujem za leto :) da budem naj milf u kraju :D

spirit imas FB?

ali....moramo priznati zaribavamo :)

spirit said...

Mi starije generacije imamo izgleda imunitet na spanac,a ja ga jos i volim :)

e vidis to doterivanje za leto ti nije lose, mogla bih da pocnem da pustam nokte :D

nemam FB, trudim se da ostanem u grupi OUT cudaka koji nemaju FB profil ;)
Mogu da dodam da sam samo jednom videla i kako izgleda necija strana, jer se sestra logovala sa mog kompa :D

spirit said...

A i Arsin blog uspesno zamenjuje potrebu da se trazimo po FB :D

pekmez said...

samo sad pocele gospodje da dolaze

spirit said...

strpljenja..za njima obicno dodju i one mladje radoznale ;)

koma said...

i obicno cute :)

arsa said...

:))))
hvala drustvo.
suznih ociju ne uspevam da prokomentarisem ovo :)

pekmez, poslusaj ikusnu spirit i ne gubi nadu. uskoro ce debakl fb, pa kad nagrle vamo, s nostalgijom ces se secati ovih dana :)

koma objavljujes li to rat rashomoncima?

:)))

koma said...

uvek :)

ne podnosim te sto cute....mada sam egzibicionista :)