8.2.10

Nije se desilo

Nedeljno poslepodne, dan se poprilično umorio. Kolektivna depresija je zahhvatila ceo kraj, jer sutra počinje radna nedelja. Toliko sam umoran da imam osećaj da sam i dalje na poslu. Tražeći neku glupost ispod sudopere, otkrio sam štek od desetak vinskih flaša. Sakrio sam ih od samoga sebe za crne dane. Možda je to baš ovo što proživljavam danas. Sedim na podu, naslonjen o klimavu policu sa knjigama, lagano ispijam istarsko belo. Na TV-u se vrte neki spotovi koji su i sami sebi postali dosadni.



Devojka samo što nije došla. Nemam neku frku da joj upropastim veselo raposloženje kojim se najavila pre sat vremena. To ću upravo i učiniti svojim priznanjem da sam je prevario par puta u poslednjih mesec dana. Zašto ću joj reći ili zašto sam to uradio? Navukao sam se na taj izraz lica kada neko prima šokantnu informaciju. Ne mogu se zasititi takvih situacija.

Prevrćem se s guza na guz, ne bih li otkrio novu bezbolnu poziciju za svoju meditaciju. Pogled mi pada na mali prorez između polica. Pauk! Mršav, ali povelik. Video je i on mene, siguran sam. Ne bi tek tako zastao i promatro moj sledeći potez. Uzimam ga za nogu i drmam kao zvonce. Onako ošamućen uspeva da se dokopa nekih mojih prstiju. Tlo pod nogama, tj. u ovom slučaju nad nogama. Otresem ga još par puta taman nakon što svaki put dođe sebi.

Uzimam gutljaj vina i približim džigukjigavog cimera licu da ga malo bolje osmotrim. Tražim mu glavu, gomilu očiju koje imaju, prebrojavam ima li zaista osam nogu... O čemu li sad on razmišlja? Odjednom, pauk otvara usta u deliću sekunde, širi nenormalno one svoje čeljusti i guta me. Mrak... Skučen prostor, bućkanje u daljini, prigušeni koraci više ljudi ili jednog pauka, podrig. Na podu gde sam sedeo sada je jedino omanja lokvica krvi i moja dva prsta kojima sam držao ovo stvorenje za nogu.

Zvono...
Opet zvono, sada malo duže...
Nervozno kucanje.

Nema šanse da otvorim.

4 comments:

klodowik said...

Tapšanje...
lepo je.

gdja koma said...

sta vino ucini od coveka

Anonymous said...

Ocekujem nastavak gde je pauk ipak stigao da te ujede nakon cega si dobio natprirodne moci i nakon cega si poceo da se boris sa beskrupoloznim ... Inace ja volim paukove. Imam jednog kog smatram skoro kucnim ljubimcem. On stanuje u retrovizoru mog Polo-a. Rasplete mrezu pre nego sto krenem i kad se zaustavim samo izadje i pokupi ulov. :)

Aleksandar Mirilovic said...

Ma pobegao si u pauka, da si sacekao devojku, to bi bio pravi horor :)