5.1.10

Zabagovan

Sedim i rastežem mozak problemom sa programom koji sam pisao letos. Negde se sakrila greška koja se pojavljuje pri veoma retkim i specifičnim slučajevima. Jednom u par meseci, iz nepoznatih razloga narudžbina iz bilo koje zemlje sveta završi na pogrešnom mestu. Evropa, Azija, Južna Amerika, Bliski istok, Australija… Bez ikakvog pravila, sve kombinacije su moguće.

Gledam petlje, instanciranje objekata, niti, validacije, notifikacije… Ništa. Rupa bez dna. Nakon četiri sata nepomeranja iz stolice, odlučujem da malo raščistim misli. Leđa odvaljuju i dupe utrnulo. Ustajem, uzimam telefon i krećem ka klonji. To mi je soba izolator. Spustim poklopac na šolji i zavalim se u stranu ka radijatoru. Pustim vodu na lavabou da lagano teče, zatvorim oči i osluškujem svoje disanje.

Nemam osećaj koliko je vremena prošlo, iz sna me trgne nečije cimanje kvake u hitrom pokušaju da uđe. Frka. Bacim pogled na sat da vidim koliko sam već odsutan, ali mi ništa ne znači, jer nisam zapamtio kad sam ušao. Ustajem, umivam se i krećem napolje.

Kako sam zatvorio vrata iza sebe primetim da je osvetljenje malo drugačije od malo pre. Mahinalno odlazim do dnevne sobe, onako ošamućen od topline radijatora snimim ribu u ćošku troseda. Sedam kraj nje, zavučem se pod ćebe, promumlam joj da se pomeri malo u stranu. Uvalim glavu u procep naslona i dignem noge na tabure. Prebacim kanal i skapiram da nešto nije u redu. Svi kanali su na kineskom. Drndam onaj daljinski, ali ne pomaže. Devojka očigledno iziritirana mojim DJ miksovanjem svih kanala u roku od minuta, promumla nešto nerazumjlivo sa negodovanjem. Takođe na kineskom.

Ne osvrćem se. Šaram samo očima kao sumanut na sve strane. Gde sam ja ovo? Sve što je oko mene mi je nepoznato. Čuka mi lupa ubrzano, počinjem da dišem sve dublje, ali ne okrećem glavu. Ne želim suvišnu pažnju. Buljim u onaj logo u ćošku ekrana i nemo sedim. Osećam samo kako se mala meškolji i zavlači svoja hladna stopala pod moju toplu guzicu. Opet izgovoara nešto kroz polu san, ali sada dosta umiljato. Skroz me smirio ovaj put taj glasić iako nemam pojma šta je izgovorila. Prethodni nalet adrenalina počinje da me uspavljuje.

Očigledno sam i sam postao žrtva baga svog programa. Idealna prilika da provalim kako dolazi do greške i šta se dešava sa misteriozno nestalim narudžbama. Poslat sam čak u zemlju sa kojom ne poslujemo. Zaista čudno. Osmatram okolinu i pamtim svaki detalj.

Ponovo tišina, samo neki lik na TV-u melje kao navijen. Upijam svaku reč i povezujem sa slikama u pozadini. Moram da naučim kineski pre nego što se Lusi pored mene probudi.

5 comments:

Kajzer Soze said...

Ha,ha, čime se ti radis? Kaži da i ja uzmem malo toga da završim na Bahamima,baš bi mi dobro došlo da se malo zgrejem...

slavoljub said...

hehehehe

dirty danny said...

:))))

arsa said...

ma meni to kao da se desavalo pre par dana :)

klodowik said...

cool
;)