10.1.10

Poslednji krug u Banjizi

Ima jedno uključenje na onaj put što se spušta sa Banjice dole za Rakovicu, odmah posle zgrada poznatijih kao "pet idiota". Uključiti se iz te ulice koja dolazi iz pravca obližnjeg tržnog centra na ovaj put je do skora bila prava umetnost. Zuje kola i autobusi u te tri trake sa obe strane, kao sumanuti. Zajebana saobraćajnica sa učesnicima koje generalno stoli bojko da neko sa strane takođe želi poterati svoju ljutu  mašinu tom lokalnom Monza trkačkom stazom. Sa nadom da ne bude poslednja...

Nekom je izgleda dokurčilo, urgirao i eto nama semafora. Ura! Obradovah se, moram priznati. Ura, ura, ura. Ne bi me iznenadilo da je, na žalost, neko izginuo pokušavajući da realizuje akrobatski poduhvat uključenja, pa su saobraćajni inženjeri domaći, kakvih nema na planeti celoj, zajedno sa upravnicima grada, takođe nezamenljivim, shvatili da nije lepo po njihov rejting da se groblja šire brže od očekivanog.

Međutim, da li je problem zaista rešen? Juče odlučih da se tim putem vratim svojoj kućici, da ga više ne izbegavam. Stajem na semafor, peti sam, možda šesti po redu. Čekam... Prođe minut. Čekamo... Prođe još dva minuta. Iza mene pristiglo cirka desetak vozila. Čekaju i oni... Neki odustaju ispred, neki iza mene. Bliži sam semaforu, ali ono crveno se dere na sav glas. Treća pesma na radiju se završava. Mnogo je vremena prošlo u tom redu, ne mogu da kažem koliko tačno, ali znam da me u gradu ni najgori semafori nisu toliko smorili.

Najednom, lik izlazi iz auta ispred mene i otrčava do raskrsnice. Budala? Na pešačkom prelazu preko te prometne ulice je postavljen semafor sa onim dugmetom za pešake kojom prijavljuju despotskoj elektronskoj napravi svoje prisutstvo. Obično se gazda smiluje, promeni boju i nejaki cipelić može da pređe ulicu. Smilovao se i ovaj put. Skapirah šta je uradio. Budala je moj heroj! Kako je izdrukao par puta dugme, lik se trkom, sa osmehom na licu, vraća u svoj auto, naš semafor pozelene i naša tri - četiri automobila prođoše ovaj nivo igrice. Igrači iza nas ako su iskusni uradiće isto. Ako nisu, eto doktorima novih pacijenata sa sjebanim krvnim pritiskom. Saradnja dva esnafa, na prvi pogled nevidljiva...

Šta sam naučio? Ovde loše stvari imaju neograničen rok trajanja. Ako i istekne nekim čudom, samo se prepakuju u šareniju ambalažu i eto novih, tj. starih konzumenata.

Moja lista izbegavanja nije izgubila stavku.
Da li će ikad, pitam se, pitam...

8 comments:

spirit said...

ko li to sad imao prevelika ocekivanja? ;)

elem, kad ipak iz te ulice da zeleno, na nizbrdici gde je crveno, protegne se kolona do one pumpe gore na cosku... krajnje kretenski odradjeno

arsa said...

:)

vidim ti uzivas. Nalaktis se na sims i bioskop :)

pekmez said...

Naselja i NBG iskljuceni.

gdja koma said...

samo da se zapljunem da sam tu :)

nemam pojma o kojoj je raskrsnici rec ali nema ni veze, srpska snalazljivost je nenadjebiva :D

evo da vam bude LAKSE malo...kod nas su uveli prevaranti (privatizovano je) kamere na dosta raskrnica...a nemamo da nam zeleno treperi nekoliko puta pa zuto krece pa prelazi u crveno, nego u dve sekunde iz zelenog u crveno...tako da se ljudi masovno zakucavaju na raskrnici...
vise nesreca ima od kako su uveli kamere nego pre njih.

Retka Zverka said...

Arso, ja se već ozbiljno sikirikim da ovaj naslov u stvari ne znači - kraj?! Tebe te nema, pa nema...

pekmez said...

gde je tu razumevanje, po ovoj zimi se i internet probija tesko iz tih krajolika.

arsa said...

pardon, pardon!
programerski umor je ucinio svoje :)
smuci mi se tastatura tako s vremena na vreme pa me nema.

a i pekmez je u pravu, ovde na mojoj planini je uvek par stepeni 'ladnije :)

arsa said...

Gospođo Koma i gosn Pekmez, dobrodošli natrag!!!