3.1.10

Klupa

Stara školska klupa, poluraspadnuta, poprilično izrezbarena i ižvrljana. Radna ploča kao da se svakoga dana po malo odvaja od metalne konstrukcije i neprimetno pokušava da pobegne još jednoj generaciji gimnazijalaca, koja se u suštini ni malo ne razlikuje od prethodne. Da li će napokon ove godine ispuniti svoj plan i vinuti se na sva ona mesta o kojima neprestano samo sluša tokom godine. Da li će i ona nekad biti deo tih događaja koje klinci otimaju od života i potom ih šapatom za vreme časa prepričavaju. Dokle će više tokom malih i velikih odmora samo gledati ta lica ozarena nečim njoj tako daleko. Dokle će je više proganjati svi ti spoljni mirisi koji počinju da joj se mešaju i postaju konfuzni. Dokle će lepe stvari da se dešavaju samo drugima.

Ipak, onako čvrsto prikovana za hladnu osnovu i sa tako puno živopisnih detalja u sebi koje godina prikuplja o spoljnom svetu, vreme tabli samo prolazi i počinje da izgleda dosta starije no što jeste. Ubija je to čekanje. Ne i pomenutu hladnu gvožđuriju. Njoj trenutno stanje prija. Iskopana iz ko zna koje rupe, mlevena, topljena, vajana i varena. Ona je uspela za svoje pojmove i ne želi da reskira. Ćuti gdi si, ni za gdi si nisi je njen moto. Međutim s tablom je drugačije. Njoj su glavu napunile svakojake priče. Ona ne razume gomilu ispod sebe. Ne želi da se pomiri sa tim da su ta četiri zida sve što će gledati zauvek. Ubija je trud da bude što klimavija, što istrošenija i starija, ne bi li je jednog dana zamenili nekom novijom. Samo da izdrži da se okovi, kojima je vezana bez svog pristnka, dovoljno rasklimaju. Svojom krivicom, bez griže savesti, biće proglašena nepoželjnom. A onda, put pod noge... Ceo svet će biti njen.

Na žalost jedina sudbina koja je čeka jeste mračan školski podrum. Gomila uredno poslaganih, izakanih i umornih stolova koji u toj vlažnoj tišini samo osluškuju škripanje svojih mlađih drugara u učionicama iznad. Šta bi sve dale da se vrate u to stanje zablude i večitog iščekivanja. Baš kao i dečurlija koja su nekad gurala i drndala te iste klupe. Sada i njima sigurno odzvanja ta buka u glavi, koju za razliku od nekada ovaj put svi čuju. Blago onome ko i ne razume tu škripu.

No comments: