20.2.09

Poruka

U svojim gimnzijskim i fakultetskim danima sam obožavao da nosim majice sa kojekakvim natpisima. Ponajviše one duhovite, ali i poneka sa dubljom porukom. Pokušaj da ostatak sveta "prosvetlim" svojim stavovima ili ironiji koja me zasmejava. Pregršt poziva na sex i alkohol, ismevanja široke lepeze ljudskih gluposti. Najiskrenija koju sam imao je nestala bez traga. Beše tekst ogromnim slovima: "This body is in danger". Najverovatnije pozajmljena nekom ko je shvatio pre mene da je opasnost prošla i da mi taj vapaj neće više trebati. Ostale su mi samo neke surove poput "Dance or Die". Mislim da je tu ipak najsurovija činjenca da je ta majica, na primer, stara dvadeset godina, tek pre neki dan poslata u zaborav. Kupljena na Menhetnu što joj dodaje novu vrednost i simboliku, ali i višegodišnju zabludu, jer sam tek godinama kasnije skapirao da je u pitanju neka berlinska tehno grupa.

Vremenom sam prestao da uveseljavam prolaznike.Čuvao sam samo one osnovne turističke, kako bih se kurčio gde sam sve bio, iako sam dobar deo dobio od onih koji su stvarno negde bili. Na kraju sam prestao da komuniciram sa pismenima sugradjanima. Takođe, prestao sam da nosim štrafte, kockice i šarenilo u principu. Umorio sam se od dreštavog. Poslednjih par godina samo "tkanina rasa".

Ipak, letos naletim u prolazu na majicu sa ovom kompjuteraškom smicalicom i podmladim se naglo.

10.2.09

Svog života glavna uloga

Redovno
0 (0%)
Ponekad
3 (37%)
Ne pada mi na pamet
5 (62%)
Planiram
0 (0%)

Pitanje je bilo "snimamo li svoje seksi avanture?".
Svuda oko nas digitalne kamere, foto aparati, besni mobilni telefoni. Svakodnevni primeri egzibicionizma na TV ekranima, štampanim medijima, internetu. Nesrećni uzori globalne populacije u gaćama, pa još češće i bez njih. Kako odoleti pogledu? Kako ne zamisliti sebe na njima, pod njima? Kako ne uzeti stvar u svoje ruke?

Očekivalo bi se od mene da sam među pionirima ove discipline, ali jok. Poprilično sam kasno realizovao tu želju da vidim svoje dlakavo dupe na monitoru. Čisto da uporedim pokrete sa nekim slučajno zatečenim dokumentarcima na hard disku i proverim talenat koji čuči u meni. Oduvek me je kopkalo kako izgledaju prizori iz večito mrtvih uglova, koje su to amplitude mojih kukova, prizori grčenja izdefinisanih oznojenih trbušnjaka. Htedoh upoznati svoje grimase dok preživljavam malu smrt, htedoh videti sve očima malih grinja ili kuhinjskih mrava, pa čak i mumificiranih plafonskih komaraca. Čuti taj životinjski krik praćen cviljenjem ugnjetavanog nameštaja. Uh, baš bih voleo da možete videti nešto od materijala :)

Ispada sada da se ložim na sebe, ali to je već poznata stvar. Naravno da uzbuđava i pojava ostalih glavnih glumaca u tim mojim dokumentarcima. Na momente testiram svoju toleranciju gledajući ih sa konkurencijom, ali se već u sledećem kadru prepoznajem i sve "leže" na svoje mesto. Odmah potom prepoznam u njima nekog odsutnog, nekog ko mi nikad neće stati pred objektiv. Ponovo kadar istine i sve tako u krug. Čudna je mašta pa čak i kad joj je sve sažvakano.

Koliko sam samo puta hteo da zamrznem momenat, da premotam na željeni momenat. Sada mi ostaje da se nadam da će neki takav biti zabeležen. Mada, sad kad premotam u glavi celu priču, mislim da je ipak jedini uzbudljiv deo sam čin snimanja. Kao ritual svlačenje erotskih slika sa neta i njihovo besmisleno pažljivo sortiranje u arhive kojima se uglavnom nikada ne vraćamo. Nema tako ni žara u kasnijem gledanju minulog snimka, već samo potreba za sledećim umetničkim izražavanjem.

Neizbežna je tema sigurnosti dokumentaraca domaće radinosti. Kako li se uvek desi da dobiju noge? Četiri su osnovna razloga koje ja vidim, a to su KNEP (kinta, nepažnja, egzbicionizma ili pakost). Malo su utihnule, ili sam ja ispao iz dešavanja, akcije poznatih ličnosti da plasiraju svoje gologuze dogodovštine. Postalo je isuviše u jedom trenutku, morate priznati. Mnogi su se proslavili banalnim greškama poput ostavljanja računara sa škakljivom kolekcijom kod majstora. Uvek će biti onih sa povređenom sujetom koji na trenutak pomisle da je idealna osveta plasiranje tuđe intime u javnost. Svi se sećamo sajta od pre par godina gde je ostavljeni student skrenuo pažnju na sebe i svoju bivšu polovinu. Ja sam se na žalost pre par meseci našao na mail-ing listi gde sam sa ostalim adresantima uredno primao izabrane snimke iz zajedničkog portfolia školskih mi drugara. On, ona i razvod. Priznajem da mi se i svidelo nešto od priloženog, ali opet nije bilo u redu. Na taj način osvetnik jedino degradira samoga sebe. Vidim da su ljudi oko mene uglavnom u panici kada je u pitanju strah od nagle "popularnosti" ovoga tipa. Iako nemam tih strepnji, što svedoči i ovaj blog, trudim se da razumem i ispoštujem tuše fobije.

Sve u svemu ipak je ponajviše egzibicionista, sa bezazlenom ili patološkom dijagnozom, tj. ljudi željnih pažnje i seksualne provokacije. Ova pojava može varirati od običnog flešovanja sisa, genitalija, potom dupeta (mooning), zadizanja suknji i bučno neme objave odsutnosti donjeg veša (anasyrma), pa sve do uzbuđenja koje nastaje dok nas neko gleda, ili to može, dok se znojimo (martymachlia). Prepoznajete li se negde? Ništa od ovoga nije alarmantno dok ne počne uticati na kvalitet života i samo funkcionisanje pojedinca. Takođe, jebi ga, ništa od ovoga nisam ni video uživo. Ali, internet je majka...

Vrhunac svoje pokazne karijere krunisao sam pre više godina na jednom sajtu koj bi se mogao prevesti kao "oceni mi ćontu". Deo šireg serijala naslućujućeg sadržaja. Veoma jednostavna postavka. Da bi video sledeću sliku moraš da oceniš trenutnu. Krupan plan, nema bespotrebnog dodatnog sadržaja, krajnje konkretno. Uuu, imao sam stotine glasova i posečnu ocenu koliko se sećam nešto preko 5 od mogućih 10. Voleo sam da razmišljam da je ogromna većina ženskih glasova, naspram nekolicini u gej vlasništvu. Najveći bačje je imao nekih 7 poena, tako da je ovo moje bilo s nogu obarajuće :) Mislim i na ocenu i na eksponent :)

Tih dana sam ispunio svoje potrebe. Video sam da mogu i povukao se sa tržišta. Danas nastavljam sa onim starim entuzijazmom da u realnom vremenu hvatam momente. Više ne patim što odlaze u nepovrat, jer znam da će ih uskoro biti još više :)))

Jedna klosarska