21.12.09

Peške do besmisla

Sedim na slavi. Familija Ljupkina, smešim se i ćutim.
Hvalim kiso kupus i tamo neke kulinarske eksperimente.
Udaram po alkoholu, ubijam sive ćelije da mi ne bi svašta padalo na pamet. Nisam pričljiv, svezan jezik neupućene asocira na mudrost, ali ja u većini slučajeva i nemam šta reći. Pa onda tako neuvežban čim zinem nešto lupim. Sa druge strane ne smem preterivati sa pićem, jer mi se ne komunicira sa žandarima. Ljut sam na njih još od... davnina.
Tašta preokupirana sitnom decom da bi svo vreme posvetila mom držanju.
Doduše, imam ve- pristojnu karijeru pojavljivanja po svečanostima raznih čvorova porodičnog stabla, tako da sam zaslužio koji minut samostalnih aktivnosti.

22_podborka_35
Negde pred kraj vraćamo se za sto s kojeg smo nakon klope pobegli, čim je počela sa obradom ta dražesna tema: politika. Ovaj put naizgled bezopasna situacija, neobavezne priče, ni traga uzroku prešašnjeg egzodusa u dečiju sobu.
Počelo je sve od snega, nabijem ga... Kako su oni, stariji, ranije pešačili po svojim planinama po 20ak kilometara kao od šale, a današnje generacije bla, bla. Mi mladi bi danas pocrkali na selu i po planinskim vukojebinama bla bla.

Sedim i dalje, al’ sad udaram po koka koli. Detoksikacija organizma pre završnog čina upravljanja motornim vozilom. Zagrejani na času fizičkog vaspitanja odmah se bacamo na matematiku. Za koliko se može stići sa Tošinog bunara do Vidikovca, pri prosečnoj brzini pešacenja od 6km na čas. To je nekih 17 kilometara. Međutim računica nije toliko prosta, ima tu niz faktora, ali i prešašnjeg iskustva koje sve pokvari pa nekima govori da može za 2 sata, a nekima 3+ sati. Rasprava žustra, ali i dalje bezopasna.

Kad ne lezi vraže, evo hrkljuš teme! Kao da su sačekali da sednem, pa još nekog da dođe do mene da neme laganog i neprimetnog povlačenja. Da me jebeš kojim princpipom povezivanja gradiva sa matematike skočismo na istoriju i društvo. Iz konteksta je izvučena dražesna državica i trenutno stanje u istoj.

Sedim i slušam gluposti... Ne mogu da učestvujem. Neću. Trezan sam.
Samo sedim i slušam proseravanja... Sedim, a ustao bih i oterao sve u tri lepe.
Napokon, ne mogu više. Isprovociran bujicom idiotizama moram da kažem nešto. Neki novi idiotizam. Krećem zaista na veoma apstraktnom nivou, da ne kažem filozofskom. Pažljivo uz osmeh se ograničavam na hipoteze i ignorišem ovaj konkretni život, ali mi ne daju dušmani.
Upecao sam na teoriju robovskog položaja savremenog potrošača. Moja apstrakcija je otišla u kurac kada sam pokušao da im objasnim da su sami sebi dodelili ulogu robova i zapitao se šta ih sprečava da se vrate na planinu. Verovatno osećaj da sam prozvan tokom neke od prethodnih tema. Naravno, upakovao sam ne bi li se osećali nepoželjno na ovom kakvom takvom asfaltu. Dakle, izbor postoji, ali je tu i cena odabira, pa ti vagaj.

Onda omalovažavanje konačne slobode kretanja nakon toliko ponižavajućih godina sa vizama.
Šta će nam to, ne maže se na lebac. Grrrr... U njihovo doba se moglo putovati po celom svetu. E sad što je slabo ko iz tih generacija napustio atar svog “Pariza”, to je druga priča. Onaj najglasniji vidi privredna i društvena dostignuća  Titovog perioda kao najsvetliji period u istoriji ovog podnevlja. Pretpostavljam da računa period posle Hrista, jer onom pre nije lično prisustvovao. Ohrabruje ga čiča koji podcenjuje snalaženje mladih naraštaja u prirodi. Treći lik, koji se malo kasnije tek okuražio, očekuje novi srpski ustanak, čim se na proleće otope snegovi. Citira one maloumnike iz raznoraznih organizacija na ivici zabrane i pljuje na sve strane, doduše sa razlogom.
Ne upuštam se u rasprave generalno, ali kad imam tu osobinu da kad me neko iziritira krećem da mu protivrečim pa makar se i slagao sa njim. Dijagnoza nek ide meni na dušu. Ovde nije bilo teško naći zdravorazumske argumente, jedino što sam eventualno ugrozio svoj status zeta u najavi. Ne znam koji mi je moj ovo trebalo, ali znam da bih se osećao ljigavo da sam do kraja sedeo, ćutao i klimao glavom.
Sve u svemu uspeli smo samo dokazati izreku Prljavog Harija da je mišljenje kao guzica! Svako ga ima!

5 comments:

koma said...

ja nemam zivaca ni da slusam ni da ucestvujem. znam da nista ne znam niti cu moci da saznam jer se istorija krije...a i kada oduzmem istoriju, ostaje mi da posmatram ljudsko ponasanje (pojedinca, odredjeno drustvo) ....i na osnovu toga izgradim donekle neki stav.

pekmez said...

Bole te pornicarski alat ti ce se arso orodis sa ace velikim.

Kajzer Soze said...

Odlično napisano, jasno i britko. u potpunosti saosećam sa situacijom, zato i ne idem na slave, osim par onih koje ne mogu da eskiviram.

spirit said...

ah, omiljene teme slavskih i drugih visegeneracijskih okupljanja :D
Barem si ipak sit napustio mesto, moglo je i gore da bude ;)

lep ti nov dizajn, potrudio si se bas :)

arsa said...

smorih se dok nisam nasao dobar dizajn bloga. sve nesto sucmurasto...

hteo sam da bude svetlije, ali mi je ovaj bio najfubkcionalniji. svidja mi se najvise sto su sa leve strane samo uvodi prica, a ne cele. velika usteda prostora.