5.12.09

Covek iz Zemlje

Profesor John Oldman se pakuje svoje stvari i sprema se da za selidbu. Prijatelji, kolege sa fakulteta, se iznenada pojavljuju sa ciljem da mu prirede oprostajnu zurku. Tu su biolog, istoricarka religije, antropolog, istoricarka koja je usput i zaljubljena u njega, arheolog sa devojkom studentkinjom i kasnije malo psiholog...

Otvaraju zeleni Johnny Walker, 15 godina star, i krecu da ga propituju zasto ih napusta nakon deset godina uspesne karijere. John nakon upornog izbegavanja da odgovori na pitanje, odlucuje da odgovari svojim pitanjem "Sta bi bilo da je covek iz Gornjeg Paleolita preziveo do danasnjeg dana?". Pretpostavljajuci da radi na nekoj naucno fantasticnoj prici svi se ukljucuju u raspravu i iznose svoja misljenja iz ugla oblasti u kojoj su strucnjaci.

U zaru rasprave kako je tj. kako bi bilo, moguce da neko prezivi preko 14 000 godina, John otkriva da je u stvari on taj "pecinski covek" o kome raspravljaju. Ucionio je to kroz jedan obican komentar kako se osecao tokom plovidbe sa Kolombom. Zivot mu je konstanto putovanje, jer cim neko u okolini primeti da nije uopste ostario u poslednjih desetak godina, vreme mu je da ide dalje...


Ja sam na kraju filma zaplakao, a da zaista nije bilo nekih potresnih scena. Ne znam zasto. Nisam siguran da mogu da objasnim. Mozda zbog toga sto se nista posebno nije promenilo u tih 14 000 godina i sto za svog zivota necu iskusiti svoju viziju zivota na zemlji. Osecao sam neku vrstu olaksanja sto se opet susrecem sa slicnim nacinom razmisljanja koje se suprostavalja ustolicenim sablonima, ali i ocaja, jer je previse stvari  oko nas toliko daleko od zdravog razuma.

Oh kakva preporuka za gledanje :)
 imdb

10 comments:

koma said...

odgledacu ga danas, hvala na preporuci.
taj trenutak sa 'cim ne stari' kod mene je preformulisan kao dosada...dosada od praznog hoda u zivotu...ostarila sam odavno ili nikada nisam bila mlada, i valjda da ne bih upala u tu dosadu bacam svoju dusu i telo i um u neku 'igru'gde krojim pravila itd...

uzasno me deprimira taj prazan hod i onda sam cak zahvalna sto postoje kreteni oko nas da nam zagorcaju zivot jer me ...bude....ne dozvoljavaju mi da zaspim.

pekmez said...

Gde da trazi programerski posao neko iz mladjeg neolita?

Arsa said...

e ako do sada nema svoju firmu, nabijem ga :)))

Arsa said...

mislim da ne bi bilo dosadno! samo to ne. jedino je zajebano sto nestaju ljudi koje volis. nije mala stavka doduse... ali covek biljka cudnovata, na sve se navikne.

Eh kad bi se nasla neka ekipa pa svi djuture da smo vecni... :)
kao na primer posetioci ovog bloga.
necu nista da obecavam da ne zvucim kao neko crkveno-sektasko telo.

Da vidim sve na ovoj planeti, proputujem, popricam se s pametnima i zanimljivima, pojedem i pojebem sto sta... pa trebalo bi mi par zivotnih vekova!

lako nam je da palamudimo kad nema nikog iz iskustva da nam kaze kako je to. samo reci utehe se vrte oko te teme.

pekmez said...

Ebeno si u pravu da znas. Tesao je kamene strele i sekire u nokiji i resio
da se vrati i skuci u blizinu svoje Vincanske postojbine. Skrpio je neku crkavicu koja ovde samo moze na utoku ili politicku partiju da se zaradi nema se za investiranje i slicno foliranje.


Ti se bas uziveo. Ja sam poslednji put tako dok sam plakao da ne srede Tarazna
zle Amazonke.

koma said...

lepo je....imas memoriju uspomena koje po zelji i potrebi izvadis i prozivis ponovo na brzaka :)))

slavoljub said...

film je bulja :-)

koma said...

s. tebi preporucujem koreanski 'thirst' ili ti..zedj :D


arso, my friend, jos ne odgledah jer nemam vremena.

klodowik said...

ima jedna priča, kratka priča, razume se, Harmsova o čoveku koji se ne menja...
izvesnog čoveka sretne drugi čovek i kaže mu da se ništa nije promenio na šta ovaj pocrvene od muke...
podsetilo me na ono..."ako neko u okolini primeti da uopšte nije ostario, vreme mu je da ide dalje..."

arsa said...

:)))

Odavno nisam citao gosn Danijela! Hvala na motivaciji.

ima tu istine. ako te okolina ne ucini drugacijim, po mogucstvu boljim, bezi :)