30.11.09

Punoletna saga

Proslo je podne. Smisljam rutu kojom cu izgaziti danasnju pauzu.
Nema mnogo mirnih ulica u kraju kojima bih ispunio narednih pola sata, tako da se dani zesce kloniraju u poslednje vreme.
Kolege vec izasle, svako na svoju stranu, a ja se zaneo u svojim redovima koda.
Ulazim i ja u status "Napokon proradilo".
Taman da ustanem i krenem javalja mi se drugarka preko skajpa.

Ukinuli vize!
He...

Prezivljam onaj filmski zum kada sve okolo te vesti postaje zamagljeno, a ona sama mi se ubrzano priblizava.
Pita uz smajli kad cu onda do nje. Kao petarda odgovaram: sutra!
Tek je onda pitam odakle joj vest, da nije sala... Nije.

Neki cudan osecaj mi se mulja po grudima i temenu.
Cekam na to tolike godine, da ne kazem celu svoju mladost.
Nema euforije, nema ni zelje da podelim sa drugima.
Skacem od srece, ali samo u sebi.
Kao da sam skapirao fazon poslednji od svih pa me sad blam da se smejem.

Oci mi se pune suzama.
Listam fotografije koje sam odavno slikao u svojoj glavi i skroz zaboravio na njih.
Na njima se setam ulicama svih onih gradova koje sam oduvek zeleo da posetim, a i nisu toliko udaljeni.
Ljudi, trgovi, fontane, muzeji, koncerti... Pun album imam.

Brisem ono malo bala posvecenih navrsenom punoletstvu ovog Cekanja, grabim jashu i istrcavam na ulicu.
Bila je to jedna od najlepsih setnji u poslednje vreme.

8 comments:

vukoje said...

"aj pa svrati sad kad znas gde smo" :)

slavoljub said...

ja bio u amsterdamu do juce :-)
i imam pravi sengen na 6 meseci :-))

ljupka said...

Molimo građanina Srbije koji 19. decembra poslednji bude napustio zemlju da ugasi svetlo.

Vlada Republike Srbije

pekmez said...

Yuppi moci cu u Pazovu bez vize.

spirit said...

a jbg meni kuma u Londonu, za tamo i dalje treba viza :D

Arsa said...

Samo u noćima punog mjeseca
Operisanog nešto u grudima presjeca
Dje sam bio, šta sam radio
Kako sam se na rodjeni kurac nasadio

ZA ULAZAK U ZEMLJE EU OD 19. DECEMBRA GRAĐANIMA SRBIJE NEĆE BITI DOVOLJAN SAMO CRVENI PASOŠ

Kajzer Soze said...

Sjajan tekst, samo ima jedan problem. Čekali smo bezvizni, da bi smo ušli u bezvezni režim - stanje u kom se nema love za put. Bar što se mene tiče, nisam smeo da dozvolim takve slike sebi u glavi, da me ne oteraju u još gori očaj.

arsa said...

:)
bese to kis'o osmeh...

nisam se cuo sa Bozom i Palmom da mi kazu jesul imali problema na prelazu :)

Prica sa kintom i mene proganja. Od kako sam poceo da radim veoma mrsavo sam odlazio napolje, ali dok sam studirao, malo, malo pa sam negde. Skroz me ubi u pojam ta cinjenica.

Nemam sad ni zelje vise ćaletu da objašnjavam da se vise isplatila zajebancija nego ovo rmbacenje :)