21.10.09

Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite

Nervozna ruka, nimalo pažljivo, spušta gramofonsku iglu na ploču. Svako lutanje dijamanta pri ciljanju željenje brazde se prenosi na previše pojačane zvučnike. U tom nestrpljenju gotovo da se i ne čuje pucketanje arhivirane prašine. Četka se čuva za kad dođu gosti. Ispadaju prve note, cvili violina, sintisajzer uz talase... Glas, koji mi danas smešno i ubrzano zvuči, jos više zamračuje dnevnu sobu. Zašto li se tako zove ta prostorija, kada se uglavnom koristi uveče... Majka se kezi, a stari seda i zamišljeno gleda u jednu tačku. Trans prekida naglim dizanjem glave i pitanjem: "Jesam li ti puštao već ovu stvar?". Pogled mu šara po meni u zavisnosti od toga koliko je popio do tog trenutka. Ne više od stotinak puta, mislim se u sebi, ali sa željom da se završi na tome uzvraćam smeškom, podizanjem obrva i blagim klimanjem glave ka svakom zidu koji nas okružuje. Umetnički odgovor u kome svako vidi ono šta hoće.


Vremenom sam stekao autoritet da se samo povučem kada seansa započne. Ipak, neizbežno se svakako moralo dogoditi, reči pesme su mi već bile u glavi i ja sam uveliko preživljavao tuđu mladost na početku svoje. Zajeban je to osećaj kada te bije nostalgija za nečim što tek treba da doživiš.

Bila je to Arsenova pesma koju je Rade tako vešto govorio. Ne daj se Ines... Svideli su mi se mnogo pojedini detalji, opisi, nedorečene zgode. Svidela mi se i boja glasa kao i malo drugačiji izgovor nekih do tada običnih mi reči. Tri puta sam je do sada ja nekome kazivao, u tri meni tada osnovne sfere života. Seks, prijateljstvo i karijera. Baš i nisam nešto evoluirao od tinejdžerskih dana...

Vođen slanim bezumljem, na plaži sam pokušavao da zbarim neku fensi klinku ovim stihovima. Priča ima i malo morbidnu uvertiru u kojoj me par večeri pre toga ispaljuje njena sestra. Dan posle nemilog tražim blagoslov od nje da startujem joj mlađu sestru, jelte kad ona već neće. Cenim da je to jedan od većih bisera koje sam izveo u međupolnim odnosima. Nakon dobijenog zelenog svetla(!) eto mene s laktovima u pesku, gde uspevam jedino ostaviti utisak idiota uz potresnu činjenicu da se više od klinke oduševio ortak koji je načuo poslednji deo preformansa.

Događaj drugi je bio u cilju simboličnog završetka gimnazije, kada sam na maturskoj večeri pesmu posvetio drugarici iz odeljenja sa imenom iz samog naslova pesme. Uživao sam moram priznati u njenim osmesima i verujem da lepoj uspomeni dugujem takođe i odsustvu sad svoje seksualne motivacije. Ova konstatacija me sada dodatno čudi, jer sam spoznao sebe malo bolje u međuvremenu, a i sećam se da je ipak veoma slatko stvorenje bilo u pitanju. Tja, zamor, ko će ga znati... Ne družimo se više, tu i tamo se sretnemo, a voleo bih da znam na skali od jedan do deset koliki sam mentol postao tada u njenoj glavi :)

Treću sreću sam okušao na audiciji amaterskog pozorišta. Primljen jesam, davali su mi čak kasnije i glavne uloge, pokupio sam poneku nagradicu, ali i dan danas mislim da me nisu oterali tog dana iz čiste zajebancije, ne bi li se sprdali sa nekim tamo nedefinisanim klincem iz predgrađa, gospodskih manira i seljačkih obraza :)

Ma sva tri puta je meni bilo lepo, da se ne lažemo. Naglo sam prestao samo iz razloga što sam memoriju gazio novim stihovima. Čim se prisetim redova, čuvajte se.

Do sledeće recitacije...




NE DAJ SE, INES 

Ne daj se Ines
Ne daj se godinama moja Ines
Drukčijim pokretima i navikama
Jer još ti je soba topla
Prijatan raspored i rijetki predmeti
Imala si više ukusa od mene
Tvoja soba divota
Gazdarica ti je u bolnici
Uvijek si se razlikovala
Po boji papira svojih pisama, po poklonima
Pratila me sljedećeg jutra oko devet do stanice
I ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom
Kao list niz jednu beogradsku padinu
u večernjem sam odijelu i opkoljen pogledima


Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines



Dugo je pripremano naše poznanstvo
I onda slučajno uz vruću rakiju
I sa svega nekoliko rečenica, loše prikrivena želja
Tvoj je način gospođe i obrazi seljanke
Prostakušo i plemkinjo moja
Pa tvoje grudi, krevet
I moja soba obješena u zraku kao naranča
Kao narančasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba
Proleterskih brigada 39. kod Grković
Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih tramvaja
Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromaštva
Upotreba zajedničke kupaonice
I "Molim Vas ako me tko traži"


Ne daj se Ines


Evo me ustajem tek da okrenem ploču
Da li je to nepristojno u ovakvom času
Mozart Requiem Agnus Dei
Meni je ipak najdraži početak
Raspolažem s jos milion njeznih
I bezobraznih podataka naše mladosti
Koja nas pred vlastitim očima vara, i krade, i napušta



Ne daj se Ines


Poderi pozivnicu, otkaži večeru, prevari muža
Odlazeći da se počesljaš u nekom boljem hotelu
Dodirni me ispod stola koljenom
Generacijo moja, ljubavnice


Znam da će jos biti mladosti,
Ali ne više ovakve - u prosjeku 1977*
Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite
I ta će mi mladost teško pasti
A bit će ipak da ste vi u pravu
Jer sam sam na ovoj obali
Koju ste napustili i predali bezvoljno
A ponovo počinje kiša,
Kao sto već kiši u listopadu na otocima
More od olova i nebo od borova
Udaljeni glasovi koji se miješaju
Glas majke prijatelja, kćeri, ljubavnice, broda, brata
Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu
I nestalo je svjetla s tom bjelinom
Još malo šetnje uz more i gotovo


Ne daj se Ines


* pesnicka sloboda

7 comments:

pekmez said...

Seks i selo bro.

koma said...

ne mogu ljudi to da vam objasnim ali serbedziju ne mogu da gledam, slusam ..nista...on je meni punoglavac nekako.

Arsa said...

punoglavac :) ima an jutjubu verzija gde Arsen izvodi ovu svoju pesmu. Ajooooj... izgovara je kao tv voditelj nekih vesti.

Rade je sjajan glumac, ali je barem meni pateticniji od Balasevica od kojega sam se davno umorio.

koma said...

a tek arsena sto volim u PM :)

hrvati i ja se slazemo samo oko E.T.-ja :)
tek je dvanae' sati :)

aleksandra said...

nemojte mi serbedziju, ja ga volim

Tanja said...

dobro pises.

Zašto droljizam? said...

hvala lepo!
dobrodosla medju redove :)