19.9.09

Ukradena lepota

Osećao sam da mi beži, da neće još dugo bit tu kraj mene i mučiti moju samoću.
Po glavi su mi se ređali mnogi načini kako da je zadržim. Znao sam da se ja ne bih upecao niti na jedan od njih, te nisam ni pokušavao da ih pokrenem.

Letnje poslepodne. Debele roletne prave pravilne senke po mojoj sobi. Vrućina se zavukla čak i u fioke na suprotnoj strani sobe. Lagani vetrić se igra sa polurazrgnutim zavesama dok ostatkom snage ganja par zaboravljenih papirića na stolu. Bokal sa vodom se znoji i pravi malo jezero oko sebe. Vrlo brzo nastaje reka koja preko vodopada, na samoj ivici tog stola, ispraća gomilu kapi ka tepihu. Mi i dalje ćutimo... Svaka kap se čuje kako udara o pod i natapa ga praveći kopiju jezera na mizerno manjoj nadmorskoj visini od prethodne. Kao da se i njima smučila tišina koja se drala među ona četiri zida. Neki jazz koji je bežao iz zvučnika nam je oboma poslužio kao izgovor za opijenost.

U trenutku mi je sinula ideja! Ima načina da je zadržim još malo. Još samo malo dok me služi sećanje. Uzimam grafitnu olovku sa stola i zamolim je da se ne pomera. Ne pričam šta mi je namera, glumim žurbu i ozbiljnost trenutka. Krećem po zidu da iscrtvam njenu siluetu koju je pravila naslonjena ma isti. Prvi sloj užurbano, nervozno, da se slučajno ili namerno ne pomeri, da bi se kasnije vraćao na detalje. Glasne udarce kapljica sa stola sada preklapa zvuk grebanja grafita po belom zidu. Dušu sam joj zarobio za manje od minut vremena. Smiren, stavljam osmeh na svoje lice, lagano je ljubim i kao da saopštavam da sam sada spreman na sve. Zvučnici su najednom poludeli i shvatih da slušamo muziku iz filma "Ukradena lepota". Privukao sam je sebi i uživao u tom njenom nesvesno ironičnom izboru.

Bio sam u pravu. Otišla je vrlo brzo, ali njena silueta je još dugo, dugo krasila zid moje sobe. Bledela je i starila vremenom poput slike Dorijana Greja, dok mi je njen osmeh od tog popodneva ostao zamrznut zauvek u mislima zajedno sa onim šarenim melodijama.

15 comments:

koma said...

cuvas li i dalje tu skicu?


kad malo bolje razmislim tako je i u zivotu...trenuci se pretvore u slike, slike u senke, senke u konture dok skroz ne isceznu.

slavoljub said...

lepo

Arsa said...

:)
nema vise toga na zidu.
to bese dok sam jos ziveo na banovom brdu...

spirit said...

al zato imas novi zid koji ceka novo umetnicko delo ;)

pekmez said...

priznaj nikad nisi prevario zensku.

Arsa said...

prevario ribu...
mislis tu sto je bila na zidu?
:)))

nestrpljiv si sa anketom.
sad cu je iskomentarisem

pekmez said...

naturlich

koma said...

to sa'cu pretpostavljam sledece godine :)

koma said...

to sa'cu pretpostavljam sledece godine :)

mater said...

mhhhhhmmmm

Arsa said...

:)

pokraj mene vise nisi
camcem plovim sam po Tisi...

Arsa said...

JOJ!
pa ovo ima dopunu.
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
majmun...

procitajte ponovo :)

koma said...

I don't get it...?

mater said...

:)

Arsa said...

valjda nisam zasro...
:)