28.9.09

Nocna straza

Da ne bismo pomislili kako nesto nije u redu i ove godine letovanje pocinje sa šokovima domaće turisticke agencije. Dan - dva pred polazak saznajemo da nas nema dovoljno za planirani avionski let, te se pridruzujemo grupi koja polazi kasnije. Avaj, jedan uplaćeni dan na moru manje. Prvi odgovor im je bio da možemo odustati u svakom trenutku. Onda zovi centralu i reži, da bi dobio obećanje o povratku novca za taj dan. Usputne frustracije koje smo skupljali u kontaktima sa službenicima agencije neću detaljisati. Uglavnom, većinu osnovnih informacija koje smo tražili o smeštaju nisu mogli da nam kažu, pa su na naše insistiranje "saznali". Pogađate, većina se odgovora kasnije ispostavila kao netačna. Sve u svemu i ovoga puta je bila neizastovna politika "idu na more, dobro su raspoloženi, brzo će preboleti naš javašluk i bezobrazluk". Ko mene jebe sa sa kapljicom nemačke krvi što očekujem da sve teče kao podmazano. Pa makar i taj serijal neizbežnih penetracija moje malenkosti.

Dokle god čovek ima doživljaje koji započinju sa "prvi put..." nema da brine da će skoro kraj. Naime, prvi put sam kretao na more u 2 ujutru. Avion poleće u 5, a svi znamo za preporuku da se bude tamo dva sata pre poletanja. Uspeli smo da ugrabimo malo sna i potom objasnimo taksisti iz više pokušaja gde da nas pokupi. Malo je bilo nehumano bilo koga angažovati od familije i prijatelja za prevoz u gluvo doba noći, a i fiksna cena od 900 dinži ne deluje strašno. Promukao glas, pogled na pola koplja i drndav zvuk motora su me u trenutku rasanili. Ostalo mi je da se nadam da je kafana iz koje je izašao podaleko i da je alkohol barem malo ispario. Možda sam i ja pogrešno sve procenio s obzirom na to da već mesecima dolazim u kontakt samo sa desetak osoba oko sebe. Imao sam snage za ćasku jedno minut dva, te sam ostavio majstora da radi svoj posao. Prokomentarisao sam nešto po običaju o gužvama, putevima ili vozačima Beograda na šta se ovaj obradovao i elaborirao temu u kraćem monologu koji je sledio. Kao kroz maglu sam načuo da je izgovorio: "...a i tome pišem u svojoj knjizi...".

Prešli smo Gazelu i uvatili pravac od Sava centra. Nagazi bradonja onaj svoj tenk, kad zapišta i zakuka sa svih strana. Vidim da se Ljupka kraj mene malko uzvrtipoljila, trgla i uputila zabrinjavajući pogled. Drajver nas je izgleda procenio kao dosadne mušterije i nagario kako bi nas što pre otkačio. Ne znam koji mi qrac bi i šta li sam mislio u trenutku, ali ponadah se da će usporiti malo nakon mog pitanja: "Ako sam vas dobro razumeo, rekosta da pišete neku knjigu?" AAAaaaahhhhh.... Vota mestejka tu mejka! Sekunde se pretvaraju u minute, minuti u sate...

Ko je kriv za inspiraciju? Pa naravno žena koja ga je upropastila. Navodno izvesna manekenka, mlada i jedra, na gotovo svakoj drugoj reklami oko nas. Jebi ga, morao sam da ga razočaram ne znajuću o kome se radi, ali devojka je klimala glavom pa me izvukla. Kako sam skapirao, vozikao ju je po gradu, uz blagoslov njene majke, kako bi vremenom započeli vezu i potom zaživeli zajedno. Razlika u godinama je poprilična, ali šta meni ostaje sem da se čudim i možda zavidim ako je cicka neka bomba. Znajući da nema mnogo vremena bombardovao nas je nasumice detaljima iz svog života u proteklih par godina koji će naravno biti tema tog romana. Bilo je tu svega, a meni ostade urezano pomenuto noćno bdenje nad njenim kretanjem i to po angažovanju gospođe mame, potom neke pretnje pištoljem da je se odrekne. Završetak priče je manje više klasika, gde se ona iseljava, a on preživljava infarkt. Svo vreme vožnje slika obešena o retovizor se njiše kao da prati priču u pozadini, odobravajući i naglašavajući pojedinosti koje slušamo. Ne usuđujem se da pitam, već onako kroz mrak uspevam da prepoznam gazdu kako stoji pored neke male plavušice. Samo pretpostavljam da je to muza o kojoj slušamo. A ko bi drugi bio, što kasnije i biva potvrđeno. Učtivo smo ga zamolili, na njegov predlog, da nam izrecituje jedan odlomak po izboru. Stade čile da besedi, ubrzavajući i usporavajući tempo, podižući tenziju i nivo nežnosti po potrebi. Kao navijen, bez zamuckivanja, iz cuga, kao da ima sve to napismeno ispred sebe. Dikcija na nivou, a i meni se javlja osećaj kao da se budim kraj njega, jer upravo o tome i govori. Ostasmo zapanjeni sa dilemom jel ovaj lud ili stvaran. Sećam se još i detalja da trenutno renovira gajbu i da sve sređuje upravo onakako kako bi to ona želela. 'Bem te živote, gde izmisli te emocije i čemu li one služe da mi je znati!

Stižemo do zračne nam luke, a baji očigledno krivo što mu se seansa završava tako brzo. Nastavlja da deli sa nama svoje trenutno stanje duha, kao i nekoliko životnih saveta koje po običaju zaboravljam kako ih čujem.  Skroz sam se bio udubio u celu priču da sam stajao još desetak minuta ispred zgrade i slušao završetak neverovatne priče taksiste. Da me Ljupka nije cimnula i skrenula pažnju da imamo još samo dva i po sata da načinimo pedesetak koraka, ostao bih čitavu večnost.

Uzvraćam nadom da će biti bolje i da se ne predaje, jer mora se dalje, na šta me on blagim pogledom tera u tri pizde materine. 

Čekiranje, blejanje, ukrcavanje, poletanje, dremka...

19 comments:

koma said...

kako je izgledao taksista?

pekmez said...

Tolika prica na kratkoj relaciji gde ti zivsi
podno Avale? Jesi li se prijavio za penjanje na toranj?

dreamer said...

Setih se filma "Night on Earth". Mozda je i Jarmusch bio inspirisan na slican nacin.

Arsa said...

:)))
da, sjajna asocijacija.
Samo sto je ovde teror suprotnog smera :)

Arsa said...

kako je izgledao? uh, imam osecaj da ces ga sad prepoznati i identifikovati kao nekog bliznjeg rodjaka, a ja ispasti budala sto se sprdam sa tudjom mukom.

debeljuskast, neobrijan, majca sa kragnom, oci na pola koplja, grub i promukao glas.

Arsa said...

Pa blize mi je Avala od centra grada, ako cemo tako :(

ima neko prijavljivanje?
ja racunam za nas iz kraja ne treba :)
ako se sad prijavim kad se uspinjem? u Martu?

spirit said...

eto al si postao surov, covek pise knjigu o svojoj muci, a ti tako... a jos ti ispricao i pikanterije iz zivota slavne mankekenke i sve stalo u 900din i ti opet nezadovoljan... :D

Arsa said...

vidis, kad ga tako postavis, ispade povoljno :)

koma said...

ma taj je neki neuracunljiv taksista.....srecom te arsa nije poceo da panici u kolima jer je ..bio umoran! :))

pekmez said...

Tura upoznaj sumadiju da bi je voleo prva pauza kod arsepornicara Srpski Muzej Seksaaaaa.

koma said...

s. nikada ne bih provalila da je ono tvoj glas na laka ruka link... imate li jos pesama zavrsenih?

slavoljub said...

nemamo i necemo imati
to je samo za the box movie
nasa stara pesma iz 1989. malo preradjena
o njoj se u knjizi i radi

koma said...

znam ukapirala sam...zamisli (!) citala sam tvoju knjigu :)) i ima ta pesma u njoj... coffee mug, table la la la :)))


dobra je pesma :)...ozbiljno.

slavoljub said...

hvala :-)
drago mi je sto si citala the box :-))

Arsa said...

ja ti trazio taj link, a ti nista.
salji na mail!

...ili ovde ako zelis da postanes slavan :)

a drzo sam i ja u ruci tvoj rukopis :) znam da ti nije bas toliko drago, al reci nesto.

slavoljub said...

http://soundcloud.com/laka-ruka/the-box-1


a je l si ga drzo? :-))

Arsa said...

eto i ne secas se :)

ti stejz ja gouz

slavoljub said...

ti stejz, ja guz

Anonymous said...

Да, вероватно тако да је