20.6.09

Vilerova tajna

Postoji samo par dana u godini kada kiša pada direktno na moj prozor. Danas je taj dan.
Nebo se crni, duva jak vetar, na ulicama nema nikoga. Sve ovo prati Sunce koje zalazi i koje se podvuklo pod tamne oblake. Ne mogu da ga gledam koliko jako sija. Zajebava se sa kapima tako sto na mom zidu pravi njihove senke brzinom kojom udaraju o staklo. Senka nakon par trenutaka postaje sve bleđa i na kraju išćezava kako se kap sliva na dole.

Kiša i Sunce, to se rađaju veštice, govorila je moja baba. Dok sam bio mali držala je na jednom zidu goblene "Četiri godišnja doba". To bockanje je njoj bio izgleda filter svakodnevnice. Kako je samo uživala radeći i bila veoma ponosna kad nakon par nedelja, nekad i meseci, završi koji rad. Ja se sećam da mi je bilo čudesno i pored silnih šablona, da od one bele mrežice i gomile konca može išta da ispadne.

Sedim, kukam u sebi što moram da radim i Subotom, i zamišljam kako mi ove senke iscrtavaju jedno od tih godišnjih doba. Čeznem li za tim bezbrižnim dobima? Verovatno.


Danas je poslednji dan proleća?
Možda je upravo to taj skriveni šablon po kome kiša pada na moju stranu.
Samo četiri puta godišnje...

*Wiehler

6 comments:

slavoljub said...

taj viler... nije teks viler? :-)
ja sam ga kao klinac zvao vikler
je l to uopste musko ili zensko?
znam, lakse je da odem na google ili wik, ali nije lepse :-))
mogu da pustim masti na volju...
uvek sam ga zamisljao kao nekog tipa iz proslog (XIX veka :-)), a mozda i XVIII posto su motivi onako pastorala ziva... a negde sam cuo da je to u stvari neki moderan tip trgovac iz sredine XX veka, pa cak i iz 70-tih
sve u svemu, kakav zgubitan i kakav zgoditak :-))
moja keva je jedno vreme radila bas dosta tih cuda, samo sto je ona sama crtala motive po juti... ali naravno za jedan mi je naglasila da je tog viklera, vilera, vinera...
hehehe, super je to, nisam se nadao da cu po ovom kisnom danu par minuta uzivati u razmisljanju o goblenima :-))
mislim da sam u skoli za likovno radio neku tapiseriju... naravno, to je keva uradila :-))

koma said...

kad se setim mog bakutanera odmah mi padne na pamet mala casica rakije ispred nje i cigareta u rukama. zena koju nisam videla bez dima. medjutim, sada si me vratio arso u detinjstvo, kada je moja baka jos nesto i radila...uzasno je lenja i od onih tipova je sto zapovedaju, zakeraju i nikad nisu srecni.
ali...kada sam bila mala, bakica je vezla te goblene. jedan od njih, prilicno veliki sa nekim kocijama, sto visi kod nas u dnevnoj sobi, ide meni navodno kada se udam :)
sitan vez za nju je bio jako bitan.
i stvarno tek kada pridjes blize skoro do ivice onih nabudjenih ramova, pozutelih, zastarelih vremenom, vidis da je to stvarno konac. da nije reprodukcija, da nije krupan vez.
vilera je i ona vezla. cak sam kao mala isla sa njom da kupujem te konce, i secam se kako je sve bilo u tim prodavnicama predivno sareno i nekako veselo.
i onda se setim, ona ciodom ubada na mapi sta veze. tako je izgubila i vid, sada vidi na jedno oko.

dobro si me podsetio na to :))
mozda je viler izmislio mapice za pravljene tih tapiserija? ili je bio slikar koji je postao opste poznat medju domacicama?

ladno ce bakutaner u amanet da nam ostavi goblene, a ja jos nista nisam spremila za moje...ako iznenada capnem...

Arsa said...

Full Wiehler History

Just over 100 years ago on 1st April 1893 Jakob Wiehler founded a linen business in Berlin. Included
in his range of products were also needlework items which he offered to the public through advertisements in magazines.

These fashion magazines were read in Germany,Austria, the Balkan states and Southern Russia and
brought in orders. The first catalogue appeared with
cushion covers, tablecloths, wall hangings and tapestry
pictures.

At the time these pictures were Delft patterns in cross-stitch. With the help of squares, counting patterns wereproduced. The Wiehler tapestry pictures are still embroidered today using these patterns.

koma said...

kako sam pametna :))

Charolija said...

E pa ako si nasledio babine goblene možeš dobro i da zaradiš u današnje vreme. Što su veći to su skuplji. Imam nekoliko baš velikih i cena im uopšte nije naivna. Viler je to. :))))

Arsa said...

au da, trazeci ovu sliku naleteo sam na neke aukcije i prodajne sajtove. fina parica :)))

eno moji su poceli od starih lustera, lampi, kristala... ovo ne verujem da ce skoro doci na red, ipak je babinih ruku delo, dok je sve ono doslo sa strane.