14.5.09

Tehno

Smarao sam vas pre par meseci sa svojim poslom, sa nezadovoljstvom koje je ključalo u meni protekle po godine, a možda i više. Jebo me i rasturao utisak da što više dajem to mi se manje vraća. Poznat sam kao flegma, skromna osoba po većini pitanja koja ne toleriše bezobrazluk, primitivizam i nepravdu. Hteo sam napisati i duhovitost, ali ja to kod sebe sve manje prepoznajem. To me plaši. Sa takvim opisom možete samo zamisliti dokle je došlo kad sam ja popizdeo. Doveden sam u situaciju da preispitujem po ko zna koji put ponovo svoje osnovne principe postojanja i funkcinisanja. Doveden sam u situaciju da ne vidim više smisla u toleranciji, nadi, političkoj korektnosti i ostalim ispljuvcima ovog vremena.

Da konkretizujem deo svojih jada saopštiću vam da... Pre nego što kažem, hoću da mi obećate da osećaj sažaljenja čuvate za nešto pametnije i krupnije! Dogovnor? Nastavljam...od pre par nedelja postao sam TV! Televizor? Nije. Turbo vagina - malo teže. Tehno vandal - za malo. Ma jok sve to, nego tehnološki višak, braćo i sestre. Jeste, ne radim, a ne pišem blog, pizda mi materina :)

Ne tuguj čitaoče, ne roni suza, lepo meni stoji neradnička bluza. Mala oda blog-na-slog vremenima... Osmeh mi se na lice vraća, budim se s radošću već danima, jer znam da me više ne čeka ONA atmosfera u ONOJ kancelariji bez sunca koja me je ONAKO ubivala u pojam. Ne progovara iz mene odbrambeni mehanizam. Znam o čemu pričam, to mi je bila tema maturskog rada :) Našao sam se u krugu veoma loših ljudi koji su me stihijski uništavali. Veoma nezdrava atmosfera u kojoj se krivac za velike neuspehe i promašaje tražio u svima drugima sem u njima samima. Sramota me je iskreno što sam i sedeo u istoj prostoriji sa takvim likovima. Sva sreća, pa nas je bilo par istomišljenika, te smo iole uspevali da podnesemo situaciju. Negde oko Nove godine sam hteo već da promenim posao, ali sam počeo nešto privatno da tezgarim pa rekoh sebi da završim sa tim, pa s prolećem da odletim na "sever" i poštedim sebe dodatnih šokova. Kad ne lezi vraže. Proleće dolete do mene :) Ok. Pljuštali su otkazi nedeljama oko mene i svako je imao osećaj da je sledeći. Opravdano ili ne. Ja sam pretpostavio da sam među kandidatima pogotovo nakon serije razgovora o povišici tokom Februara meseca. Nisam propustio priliku da kažem šta mislim, da držim do sebe i svog učinka, da izrazim svoje nezadovoljstvo i kulturno se izderem na svoje pretpostavljene :) Eto vam recepta kako se kandidovati za moju poziciju. Iskrenost mi je još jednom skrenula pažnju kako život može biti kučka, ali se ne kajem. Dodatno mi je i imuni sistem otišao do vraga, pa se evo i nedeljama borim da dođem k sebi.

Već iz iskustva brojnih kolega sa istom sudbom znam otprilike šta me očekuje na iznenadnom razgovoru. Takva i takva stavr, nema posla, kriza, odlučile su nijanse, častićemo te jednom platom i više te ne bismo zadržavali. Mudrosti radi, raspitao sam se malo okolo o svojim pravima kompjuteraškog rudara. Dopustio sam im džentlmenski pokušaj da me zajebu. Nakon neuverljivog monologa postavih pitanje, dva, tri... prvi napad odbijen. Za svakog je bio spreman Sporazumni ugovor o raskidu radnog odnosa sa gratisom od jedne plate. Meni je samo u glavi odzvanjao savet da jedino pristanem na ugovor o tehnološkom višku, jer njime dobijam otpremninu i ostvarena prava na birou rada. Taj Sporazum je najgora varijanta raskida radnog odnosa, jer se gube prava za 3-12 mesecnu nakandu na birou. U redu, postoji modalitet ugovora sa klauzulom kojom poslodavac izjavljuje da je raskid iniciran s njegove strane i da zaposleni ne snosi nikakavu odgovornost. Moj kec u rukavu je bio moj radni staz. Naime, u knjizici imam upisano samo dve i kusur godine, a neupisano dodatnih šest i kusur. Malo su se preračunali. Hvala ti oče :) Zahvaljujući njegovoj privatnoj firmi tokom devedesetih, ja ću još malo u penziju :) Suma sumarum, eto meni preko devet godina staža. Kako je bio lep osećaj kad sam krenuo ja da vodim kolo. Ha ha... Broj godina puta trećina prosečne bruto zarade u poslednja tri meseca. Aha... Mrzi me da nabrajam na koje gluposti i bezobrazluke su sve pokušavali da mi ospore ovo pravo koje mi član 158 Zakona o radu garantuje. Sve znam, kažem vam, a mnogi su otišli na klanje bez toga. Odugovlačenja, šatro konsultovanja između službi, ljigavih opaski i očiglednog popizditisa što me ne mogu izraditi. Kao da im iz ustiju uzimam. Jedan veliki BLJAK za oproštaj, ali eto mene sa četiri zarade umesto prvobitne jedne :) Hi hi, ho ho...

Odmah sam raspričao ekipi svoje iskustvo ne bi li nekom ustrebalo. Posle toga su me par puta cak i zvale kolege sa istom sudbinom za konsultacije. Slažem se da mi nije reakcija na ceo događaj uobičajna, ali s obzirom na to da imam posla tezgaroškog još za par meseci, pa onda otpremnina i neki mali štek, ja bre do Nove godine mogu ovako :)

Iza mene je jedno, neću da sporim, ogromno iskustvo rada i stečenog znanja u velikoj firmi. U odnosu na manje kompanije ima prednosti, ali i mana. Sve ima svoje. Ono za šta sam puno bogatiji no ranije jesu prijateljstva koja sam tamo stekao i koja će mi trajati mnogo duže od ovog keša što sam se ovajdio u poslednjem trnutku. Poslao sam par CV na neke konkurse, uskoro imam i neke razgvore, ali ne žurim. Treba mi malo odmora i malo vremena da nadoknadim propušteno :)

Ko zna, možda je ovo trenutak kada ću se odlučiti za promenu svoje karijere i napokon postati ono što želim od malih nogu. Porno glumac!

2 comments:

pekmez said...

To! RJ moze konacno u penziju.


Mene zajebavaju za dane godisnjeg ,rad u svojoj firmi se ne racuna za minuli rad i dane godisnjeg odmora prema tumacenju Ministarstva za rad i Ratka Mladica. Nabijem na qrc sve koje su glasali za Dosmanlije.

Arsa said...

vaistinu nas nabijem.