6.3.09

Hladna noć

Vremenom sam postao rob navika. Valjda se tako lakse funkcionise. Jednostavno ne menjam ono sto radi. Eh kad bi se toga pravila drzao i u programiranju... Učestale radnje koje zadovoljavaju moje određene potrebe poverio sam izvesnim personama. Ne mislim ovde samo na sex :) Rukovođenje njime nikad ne sme biti povereno jednoj osobi. Ne aludiram ovde na promiskuitet, sa tom fazom je završeno, već na potrebu da deo obaveza i odgovornosti mora ostati i u mojim rukama.

Imam svoju frizerku Miru i ubedio sam sebe da me niko ne šiša bolje od nje. Niije da mi je frizura sad u domenu raketne nauke, iako bi htela, šišanje mi dođe kao neka poseta psihijatru. Svaki put kad sednem za stolicu pita me šta ima novo. Idealna prilika da se i ja sam podsetim i preslišam šta mi se to dešava u životu. Do skora sam imao i svoje dve prodavačice u obližnjoj bakalnici, u zavisnosti u koju smenu banem. Ostajao sam tamo i po pola sata provodivši u besciljnom ćaskanju. Međutim, objekat je transformisan u apoteku i od tada odlazak u kupovinu mi je poprilično izgubio šmek. Otaljavam. Gospođa Vera koja je radi na pijaci, po principu 24/7, je zadužena za voće, dok valjevski specijalitet, sira bela sa sve komadićima paprike, uzimam od izvesnog gospodina iz suterena te institucije. On mi je jedino muško u ovoj kolekciji. Ne znam šta mi bi. Urasle nokte mi sređuje Tanja i znam, na žalost i na moju veliku bol, da je jedina do sad koja uspeva sa njima da se izbori. Do pre par meseci, dok se firma nije preselila, imao sam i svoje pekarke. Au što su mi svi zavideli kako su zapamtile samo moje ime i puštale me preko reda. Ja sam bio samo prirodan i uživao sam u pažnji koju mi posvećuju :) Lep način da ti počne dan. Tu je i sisata kozmetičarka, kako je zovem, tj. riba sa pijace kod koje sam godinama kupovao gel za brijanje, šampone, anti smradoranse i ostalu higijenu. Setiću se još nekog, ali ajde za sada je dosta. Shvatili ste poJentu.


Kad malo razmislim možda bih trebao ipak da se ispravim za ovu izjavu  o robovanju. Nije da sam skroz dosledan ovim svojim izborom, često znam i da švrljam ako većine njih nema. Prosto mislim da sam zadovoljan uslugama koje pružaju i štedim sebe od suvišnog gubljenja energije i živaca u "kockanju" sa novim iskustvima.

Da budem iskren, od svih nabrojanih hteo sam da kresnem samo kozmetičarku. Auuu kad se samo setim. Niža za po glave od mene, kratka crna kosa, pune usne i seksi đozluci. Arčio sam onaj gel za brijanje, stavljao duplo no što mi treba, samo da ga potrošim što pre i družim se ponovo sa svojom snabdevačicom. Mesecima sam odlazio sa totalno nevinim namerama, da bi mi u jednom trenutku samo sinula lampica. U to doba sam dobio nove vizitke i bez blama sam joj uručio jednu. Ljigav osećaj, ali nije bilo alternative. Pozvao sam je na neku predstavu i čekao da mi se javi. Kao i sve kandidatkinje na koje sam u to doba naletao i ona je izašla iz dugogodišnje veze i gleda šta će dalje. Beše to pakleniih 24 časa. Još nisam imao auto i klackali smo se do muzeja savremene umetnosti da bi gledali neku žalibožedatihpara predstavu. Sećam se samo da je lik svo vreme trčao na pokretnoj traci i izgovarao bujicu besmislica. Možda iz razloga što sam ga slušao u pauzama blejanja u ona šrčeće izrasline njene ispunjene žlezdama i salom. Zamišljao sam koliko sekundi bi se tresle kada bih ih šljapnuo sa tri standardne brzine svoga dlana. Kakav zvuk bi proizvela ta moja akcija i kako bi to uticalo na naš dalji odnos. Ostao sam veran svojim principima da na prvim sastancima ništa ne pokušavam. Ako hoće izaći ponovo sa mnom, znači gotova priča. Poen. Strpljen = spašen. Nakon par dana čekala nas je lagana šetnja po Ceraku. Po prvi put me nije plašila činjenica da se ja među tim identičnim zgradama ni malo ne snalazim i redovno gubim. Strah je nestao uz pomisao da mi u datoj situaciji ništa ne bi falilo i da prenoćim u tom lavirintu. Za divno čudo uspeo sam da smislim najdužu moguću rutu koja je primala čari starog i novog dela tog naselja. Opet strahovi. Sada usled hrabrosti što radim sve to. Uplašio sam se sam sebe. Zaboleše me tabani nakon hiljadu i ko zna koliko koraka, i moram da sednem na jednu od retkih neokupiranih klupica od strane lokalnih sedača. Primetio sam žešće olakšanje i u njemim očima. Nisam imao više o čemu da kenjam. Sve teme sam iscrpeo. Ovako mutav kakav jesam čudo da sam uopšte i počinjao. Najgore od svega je što je i ona bila ćutljiva. Nemam ni za šta da se uvatim, nemam podlogu za napad, inspiraciju. Jedino čega sam uspeo da se tim beše glupava rečenica poput:

- "Nikad nisam bio dobar u ovim situacijama, ali mislim da znaš šta hoću da ti kažem ovime..."

... i poljubih je.

Nije se otimala. Najednom se sruši taj zid za koji imam utisak da je stalno između mene i nekog pre prvog poljubca. Nagla promena svesti, trenutan osećaj da si u nečijem životu godinama. Žmarci, leptirići, jebem li ga... meni se digo. Ljubimo se, mljackamo, uvijamo zulufe jedno drugome, udišemo se međusobno, navikavamo na pokrete, metodologiju palacanja jezikom. Morala je da skine naočare pošto radosne ruke i nos mi moj nisu imali osećaj za o strano telo. S obzirom na to da smo se poprilično smrzli od cele akcije rastajemo se puni radosti, spokoja i utehe da je sutra novi dan.

Sise nisam dirao. Taman posla! Nije red. Samokontrola iznad svega. Ne valja prenagljivati, to plaši ženskinje, a i taktika kaže da ću uskoro i biti ponuđen, te što bih se izlagao nepotrebnom riziku.

Prošlo je sutra. Pa onda i prekosutra. Prošlo je vala tri dana, a od sisonoše ni traga ni glasa! Zabrinuo sam se. Da se nije nešto desilo? Kud ću, šta ću, pravac pijaca! Snimim je iz daleka. Živa i zdrava. Snimim i detalj da me je ugledala, kao i akciju šmuga na susednu tezgu i skrivanje međ nekom garderobom. Vidim ja koliko je sati, ali imam potrebu da moja bude poslednja. Prilazim joj, glumi iznenađenost. Pitam je što se ne javlja na telefon ne tražeći odgovor. Pitam da li se nešto desilo, jel sve u redu. Jeste... Odgovara i klima glavom.

'"Ok, samo sam to hteo da znam". Okrenuh se i odoh.

Nisam narednih par meseci svraćao u te redove sa tezgama. Nisam imao snage za taj susret. Nakon pola godine sam odlučio da više nema smisla to što radim i da nisam ja taj koji treba da se krije. Prošao sam njenim redom, ali opet ni traga ni glasa. Tako par puta narednih nedelja. Promena karijere? Izgleda da je na nju mnogo više uticala hladna Ceračka noć.

Bilo mi je krivo što se sve tako završilo. Ne samo zbog toga što je samo ona znala ime nekog stika koji sam koristio, već i zbog izgubljene ideje da sam mogao malo da se skrasim nakon burnog perioda. Nje mi samo jasno kako je mogla da me tako brzo uporedi sa bivšim i vrati mu se oberučke da mu rađa sitnu čeljad?

Možda sam ipak trebao da je ćapim za sisu...

10 comments:

Anonymous said...

prvo telo pa dusa :)

slavoljub said...

:-) konacno droljizam :-)

slavoljub said...
This comment has been removed by the author.
Arsa said...

i tebi se kao i pekmezu trese ruka pa sve duplo saljete :D

Anonymous said...

godine ih ..... :)))

pekemz said...

Strava. Neprevazidjena si drolja. Ubijas zene u dusu na mrazu.

Anonymous said...

Bracni par vodi ljubav.
U jednom trenutku cuje se neka lupa kod komsije i žena vikne:
-„Brzo, sakri se, dolazi moj muž!!!”
Tip ustane, gologuz otrci do prozora, stane i kaže:
-„Znaš šta, mislim da smo oboje pod velikim pritiskom!?!?”

spirit said...

:)) uspomene su cudo

komentar said...

hahahhahahaa :)))))

strasno!

Arsa said...

to je brak pun razumevanja
:)))