27.3.09

Filosofija i ja

Ranije sam verovao da je društvo u kome odrastam sačinjeno od individua čije pojedinačne vrline krase zajednicu u celini. Smatrao sam da ako i ja budem bolji, pametniji i lepši, da će svi oko mene imati koristi od toga. Nastavio sam da verujem i praktikujem pravilo da delim znanje sa svima, jer će im ono svakako pomoći u njihovim životima, učiniti ih prosperitetnijim, a samim tim će se sve to na kraju, preko “sedam gora i sedam mora”, vratiti i meni. Simpl ez dat :)

Shodno tom pogledu na svet mene su često izbacivali iz takta postupci ljudi koji su gazili ova načela, koliko god ona uopštena bila. Nervirala me je težnja da se do nekog cilja dolazi gaženjem drugih ljudi. Nervira me i sledeći nivo te igrice, gde iz potrebe da ti ne budeš zajeban, moraš izjebati drugoga.

Kako sam izlazio na kraj sa svojim besom i frustracijama? Teško. Uglavnom se izolujem na neko vreme i jednostavno isključim. To je dugoročni plan, dok sam na kratkom fitilju praktikovao virtuelnu realnost. Naime, zamišljao sam živopisne scene pesničenja svakoga ko mi je u tom trenutku na tapetu. Uh, kad se samo setim šta sam im sve radio. Kako vidim zanimljivo surov zahvat po filmovima obavezno ga uvrstim u svoj reportoar. Gazio sam do beskonačnosti, bacakao unaokolo, krivio vrata automobila tudjim lobanjama, davio, nabijao klince,… drao sam se u lice sa pitanjem DOKLE BRE?!!!

Prosto sam naplaćivao bezobrazluk.

To je verovatno bilo zanimljivo gledati sa strane, pogotovo ako komuniciram sa takvom osobom. Samo zaćutim, prestanem da pričam i slušam, a u sebi bijem li bijem.

Počeo sam da se plašim te svoje rehabilitacione metode kada sam u tim svojim okršajima krenuo da angažujem drage ljude. Pomišaljo sam u sred neke priče, očigledno dosadne, kako bi to bilo da ja sad iz čista mira krenem da lupam šamare, iskaljujem bes na nedužnima kad pri ruci već nema dužnih. Umetnost radi, pardon… Udarnost, radi udarnosti.

To je vec bila devijacija, nus pojava valjanog psihološkog medikamenta. Rešenja su bila razna. Od masturbacije, preko seksa sa pravim devojkama, ukusne hrane, video igara, alkohola i vutlice, do izbegavanja milih, a pogotovu nemilih ljudi i događaja. E to je sve bila umetnost!Godine su prolazile pune muka, i ja sam zaboravljao na te dijagnostičke periode. Sada sam malo porastao. Ne preterano situacijama dorastao, ali zver u sebi uspavao. Barem sam mislio tako…

Ne bih ja ovo ni pisao da u poslednje vreme ne počinjem da se prisećam zaboravljenih borilačkih veština.

“The alleged power to charm down insanity, or ferocity in beasts, is a power behind the eye.” - Douglas Jerrold

4 comments:

slavoljub said...

vidi, vidi, i ja radim isto to u poslednje vreme
mislim, bijenje :-)

koma said...

retko kad mi se desavalo da nesto drzim u sebi i da trpim. tu je morao da postoji uzasno jak razlog zasto to radim, neki tezak interes. i cim shvatim zasto ne reagujem, umanjuju mi se emocije i nezadovoljstvo po tom pitanju...postanem tiha skroz...jedva se dajem...cisto da se vidi da nisam mrtva.
trudim se da sve sto mi se desava bude u momentu rascisceno...i da ne ocekujem nista. to znaci ...ti mene diras, ja tebe duplo. i onako mi zivcanost nije slaba strana.

koma said...

a ko vas to dira trenutno?

pekmez said...

http://www.ultimaxsaw.com/Ultimax%20100%20Models.html

uz ovo nije pitanje ko vec jos koliko?

sad ce poceti da zamisljaju da su bata enimal:)