27.1.09

Hrabrost

"Sposobnost suočavanja sa strahom, boli, rizikom, opasnošću, neizvesnošću..."

Veoma cenjena osobina širom planete i širom priznatih i nepriznatih religija.

Ja eto, živim u vremenima kada su veoma retke prilike da testiram ovu osobinu. Nema potreba za žrtvovanjem, preživljavanjem u pravom smislu izraza reči, preozbiljnom shvatanju časti, višim ciljevima, bajkovitim idealima. Nema te vrste opstanka za koji vezujemo ovu vitešku osobinu.

Nisam nikad spasao mačku koja je upala u bunar, odbranio staricu od džeparoša, u poslednjem trenutku pomerio dete ispred auta u pokretu, vukao na leđima ranjenog saborca, iskopao preživele iz ruševina nakon zemljotresa. Mogao bih ovako u beskonačnost. Svega toga na žalost ima oko nas, ali mene eto dok sedim ispred jebene tastature takve situacije ne pronalaze. Dodaću i to da je bolje tako, kako za mene tako i za onoga kome bi moja pomoć trebala. Ne što nisam ili ne bih bio hrabar, već što ne bih voleo da nesreća strefi ikoga. Izvukao sam se...

U savremeno doba smo dakle postali nešto kilaviji no naši dedovi, čukundedovi, kurajberi... Većina stvari nam je potaman, podrazumevana, unapred omogućena. Prednosti civilizacije, globalne manipulacije, masovne hipnoze? Hrabrost se podigla na prefinjeni nivo. Poslednji stadijum kada nijanse odlučuju pri merenju čiji je veći. Možda ne vidim iz svog ugla tu svoju dužinu. Moguće je da gomila stvari koju činim s vremena na vreme zaista hrabrost za neke ljude, a za mene obično tezgarenje postupaka koje preduzimam kao jedino logično rešenje. Hrabar po pitanju letovanja, kredita, prečice do posla, muvanja riba, depilacije genitalne regije.. Landara pišore, ali za sve je kriva epoha, zar ne?

Otkrio sam tako kod sebe juče još jednu vrlinu ove kategorije.
Crko mi bojler, tj. procureo kazan. Poslednji Mohikanac u mojoj zgradi. Ne, nisam izranjao komšinice iz ladne vode sa nižih spratova. Ništa nalik. Pristao sam bez trunke preispitivanja da dođe majstor i pogleda gde je crko kvar. Dobro de, šta je sad tu zanimljivo za pomenuti.
Majstor, ni manje ni više, bivši dečko moje djeve!

Gledao sam toliko pornića sa ovim zanatskim šablonom i još plus ova skromna dorada scenarija. Prosto ne znam šta mi bi.

Nije li to bilo hrabro?

4 comments:

pekmez said...

Yap mogao je da ubije i tebe i nju od qrca. Majstori su to. Samo gledaju kako da te izjebu.


Mogao si da oslobodis Pulu da ti dignu spomenik uz Matu BTW:)

komarac said...

hahhhaa :)
-----
svaka cast na hrabrosti arso :)) ..to se zove poverenje.
-----
jebiga...sam sam od onih sto spasavaju...spisak poduzi... a u stvari je kratak.

slavoljub said...

uh, hrabrost...
radio sam zaista hrabre stvari kada sam se najvise bojao

a ovo sto si ti uradio, ako sam dobro shvatio (bisvi decko sadasnje devojke?), to se zove samopouzdanje i poverenje :-)

Charolija said...

Prosto sam ostala bez teksta. Svaka čast na hrabrosti, pa za to baš treba imati muda. Nego, jel` dotični popravio bojler, da ne bude da si se uzalud žrtvovao?