29.10.08

Boc, pa sprž

Dan kao i svaki drugi. Kolotečina je toliko snažna da ne uspevam da odreagujem na sms poruku koju dobijam. Pod izgovorom "da još samo ovo završim", nakon desetak minuta začujem ponovo prepoznatljiv zvuk. Premeštam prste sa džinovske tastature na onu patuljastu, telefonsku. Otvaram poruku broj jedan i po par puta čitam sledeću rečenicu:

- "Kako je tvoj qrac ovih dana?"

Naravno, moja bivša devojka nikada nije davala previše značaja pojmovima koje drugi pakuju u razne poštapalice. Pitanje ipak izmamljuje osmeh na mome licu, jer se može svrstati u grupaciju retkih, da ne kažem uvek dobrodošlih. Nakon  toliko odsutnih meseci Vršnjak mi doživljava da se neko intereuje i za njegovo zdravlje. Imponuje, naravno! Jebač u meni raste. Smejuljim se, osvrćem unaokolo, kao da očekujem da me neko iz kancelarije priupita šta je bilo. Sledeća poruka, koju otvaram i ujedno joj unapred smišljam sadržaj, me naglo spušta na zemlju:

- "Izgleda da imam kondilome, zato pitam. Da li si išao kod dermatovenerologa u skorije vreme? Ako nisi, trebao bi. Da li si išao na taj pregled pre našeg sexa i kada? Javi se."

Hladan tuš...
Pređašnje radosti iščezavaju u otkucaju. Ajd ispočetka... Čitam reč po reč, s leva na desno, s desna na levo, metodom "shuffle" kao WinAmp pesme, ali na kraju svaki put sklapam jednu te istu šokantnu rečenicu. Šta su bre ti kondi...lomi, da? Google, multimedijalna pretraga... Nakon pola sata nadoknađujem propuste opšte kulture, ali me to ni malo ne smiruje. Neznanje, nepismenost, neobrazovanost, neobaveštenost i ostali "neci" su osnova sreće.

Kud sad? Gde, kako...? Nisam ga valjda pokvario? Nije baš da je samo otići u prodavnicu rezervnih delova i zameniti. Uh...

Saberem se ja tu malo i pročetujem sa srećnom dobitnicom. Skapiram da sumnja na mene, da sam donator, kao jedini s kojim se nakon dužeg perioda upustila u spolne odnose bez zaštite. Osećam se trulo i neprijatno u početku. Sve to beše pre više od šest meseci i ja ubrzano prelistavam u glavi tu burnu godinu što je za mnom. Kako se klupko razvija počinjem da se prisećam da je ona u to vreme na svakih desetak dana išla kod ginekologa, pila neki čaj protiv bakterija u mokraći i da sam ja gutao onu bomba antigljivičnu kapsulu negde na sred veze. Čak mi kaže da je imala par pogrešnih dijagnoza pre i posle mene, da bi joj tek sad ovo "našli". Onda kao lavina kreću da mi iskaču brojni tračevi o dotičnoj na koje sam onomad naletao. Paranoja i ja, kakva slatka kombinacija. Prozvan sam i osećaj truleži biva zasenčen velom sumnje. Krajnje je nebitno ko je koga obradovao. Ništa ne govorim!

Da bedak bude veći, već par nedelja na ponosu imam neku malu kvržicu. Primetio sam je i pomirio se sa njenim prisutstvom, jer takvih sličnih imam par na vratu i butinama. Naučio sam da čim se nešto novo dešava sa mojim telom prupitam muškog roditelja koji mi je. Za sada ga ništa nije iznenadilo. Te male izrasline su produkti humanog papiloma virusa (HPV) kojim se krsti širok spektar pojavljivanja ovog virusa. Među njima su ove beznačajne mini bradavice koje imam, pa i ovaj genitalni zvrk koji mi naglo postaje sumnjiv.

Trećina od ukupnog broja HPV se prenosi seksualnim putem. Preko pedeset procenata seksualno aktivnih ljudi ima u sebi neki od njih. Ne mora se uopšte manifestovati na telu nosioca, tako da je nesvesno prenošenje veoma učestalo. Prenose se dodirom, seksualnim odnosom, u toaletima sa labavom higijenom itd. Uglavnom su bezopasni virusi, sem ako ste sreće kurate i zakačili neki od dva tipa (od otprilike stotinjak ukupno) koji mogu dovesti do pojave raka. Nema leka za HPV. Otklanjanje bradavica, kao simptoma virusa, ne leči isti. One se uglavnom javljaju usled pada imunog sistema. Na sreću, u većini slučajeva, ljudski organizam je u stanju da se otarasi virusa nakon nekoliko meseci, mada ponekad to može da traje godinama. Postoji neka vakcina kojom se pelcuju devojke od 9-26 godina, protiv tih kancerogenih tipova virusa. Ima krema koja košta boga oca, ali naravno ne u našim apotekama. Rešenje je prženje ili mržnjenje!!!

Otidnem nakon posla do specijalistkinje na pregled. Šta ću, nisam birao pol. Posle kraćeg uvoda izvadim ga i lupim o sto. Moj ego biva poražen njenim rutinskim prinošenjem ogromne lupe sa lampom. Prolaze sekunde, a ona ne progovara.

-"To je to dečko. Iako ne mogu da ti odolim u ovom trenutku, ipak ću morati da se strpim dok da se ne zalečiš".

Izgovori ona nešto u tom fazonu. Ponudila mi je da ga lično obradi jednosmernom strujom za poprilično veliku svoticu para koje u ovim situacijama zaista nemam nameru da štedim, ali... Druga varijanta je smzavanje tečnim azotom. Ne znam za pomisao ili izgovor kojeg od ova dva termina mi je tih trenutaka pričinjavao veću duševnu bol. Naše druženje se završava izveštajem u čijem finalu stoji da se "kliničkim pregledom na koži tela polnog organa vide dve papule veličine zrna prosa, boje kože. Tečan vodeni puder ili zinkova pasta. Zakazati za deset dana uklanjanje".

Kako me je drmala žešća panika odlučio sam da odradim još neke testove ne bih li doznao stanje u kome se nalazi moja lična kolekcija seksulano prenosivih bolesti (Sexually Transmitted Diseases). Uzimam cenovnik kao Menu u kakvom restoranu, ali ovaj put biram sa spiska ono što ne želim da imam. Uretralni bris Streptococcus viridans, uretralni bris na Chlamydia trachomatis, Mycoplazma hominis i Ureaplasma arealyticum. Zašto bi se zadržali samo na tome, idemo još malo dalje: HIV i sifilis. Ostalo bi bile vidljive golim okom. Valjda.

Dolazim sutradan, preko reda na čuveni bolni bris o kome sam samo slušao priče. Tako mi i treba kad ga guram koje kude. Nek patim. Nije bilo mokrenja par sati pre toga i kreće ona da mi objašnjava kako ide procedura. Kako bi pokupila što više uzoraka moram joj ja malo asistirati. Zamoljen sam da ga uvatim u korenu, stiskam i povlačim ka vrhu. Nema mesta blamu kad je zdravlje u pitanju, ali sam se posle žešće ismejao kada sam skapirao da sam to radio pored prozora koji gleda na park i obližnji blok zgrada :) Cedim ga ja tako naizmenično levom pa desnom rukom, razjapim prstićima rupicu qricu, da bi mi ona uterala nešto što liči na ultra tanak štapić za uši. Finog li iznenađenja, nije uopšte bilo neprijatno. Nadao sam se da će tako proći i drugi bris za koji štapić na vrhu nema vaticu, već minijaturnu četkicu poput onih za čišćenje flaša. Stisnem zube, primim ga i opet olakšanje, jer nema boli. Doduše, nije bolelo do trenutka kad je krenula da ROTIRA četkicu u meni i struže bakterije sa MOGA mokraćnog kanala! Auuuuu... Nelagodu u međunožju sam zaboravio kada sam u sledećoj prostoriji ugledao iglu kojom će mi piti krv. Sledi pakao od nekoliko dana u iščekivanju rezultata. Zaista zajebano, koliko god bili sigurni u voju "čistoću".

Normalna bakterijska flora, negativan, negativan, negativan, negativan, negativan. Kakvo olakšanje. Odjednom su mi sve bivše devojke ponovo postale drage. Sada se mogu posvetiti onim papulama na qrcu.

Mazo čistom zinkovom mašću. Ništa. Nabavio neki specijalni losion iz apoteke preko puta botaničke bašte. Naneti i staviti obloge. Samo sam se nasmejao uz pomisao da mi pokažu kako to da izvedem. Ništa ni od toga. U tih nekoliko dana prso sam okruglo sto jura što na preglede, što na laboratorije. Nije mi se davalo još i na medicinsko otklanjanje, pa sam jajario u nedogled ovim alternativnim putevima. Na kraju sam završio u Avalskoj gde sam se pre mnogo godina borio sa bubuljicama. Načekao sam se pošteno, ali me je doca primio nakon radnog vremena. Posle sam skapirao i zašto. Pokazivao mi neke slike, izuzetno odvratne, na kojima je virus oterao šalu nekim domaćinima. Smuti on tu mene da pržim i onih par bradavica što imam na vratu, a zbog kojih sam mislio da ova genitalna nije za brigu. Anestezija se dodatno plaća, naravno. Pristanem, šta ću. Sestra mi pomogne da se "raskomotim" i obalim u horizontalu. Doktor samo bocne, pa prži. Jednu je zaboravio da ošamuti, što mu je dobro došlo da mi demonstrira kako boli prženje na živo. Za kraj smo ostavili ono zbog čega sam i došao. Sećam se samo da sam gospodina iznad mojih prepona držao na nišanu kako je injekcijom prilazio mom Vršnjaku. Nisam hteo da gledam da ne bih posle ružno sanjao, a i onako je sve bilo gotovo za par sekundi. Navukoh gaće, sabra on koliko sam dužan. Ispade me isto onoliko mnogo što sam hteo da izbegnem. Nekih tridesetak čokoladi od po sto grama i to bez računa, ali sa pozivom da dođem opet ako se neman opet pojavi. Naravno, sve na račun kuće. Sećam se samo da sam mu na kraju pružio ruku da mu zahvalim i pozdravim ga, ne razmišljajući da sam samo par minuta pre toga pridržavao svoju ćontu kako bih mu pomogao da što lakše obavi zahvat. Ubrzo je skapirao zajeb, napravio zgroženu facu i krenuo ka česmi. S obzirom na to koliko me je odrao, sada sam i ponosan na svoj nemar :)

Oporavak je trajao desetak dana. Morao sam da pratim političku situaciju u zemlji da bih izbegao erekciju tih dana. Gnjurao sam ga u kalijum permanganat rastvor, boje crno vina. Svako veče dok traju vesti Vršnjak vežba zaron na dah u jedva nabavljenoj adekvato dubokoj čaši  :) Upravo sam, zarad ovih redova, izvršio  evo detaljan pregled i moram reći da nisam u stanju da lociram mesto nesreće. Kao vetrom odnešeno.

Najteže mi je bilo u celoj priči saopštiti sve to sadašnjoj devojci. Prva doktorka me izbezumila izjavom da to i nije potrebno! Kreten. Moram pohvaliti devojku da je veoma razumno i odgovorno prihvatila problem. Obavila je odmah kontrole i to kod četiri različita doktora. Možda deluje previše, ali medicinski radnici su svojim totalno različitim zaključcima i ovoga puta dokazali da su žešći šalabajzeri. Jedan nalaz j govorio o katastrofi, dok drugi nije primećivao ni sumnju u prisustvo kondiloma. Bagra.

Sledeći korak na koji sam se odlučio bio je obavestiti sve devojke sa kojima sam bio u poslednje dve godine. Što je sigurno - sigurno. Sa većinom njih nemam nikakav kontakt, te sam se odlučio na lančanu e-mail poruku. Možda bezdušan akt, ali sam pomislio da je tako najbezbolnije. Prepričao sam o čemu se radi, napisao par rečenica kao i ovde o samom virusu, tretmanu i sl. Bile su zahvalne što sam ih obavestio i moram priznati da mi je to sve malo olakšalo. Većina mi je rekla da su skoro bile na redovnim pregledima i da nemaju nikakavih problema. Kasnije sam dobio naknadno potrvrde i za ostatak da je sve ok. Jedna mi se nije uopšte javila, dok mi je jedna izdramila kako ću ja snositi troškove uklanjanja ukoliko ih bude imala. Pokušao sam lepo da objasnim da sam ja pre nje imao popriličam period apstinencije i da je možda ona mene častila (hipotetički), što opet ništa ne mora da znači. Nije vredelo. Sedeo sam par minuta, smirivao se, a onda sam je tako lepo oterao u pičku materinu da me dan danas još nije progrizla savest. Aman, slušaj Seve kad konstatuje da nije važno ko je kriv :)


Da vas samo podsetim na rezultate ankete sprovedene na ovom blogu pre par meseci, na pitanje da li ste se testirali na STD:

Nijednom
4 (44%)
Jednom
0 (0%)
Više puta
5 (55%)
Planiram
0 (0%)
Ne pada mi na pamet
0 (0%)

Na žalost, iako je anonimno, ne odlučuju se svi posetioci na glasanje, ali mislim da su rezultati realni. Odvojite malo vremena, posvetite ga svom zdravlju. Smirite bubice u glavi ako ih imate. Ništa nećete postiči ignorisanjem. Ne dovedite sebe u situaciju lupanja glave da je nešto moglo da se spreči. Meni se sve ovo izdešavalo mesec dana nakon ove ankete. Ironija. Priznajem da nikada do tada nisam išao na bilo kakav pregled ovog tipa i baš sam hteo na neki način da "raskrstim sa prošlošću". Od jedne lenje želje sve mi se pretvorilo u budno moranje. Do tada nisam imao potrebe, a i nisam smatrao svoje ponašanje rizičnim. Greška?

Živela masturbacija!

27.10.08

Voda (hladno pa vlažno)

Agencija naravno organizuje par izleta, ali po dosta jačim cenama od onih koje smo videli na glavnoj džadi. Idemo mi sa strancima, napornim englezima, šmekerskim talijanima, bledim mađarima, veselim česima i poljacima, po nekim srbijancima i susjedima. Čuvamo pare za alkohol. Ceo dan brodom oko ostrva sa stajanjem na više dobrih plaža. Bezbroj zavučenih kojima se može prići samo čamcem, uklesanih u stene, sa pećinicama ili bez. Divota... Boja mora kao da je pravljena u poslednjoj verziji Photoshopa. Ipak, slabo da je moguće gologuzo trčkaranja po istim, jer je i ovako pri kraju sezone veoma prometno.

Negde na pola puta dok smo duboko zagazili na otvoreno more malo mi se slošilo :) Malo više sam prebledeo posmatrajući kako pojedinci i pojedinke bacaju pegle unaokolo. Talasi su bili ogromni, a mi smo se ljuljali, ljuljali... Kada sam poprilično prebledeo, mala mi je predložila da siđem na donji nivo, gde mi se još više slošilo usred smrada duvana, odvratnog mirisa klime i tapisona iz kojeg sam osetio korake miliona turista koji su se našli tu pre mene. Držao jesam kesu, ali bljuvao nisam! Ne dam. Odkuntao sam jedno po uri i čim je majstor zašao iza ćoška, ja živnuh. Zbog tih talasa nismo izlazili na čuvenu plažu sa olupinom. Neuspeli pokušaj br. jedan. Samo smo se približili, uposlili fotoaparate i sa suzicom u očima nastavili dalje.

Izgleda da mi je donekle sjeban taj sistem za ravnotežu. Pre par dana sam se takođe patosirao zahvaljujući novoj verziji igrice na koju vene sečem. Call of duty 4... Dva sata igranja bez prestanka, nakon dve godine igračke apstinencije je bilo isuviše za moj krhki organizam. Nisam mogao doći sebi ostatak dana :)

Vidim da ovde većina dolazi samo da ubere po koju pikanteriju, ali spremite se na još jedan mućak. Štošta nije bilo moguće u toj vodi, boje zvane prekrasna :) Priznajem da nikad nisam polno opštio sa suprotnim polom u vodi. Naravno, ni sa istim, da ne bude zbuna! Ko god sad pokuša da mi dočara kako je osećaj neponovljiv i sl... džaba. U ogromnu većinu mojih porno fantazija je uključen krevet. Ako ne tokom izvođenja akrobacija, onda barem neposredno nakon :) Međutim, otvorenih shvatanja kakvih jesam, pokušao sam da doživim nešto o ćemu bih vam ovde pisao. Ma jok... Priča se može razvijati samo u pravcu traženja razloga neuspeha i nesklopljenih faktora koji su doveli do toga da u tolikoj vodi ostanem suva k... :) Te neke babe seku dijagonalno, te deca na pedalinu, perverzni ronioci, znatiželjne strankinje, a morskim nemanima da i ne govorim...

Ipak, dubina mi je na posletku dala malo mira i uživanja. Ranije sam spido okove stavljao na frizbi koji je pratio zarone i izrone mog blještavog dupeta, dok je ovaj put jednostavan čvor oko ručnog zgloba bio sasvim dovoljan. Kupanje bez kupaćeg... Ima li još nekoga ko to nije ponovo krenuo da praktikuje nakon bezbrižnog "piša & mica" perioda? Pod hitno! Taj osećaj slobode i jedinstva sa vodom je fantastičan. Nisam još, i ne verujem da ću skoro, proširiti toliko vidike da će kupaći ostati na tom zglobu ili u torbi dok sam i na plaži. Čisto iz praktičnih razloga. Ne razumem ljude kako uspevaju da izdrže na tim nudističkim plažama? Ja mislim da bi spržio leđa tamo. Ležao bih stalno na stomaku i pravio rupe u pesku. Kada bi krenuo da ključam zatrčao bih se do vode tako da u se u tom galopu ne bi primetla dignuta ćonta. Naravno, krećem od idealne situacije da sam okružen zgodnim cicama sa svih strana, a ne seniorima i seniorkama koji su se poput guštera izmileli iz svojih rupa da malo ozrače vene. Možda mi toliko čiroki pojava i mlečnih rezervi postane ubrzo normalna pojava i nikakav spektakl. Možda zaista uspem vrlo brzo mlitavog duha da priđem nekoj i upitam za vreme ili pozajmim novine. Možda bi žeđ pobedila slike pred očima i otišao bih do obližnjeg pojila. Da se ne lažemo... Znajući sebe ove možda(ne) rečenice će se desiti nikad :)

Jedan dan smo ostavili za ludorije po akva parku. Nismo mnogo odudarali po godinama od ostatka gostiju, zlatna sredina. Moja dotadašnja iskustva sa toboganima su bila vrlo skromna. Im'o sam ih samo jedan...ah. Vodič i idejni tvorac sadržaja ovog dana, kod koga to nije bio slučaj, kaže da su pred nama sasvim solidne sprave za igranje s gravitacijom. Čak joj je jedna spuštalica ulila ozbiljno srahopoštovanje i da nije moje blesave upornosti, nesvesnog mogućih oduzimanja daha, ne bi se ni odlučila na spust. Krenuli smo od onih lakših izazova. Prvo sa pomagalima, potom bez, da bi završili na pomenutom jebaču orla. Uh... Srce da ti stane. Kad prođeš skapiraš i da nije nešto. Manje više: dimče na vaginče, ali dok posmatraš sa strane kako lete sitna deca, mnogo lakša od nas (dobro, mene)  nije ti svejedno. Na toj spuštalici za koju nam je trebalo najviše hrabrosti (priložen video nepoznatog autora) mi smo dosezali do same ivice uspona. Masa puta ubrzanje, ludilo, haos, govneta zamrzavanje... Ni ostale nisu za podcenjivanje, pogotovu meni koji upravo skidam mrak. Jedna od prvih koja me isekla jeste tzv "crna rupa". Uletiš o jurcaš pola minuta, a da ništa ne vidiš. U par navrata neke šarene linije i na kraju samo PLJAS! Onda one strme sa varijacijama na temu. Tu sam bio deo atrakcije, jer pri uletu u bazen, zahvaljujući svojoj gramaži, izbacujem neverovatne količine vode u dalj prskajući publiku :) Obavezan krug, malo smoran zbog gužve, lenjom rekom i koji minut u đakuzi bazenčetu. Naravno da smo overili i dečiji odsek raznorazno šašavih mlazeva. Nismo prestajali puna četiri sata. Rasteglio sam kupaći, ali nije mi ni malo žao. Sjajno zajebuavanje!
 
Lep provod u celini. Nezaboravne plaže, voda, priroda, klima, prijatni ljudi... Nadam se da će ova četiri elementa (vazduh, vatra, zemlja, voda) kojim sam pokušao da dočaram poslednje letovanje, dogodine nekog motivisati da poseti ostrvo, vidi i doživi još više od ovoga što sam ja uspeo!

13.10.08

Zemlja (suvo pa hladno)

Lokalna plaža je od onih kilometarskih uvala, sa kafićima na svakih 200 metara i proređenom šumicom suncobrana. Naravno, da sam se spržio prvi dan i kukao u sebi junački sledećih par. Nakon toga mi nije bilo žao 6 Stublića (Jura alias Eura) za dve ležaljke i suncobran. Nema peska u guzu, milina. Jedini smor što se tiče plaža širom ostrva jeste beskonačni plićak! Aaaaaaa... Osušiš se dok izađeš iz vode! Postoji i alternativa za ulazak / izlazak, a  to je metoda čovečije ribice. Sva sreća pa sam ovoliko lagan te prosto plutam po površini :)

Lokal patriotizam nas je držao dva,tri dana, a onda su na scenu došla muda. Danima sam ih skupljao, što po plaži, u sobi, tokom večernjih šetnji, kafani itd. Motor je napokon morao biti iznajmljen! Bez i jednog minuta voznog staža, palim ljutu mašinu, metem ženku iza sebe i počinjem da šamaram put. Vrrrrmmm, vrrrrrrrrrrrnmmm... Putevi dobijaju novu dimenziju iz ove perspektive. Moram priznati da je jedinstven osećaj krstariti asfaltom na ovaj način. Nekako se osećaš mnogo bliže putu, okolnoj prirodi. Prosto si sjedinjen sa okolinom. Mnogo više čula učestvuje u vožnji motorom nego kolima. Dobro, gazio sam skutera, marke Tajfun, ali ne verujem da bih sa jačom mašinom imao prilike da blenem okolo i toliko uživam u svemu. Doduše, za sada bez dozvole i nisam mogao da biram. Drugog dana sam već krenuo da naginjem u krivinama, optimalno dajem gas, ne arčim kočnice i ne zaboravljam da ugasim žmigavce. Moram se pohvaliti da sam bejbe svo vreme uspeo da održim iza sebe. Naravno da smore dva točka vrlo brzo, pogotovo guzne i butne predele, ali dok traje vrlo je lepo :)

Već prvog dana smo došli do mape ostrva i orijentaciono isplanirali šta sve vredi posetiti. Imamo sreću što putevi nisu mnogo prometni. Ipak je bio kraj sezone, svi su iskorištavali poslednje prilike za kupanje, a možda je ipak i procurela vest da sam ja na drumu! Krenuli smo uz istočnu obalu ostrva ka vrhu, ka rtu Schinari. Stajali smo na svakih pola sata, što da overimo neku plažu, zanimljiv vidikovac, mestašce i sl. Uspeo sam da zaboravim ime, ali ne i lepotu plaže nekog malog mesta koju smo prvo posetili. Usput se sećam Makris Gialos-a, Ksigia sa sve lekovitim fosforom.

Sredinom prošloga veka ostrvo je strefio žešći zemljotres u kome je samo par zgrada ostalo na svojim "nogama": katedrala, banka i crkva u glavnom gradu i par kuća u okolini. To je i razlog što po ostrvu nema autentičnih starih primorskih kuća. Brojni građevinski preduzetnici se zaista trude iz sve snage da tu manu otklone. Širom ostrva, što u  unutrašnjem delu, na brdima, tako i uz obalu, niču kuće, vile od kamena koje bi trebale pružiti turistima ili budućim vlasnicima osećaj tradicionalnog grčkog življenja. Zaista je izuzetna kombinacija kamena, vode, zemlje i stabala maslina. Skroman fenseraj...

Za neke plaže smo imali preporuke i uglavnom se nismo prevarili što smo svraćali. Bilo je dosta onih koje smo samo snimili i ostavili, dok smo na nekima samo izblejali il' pršetali bez kupanja. Jedna plaža pored svoje neosporive lepote, neverovatnoj boji mora i fascinantno visokim stenama koje je okružuju, deo slave duguje i krijumčarima :) Naime, jedan brod švercujući cigarete, ostade zauvek na Navagio plaži krijući se od patrole. Kažu meštani da su mesecima posle toga svi pušili Malboro :) Prepoznali ste je sigurno sa slika. Naravno da smo morali da se pentramo po olupini kao mala deca i okupamo u tog dana ledenoj vodi. Sve to iz radosti što smo napokon iz trećeg pokušaja uspeli da se domognemo te divnote. Jednom smo trebali tokom krstarenja oko ostrva tu da izađemo,ali nismo zbog velikih talasa, a drugi put kad smo išli u obilazak Plavih pećina brodić nije hteo ni da isplovi zbog istih. Talasa, ne pećina... Na kraju treća sreća, i to najveća. Nakon kupanja na plaži otišli smo do vidikovca sa kojeg su one slike iz ptičije perspektive. Fantazija. Ne znam kako drugačije da opišem.

Jedina stvar koja me je izbacivala iz takta tih dana su bili putokazi! Da budem precizniji, nepostojanje istih. Specijalitet im je da tek kad odlučiš hoćeš li levo i desno, nakon pedesetak metara nailazi potvrda da li si se zajebao ili ne. To je još i dobar scenario. Masa strelica sa imanom grada gde ti govori udaljenost nekog mesta (n), a onda nakon par minuta vožnje tabla sa uvećanom razdaljinom do tog mesta od par km (n+1,2...). Nikad nisi načisto gde se nalaziš i tu nam je jedino rešenje bilo da pratimo imena kafana, jer se uvek barem jedna zove po mestu u kome je. Zaista je sve isprepletano ulicama i gde god da se uputiš moguće je malim ili većim intervencijama vratiti se na željeni pravac.

Jedne večeri smo se tako zaneli, malo umorni, malo samouvereni, i završili na totalno drugom stranu ostrva. Samo jedno propušteno skretanje i eto nas u nepoznatom. Siti smo se ismejali kada nam je neki domorodac pokazao tačku gde smo i to na delu mape koji smo uredno spakovali ne sluteći da smo toliko odlutali :) Zapravo i nije veliki zajeb, s obzirom na to da je širina ostrva dvadesetak kilometara. Vidikovac via Zemun, tja... Pored toga što smo se navozali te večeri, takođe smo se smrzli kao ono što teško mrzne (paradoksalan izraz). Radila su đebad te noći... To nas naravno nije odvratilo da u narednin danima slušamo i dalje svoju putokaznu intuiciju. Još manje da nabavimo pravu mapu, a ne ovu iz Meka sa silnim reklamama :)

Plaža Laganas na samom jugu je najprometnija na celom ostrvu. Nije nam se ni malo svidela, kao ni celo to mesto omiljeno kod britanskih pomnahitalih turista. Sve je tako krcato, zgužvano. Monotoni haos. U produžetku je pristojna plaža Kalamaki gde smo se ganjali sa avionima. Jugoistočno od glavnog grada, su po mnogima najlepše plaže. Posle Argasija uglavnom, jer smo tamo uspeli samo da klopamo, ali ne i da se okupamo. To je ono isturenje dole desno u vidu kojekakvog kurčića. Tu ima jedan deo puta koji mi se svideo, jer je tik između mora i stena. Na kraju je ona predivna plaža Gerakas gde svraćaju kornjače. Usput  je Agios Nikolaus, plaža gde su se sjatili svi mladi sa ostrva. Prepuno celodnevnog sadržaja u vidu dobro sređenih kafića, sportskih terena, zajbancija na vodi itd, ali popriličnno naporno za naše trenutne potrebe. U blizini je i Banana plaža posvećena istoimenoj i sličnim zajebancijama na vodi. Porto Roma gde smo svratili na espreso i kapucino; Porto Zoro, izazovne stene, sitna ostrva i blejanje u sumrak; ona kojoj sam zaboravio ime, a gde je žešće duvao vetar dok smo mi jeli sladoled na nekom travnjaku. Ah, nije mi trebalo ovo podsećanje...

Beše tu negde pri povratku kući jedna avantura potkovana željom da se se stigne do Dafni plaže. Mojom, priznajem. Usponi i padovi od kojih neki žude da postanu pravougli, a usput veći deo puta kaldrma. Motor nam je dušu ispustio. Par puta je jednostavno stao. Isto toliko puta moja saputnica je doživela blago nervno rastrojstvo koje je podelila sa mnom tek nekoliko sati kasnije. Jebala me divlja plaža... :) Nismo ni stigli do nje. Popevši se na vrh planine nakon 20ak minuta šokova, shvatili smo da je plaža u senci i da je put uzaludan. Natrag. Video sam slike kolege koji je bio uporniji, doduše sa dva točka pride, i imam osećaj kao da sam ipak bio na licu mesta.

Zapadnu obalu smo najviše upoznali tokom krstarenja, a sa kopna smo sišli do Porto Limnionas-a i Porto Roxa. Ovaj prvi: do džadža! Stene, mmm...  Tom prilikom smo se popentrali na najviše vrhove ostrva, a samim tim i najviše punili rezervoar za sve pare - 3,5 eura do vrha, pa nek ide žvot :) Kompjuteraš ne bi bio to što jeste da nije doživeo sledeće: prepoznao sam, verovali ili ne, detalj iz igrice Colin McRea Rally! Ima krivina, tačnije serpentina kad voziš Grčke staze. Ma sve isto. Put, stene, makija, sunce, nebo... Još ja na motoru, primarijus master. Bonus level :)

Jedino što nismo obišli je rt Keri.
Sve plaže su uredno ocenjene i u toku dana će biti okačeni rezultati na GoogleMaps :)

5.10.08

Vatra (vruće pa suvo)

Miris borova na sve strane... Voda slana taman koliko treba. Nema znoja niti u jednom trenutku. Barem ne u toku dana :) Vetar negde oko ručka kreće da diže talase i pretvara dan u trajno uživanje. Pesak mi ne smeta iako sam bio skeptičan po tom pitanju. Ja sam od onih što vole da pipaju, gnječe i zavlače ruke u razne supstance poput brašna, pomenutog peska, raznog zrnevlja i sl. Amelija Pulen fetiš, sa aneksom ugovora da uživanje prestaje kad ja to zaželim! Verovatno da ima neke razlike u težini zrnadi, jer su mi sve do sada peščane plaže bile naporne. Sviđa mi se na dodir, ne smeta kako god da mi se nakači. Moguće da na kraju sve ima ipak jednostavan odgovor: ležaljka! Ipak sam ja odrastao uz eden filteraški hit koja veli: "kamene stvari volim, kamene stvari želim, cvrkut ptica, miris cveća, to za mene nije sreća..." :)))

Prvi put sam u životu stavio Japanke na noge (mislim na papuče) :) Za asocijaciju ću još malo da pričekam. Par dana pred put smo šetali buvljakom, pardon otvorenim tržnim centrom, i ugledao sam neki škorpion model od plute sa platnenim gurtnama. Odmah sam znao da će mi biti udobne. Imao sam celog života predrasude o tim papučama. Jednostavno sam smatrao da tom alternativno narkomanskom području između mojih prstića neće prijati. Vota mestejka tu mejka...:)

Imam jednu ružnu naviku, a to je rudarstvo u dubinama sopstvenog nosa. Kako kažu, uvek postoji gora varijanta, a to bi u ovom slučaju bilo kopanje po tuđem nosu :) Nadam se da neću dospeti u tu fazu. Naime, moj nos je veoma uspešan u proizvodnji sluzavaca. Usput sam ušao u trip da pomenuta masa čvrstog agregatnog stanja u kombinaciji sa nosnim maljama, koje takođe uspevaju u datoj oblasti, sprečavaju normalan dotok kisika u moja pluća. Otuda ponekad panična akcija raskrčenja trase kojom vazduh dopire do mojih pluća, odakle ga crvena krvna zrnca šetaju arterijama do najudaljenijih tačaka moga teleta. Kiseonik poput goriva arčimo za toplotu i energiju, nakon čega se pretvara u karbon dioskid i sada se venama vraća u pluća koja ga pri izdahu izbacuju u "stvaran svet oko mene".

Ubeđen sam da su ti protočni kanali kod mene suženi i da moje telo dobija manje kiseonika nego što mu je potrebno, te mi se često u toku dana prispava. Dobra teorija, a? Uglavnom sam ja našao opravdanje za krčenje puta u središte rudnika :) U većini slučajeva se trudim da pri sebi imam maramicu, ali ponekad je to nemoguće. Tada, iskopano lepim po nogavicama i kasnije, kad se stvrdne i osuši, laganim pokretima odvojim od sebe. Zašto pričam sve ovo? Pa iz razloga što svega toga tamo nije bilo!


Bio sam nakon dužeg vremena u stanju da omirišem sve oko sebe, pa čak i sebe samoga, koliko god to rizično bilo :) Kao pušači kad krenu ponovo sve da osećaju ostavivši duvan, tako i ja živnem kada se odreknem Beograda :) Kako je krenulo elminisaću sve tabue dole. Dobro, one sa dečacima neki drugi put...

Klopa im je standardna. Porcije su nekako knap, ali zato sa cenama ne žale. U proseku za filovanje želudaca ulagali smo nekih 20-25 evropskih novčanih jedinica. Probao sam original musaku od silnih pizdi materina za koje naravno nisam u stanju ni da ih identifikujem. Uživao jesam, čak se i prejeo taj dan. Giros, suvlaki, ja'njetina, McDonald's pa u krug. Probao sam vino belo, nije mi se svidelo. Iygubio sam želju za daljim traganjem. Sigurno nisam pobao pravo. Domestic beer se najviše trošilo. Po prodavnicama su cene nešto jače nego kod nas, ali to sam objašnjavao ostrvskoj destinaciji same robe.

Gorelo je brdo jednog dana. Gledali smo heliokopter kako par puta grabi vodu iz mora i odlazi natrag ka kopnu. Drugog dana, lutajući po ostrvu, osetili smo sprženi pejzaž. Nakon par trenutaka smo se i našli na delu puta oko koga je sve bilo veliko garavo. Sa desne strane par oaza netaknutog rastinja, a potom opet prostranstvo crnila. Par minuta smo se vozili tužnim tempom, a potom stigli do ivice na kojoj je vatra zaustavljena. Stala je na par desetina metara od benzinske staince :) Ništa od atrakcije ovaj put.

Voda je nestvarno topla za to doba godine. Nestvarno plava... Providno na sve strane. Svaki kamen na pesku se vidi čak na 5-6 metara dubine dok si u samoj vodi. Ribice među nogama... Pomišljate da su ove fotke prošle Photoshop ili slično. Mogu vam samo reći: jok! Ne pamtim da sam skoro prisustvovao takvom vašaru čula. Možda samo onaj put sa one 3 šveđanke, ali to počinje da bledi. Ovaj put sam imao aparat :)

Jedne večeri setio sam se priče drugara o novoj vrsti Smirnoff vodke videvši je u izlogu tokom šetnje. Slučajno ju je probao prošle godine na letovanju. Setih se opisa ukusa, neverovatno plave boje i još neverovatnije popijene količine. Smirnoff North - Red Label Vodka Cut With Nordic Berries... Prepoznao sam plavu boju mora kojom sam fasciniran od prvog dana. Uzeo sam flajku da probam i prepoznao sam ukus nečega što nikada nisam probao i uprkos tome osetio sam kako mi je nedostajalo godinama :) Vau! Držao sam je u frizu i svaki put kad sam prolazio kraj kuhinje morao sam da obradujem nepce. Prsti mi se lepe o smrznutu flašu dok se aroma širi ne bi li i nos malo uživao. Do malo pre sam  bio u plavom, a sada plavo klizi niz grlo. Planulo je neočekivanom brzinom. Tražio sam ovde, posle u Puli, ali nema je nigde sem dole. Ako naletite na istu negde u gradu, preklinjem vas da me obavestite :) Kriziram...

1.10.08

Vazduh (vlažno pa vruće)

Kako bih to najlakše objasnio srednjoškolkama: staneš ispred karte, malo se poviješ ka napred, spustiš pogled do vrha Balkana, (baci tu žvaku i pokri leđa), osmotriš tih par isturenih, ovaj...da, ostrva sa tvoje leve strane. Levo, levo, Jonsko more. E pa poslednje je Zakintos.

Ostrvo nosi ime po sinu Dardanusa koji je pak bio sin Zevsov. Da vas podsetim, to beše glavni i odgovorni urednik Olimpus planine. Obzirom na to da je Zakintosov deka  bio opasni jebač u svoje vreme, minimum očekivanja bi bio da se barem ostrvo zove po njemu, pa makar jedino što u životu uradio bilo to da je prvi stanovnik pomenutog. Nadam se da nije tako i da njegov lik na zastavi ostrva ima mnogo dublje značenje, opravdanje. Ne bi se Homer blamirao i pominjao ga bud zašta u svojim turističkim vodičima. Jel te?

Nisam imao snage da vozim do dole. Nekih soma i po K(onvertibilnih)M(araka). Pun mi je bio kufer volana i učesnika u saobraćaju. Tako da je nakon eliminacije vode, zemlje i vatre ostao na raspolaganju četvrti element: vazduh (čitaj avion). Pri odlasku nam je rodna gruda demonstrirala svoju tugu, bes i neslaganje što je napuštamo, pa je u vidu poznatog javašluka, jajarenja i još tu po neke tradicije, maksimalno odložila poletanje "leteće kočije". Eh da mi je bilo "grane koji bljuje vatru"... Još mi je svež osećaj paleolita koji sam iskusio te ga terapijski delim sa vama.

Aerodrom je na nekih petnaestak minuta od našeg gradića. Avioni sleću s juga, iznad plaža gde se mogu videti čuvene kornjače Caretta Caretta. Fantastičan je prizor kad te nisko preleće onolika gromada od avijona. Ostrvo je najviše poznato po pomenutim  kornjačama koje početkom leta dolaze na južne peščane plaže i tu legu jaja. Nakon otprilike dva meseca tada slabašne, a jednog dana tinejdž-mutant-nindža snažne, oklopnjače kreću ka vodi. Na žalost procenat onih koji postanu nindže je veoma mali i celo ostrvo se trudi da se što manje ometa ta njihova repodukcija. Na svim plažama, gde ih ima, gnezda ukopana u pesak su vidno označena i zaštićena.
Na primer, na udarnoj plaži Gerakas je dozvoljeno zadržavanje najviše tri sata. Uredno dobiješ ulaznicu sa vremenom ulaska i ako se zaneseš guzi te celo osoblje okolnih lokala. Mislim da su zbog oklopnjača i svi letovi organizovani do 20h. Nakon toga na scenu nastupa opšti voajerizam. Sve ljudske aktivnosti moraju prestati na plažama i okolini tokom njihovih poseta. Toliko se priča o tim ugroženim stvorenjima, toliko smo obećanja i nade čuli da ćemo ih možda videti, gomila postera, majici, lutkica, privezaka i magnetića za frižidere sa njihovim pozama bočnim, frontalnim, ptičije perspektivnim... Samo još fali poprepčni presek istih. Na kraju imam utisak da sam ih zaista i video. Čuj video, družio se s njima, izlazio! Ne bi me iznenadilo da su mučenice odavno izumrle, a da je cela atrakcija zapravo velika laž smišljena za turiste :) Jednom godišnje puste jedan napravljen model na daljinski koji ispliva, vrcne dupetom iznad neke rupe i vrati se u vodu :)

Imali  smo smeštaj u gradići Tsilivi, veoma blizu glavnog grada koji se po onom široko rasprostanjenom i za mene uvek zbunjujućem pravilu zove kao i ostrvo. Prestonica je za razliku od ostalih mesta ozbiljan grad. Naše mesto nije tipično Grčko, jedna ulica pa more, već ih ima dosta i to ispreplitanih. To smo u predstojećim danima iskusili malo svojom voljom, a malo i blentavošću. Glavna džada našeg malog mista je načičkana tavernama, kafićima, prodavnicama džidža bidža, iznajmljivačima prevoznih sredstava, organizatorima krstarenja i izleta, kočijama sa sve konjima koji mi se nikako nisu uklapali uz miris borova. Sve se osvrćem ne bih li video gde je Lala u belom sa šeširićem na temenu i slamkom u zubima. Nema... Em što su isušili Lali more, em mu oteli i trademark.

Apartman nam je bio u jednoj od tri jednospratnice međ' kojim se bućakala voda bazena. Iako nam je plaža bila na 300 metara ušli smo čisto da nas mine želja. Ušli smo doduše i još jednom, ali to je bolna priča. Odličan smeštaj, kultiviška. Jedini konflikt koji smo iskusili je bio sa golubovima koji su se našli baš tu, na našem krovu, da se mangupiraju i gluvare od ranog jutra do kasno u noć :)

Tokom svih dana je duvao vetar, tako da se vrućina nije mnogo osetila. Idealno za opekotine širokih spektara. Noću poprilično zahladni, ali plikovi prethodnog dana fino greju.