28.7.08

Raspodela

Ogromna većina nas je iskusila dugu, manje ili više plodnu vezu, sa osobom uz koju smo pored seksa uspeli da nađemo još po koju zajedničku temu. To nas automatski kvalifikuje za učešće u narednoj debati.



Nakon dužeg vremenskog perioda, za nekog su to meseci, za nekog godine, nesumnjivo da ti neko zađe pod kožu, postane veoma drag, postane partner u svakom smislu, podrška, cimer, otac ili majka tvoje dece itd. Tu je svakako i dalje pristuna želja da tu osobu vidite golu :) Pipnete, takođe... Svako od nas ima sličnu ovakvu hijerarjijsku lestvicu kojom se uspinje ili želi da to čini. Sve se manje koriste termini "moje - tvoje" i uglavnom sve u jednom trenutku postaje "naše". Između ostalog i prijatelji.



Šta se s njima dešava nakon raskida, razvoda? Kako se oni dele?

Imovinu nije problem raspodeliti. Ako nisu sitnice u pitanju u pomoć pristižu zakoni. Deca jedino ostaju zajednička, međutim trenutno mi nije namera da idem toliko daleko.



Prijatelji? Hm...Nije ni njima lako zbog novonastale situacije. Razlikujemo one stečene pre ili tokom veze. Ovi pre veze će nekako uvek imati pomenuti status "moji - tvoji" koji će vremenom sve više bledeti, ali će se uvek pamtiti inicijalna vrednost koja isplivava na površinu nakon raskida. Mada bude i tu prebega. Naravno, da smo sticali poznanstva i drugare na poslu, putem raznih hobija i sl. ali neke od njih čuvamo samo za sebe iz trenutno nebitno raznoraznih razloga. Ne mislim na švalerisanje ovde :) Mada...



Prijatelji dragi su gotovo uvek pred dilemom na čiju stranu stati. Ima onih koji furaju neutralnu politiku dok se emocije ne stišaju. Ima onih koji po difoltu biraju "žrtve", tj. one koji su izvukli deblji kraj iz cele priče što je uvek diskutabilno, potom onih koji se slepo vraćaju prvobitnom stadu i svakako osoba koje pokušavaju da održe balans između zavađenog para., pogotovo u početku pičvajza, kada su još emocije friške. Pretpostavljam da ima i onih koji se lagano povlače iz svih dešavanja na duže (čitaj trajno) vreme.



Meni se pre par godina tadašnja turbo-mega-always-ultra-fresh devojka požalila na komentar mojih najboljih drugarica. Ove moje lujke su joj izjavile kako im je ona veoma draga, da im baš prija njeno društvo, sve naj naj, ali danas-sutra ako mi raskinemo da ne očekuje da će nastaviti da se druže sa njom! Sjajno :) Ova je bila zgrožena, a ja pod njenim utiskom napuših njih dve kako su mogle da budu toliko iskrene :) Čim sam izgovorio kritiku shvatio sam da nisam skroz u pravu. Naterale su me da se zamislim. Naterale me da tu surovost počnem da cenim.



Zašto ne želimo da delimo prijatelje sa bivšima? Pogotovo one bliske? Nije u pitanju neka posesivnost. Možda samo povređena sujeta reži na trenutno uljeza koji ugrožava teritoriju. Možda želja da ta osoba sa novim prefiksom bivša/i  što pre izađe iz našeg života. Njeno druženje sa našim prijateljima bi je samo "veštački" održavalo u životu. Meni je uvek prijalo da što pre odjavim pretplatu za vestima iz njenih novih životnih avantura. Jednostavno mislim da mi je tako lakše da nastavim dalje. Bilo da sam strana koja je ostavila ili bila ostavljena. Ne smem ugroziti svoj pornićarski status ovde te objaviti koji scenariji prednjači u mom skromnom životnom iskustvu :)



Ipak, pored ovog afektnog revolta koji mi odmah govori da preko toga ne mogu preći, jebe me i neki urbani osećaj da možda preterujem i da nemam pravo tako nešto očekivati od drugih. Ko sam ja tu da se ponašam kao da sam  spustio šapu preko neke, zapišao je i dao do znanja da je od sada mrtva za sve druge meni bliske? Koga poslušati? Ovo belo krilato stvorenje na jednom ramenu ili crveno na drugom?



Idemo dalje. Ovo su bile dileme za druženje, pićence, razmena smešnih mailova, izlasci, rođendani, slave, putovanja... Zamislite sad situaciju da je neko od vaših prijatelja sada krenuo da planinari, tj. praktikuje speleologiju po dotičnoj / dotičnom!!! Vau...



Ja sam ipak na svim svojim raskršćima (ha ha ha) bio pošteđen ove psihologije. Eto morbidnog razloga da budem zahvalan što su mi uglavnom always-ultra devojke odlazile u pizde materine, kilometrima odavde. Kad bolje razmislim, u takvoj situaciji bih zasigurno na kraju odigrao vestern scenu pod naslovom "Ona ili ja".

Ma i u prethodnim, samo na mala vrata.

25.7.08

Ljubavnicka (r)evolucija

 
Pornićar u vidu Leonard Albert Kravitz-a odradio sjajnu svirku u Areni! Rokačina je bila veoma dobra, zvuk odličan, atmosfera luda. Pregršt ovlaženih devojčica koje nisu uspele da dođu na red kod pomenutog, su ipak obradovale nas, ostale učesnike manifestacije :) Da li je prekinuo svoj višegodišnji celibat u Beogradu, saznaćemo već u nastavku turneje bude li i dalje koristio nejebicu za privlačenje publike :)
 Usput sam i ja razdjevičen sinoć. Prvi put sam u Areni. Veoma simpa...

Lutrija

Zaveštati svoje organe jeste humani gest. Veoma pozdravljam odluku ljudi kojom daju saglasnost da im se telesna mašinerija rasklopi u gradivne module nakon smrti. Medicinskim putem, naravno :) Meni delovi više ne trebaju, a nekom će dobro da dođu. Ja bih se na primer nadao da će u redu čekanja biti neki porno glumac i da će me proslaviti posthumno :) Već vidim kako prima porno Oskara i započinje rečima da svega ovoga ne bi bilo da jedan baja sa brdovitog Balkana nije nesebično darivala sebe deo... Medicina je toliko napredovala da se veliki broj organa može zameniti kao đunta na fići. Naravno, još uvek ima oblasti, poput nervnog sistema (kičmena moždina, mozak) koji se ne dira i "nek ti budži taj koj ti rek'o... ja ne umem". :)

Zabrinjavajući primer pod rednim brojem jen:
Pretpostavljam da su sve trudnjače, bilo da ste vi u pitanju ili neko u vašoj okolini, doživele kao i moja sestra da budu kontaktirane nekoliko dana nakon porođaja od strane NN kompanije. Lice sa druge strane žice nudi pelene, hranu, medikamente itd. Prva reakcija mi je bila veoma pozitivna, jer sam mislio da se bolnica raspituje za zdravlje i nudi svoju pomoć. Međutim, kad mi je objašnjeno da je neko tamo došao do spiska porodilja i da sada valja robu - naježio sam se!!!

Zabrinjavajući primer pod rednim brojem dva:
Kolega je pre desetak dana ima saobraćajni udes i kamion ga je žešće spucao otpozadi. On i devojka koju je vozio su prošli sa par modrica i iscimanim vratovima. Par dana sa kragnom i nadom da nema posledica. Automobil je pretrpeo totalnu štetu. Dan dva nakon policijskog uviđaja, njega kontaktira izvesna advokatska kancelarija sa ponudom da ga zastupa na sudu, jer smatraju da bi tužbom protiv kamiondžije za nanešene povrede i pretrpljen strah dobili pristojnu svotu (čitaj procenat). U koverti je dobio i grafik gde je nacrtano ljudsko telo, podeljeno na regije i sa sve cenovnikom koliko koja povreda košta! Prvo što mi je palo na pamet jeste onaj čuveni plakat koji je do skora imala svaka mesara - kao neko uputstvo za tranžiranje svinje (vidi sliku). Opet spisak sa poverljivim podacima u opticaju.

Da ne davim dalje. Ono što mi se mota po glavi jeste pitanje koliko će dana poživeti osoba u zemlji Srbiji nakon što se odluči na humani gest iz prvog pasusa?

22.7.08

Zbrka

Lutala je po prodavnici čekajući da se ja pojavim s druge strane reke. Vidno neraspoložena, nije htela da podeli sa mnom poslednje razočarenje. Pokušao sam da izvučem neki detalj, ali su mi suze savetoval da promenim temu. Otišli smo do mene, klopali, gledali depigmentiranu sliku TV-a i razišli.

Čekali su me drugari u lokalnoj kafanici. Od njih trojice samo jedan je bio bistra pogleda. Pomislih smorno veče u najavi, jer dok se ja uradim, njih će proći želja za životom. Požurili smo nas dvojica da ih stignemo. Prvo pivo, drugo, treće... Iznenadio sam se količinom zanimljivih tema od kojih smo par isfušerisali zbog nedostatka vremena. Uglavnom klasika: žene, Grčka, alkohol, religija, politika, pa onda kombinacije. Glavna tema je ipak bila polemika kako devojka jednog od dvojice sa viškom krvi u alkoholu ne nalazi razumevanje za njegova opijanja :)

Poslednja šansa da se krene kući. Iskorištavam je. Radujem se svojoj klonji i njenoj dobrodošlici. Seansa je od sinoć znatno skraćena, jer sam pročitao knjigu nakon par nedelja, a još se nisam odlučio za sledeću. Pisac mi dođe teča, pa sam iz čiste znatiželje još jesenas na sajmu nabavio primerak. Na, čini mi se, objektivan način prepričao je sudbinu jedne muslimanske porodice sa one strane planine Tare, koja se tamo zove Zvijezda planina. Priča kreće par stotina godina unatrag i završava se Srebrničkim masakrom. Nema dobrih i loših momaka, već samo košmar koji traje vekovima uz sitne predahe. Sve u svemu, tradicionalno međunacionalno jebanje majke... Most u Višegradu, kojem sam se toliko radovao proteklih godina, mi je izgubio svu lepotu kojom sam ga u glavi darivao.

Krenuo sam da drndam daljinski u očajnom pokušaju da mi nešto od svih tih gluposti skrene pažnju. Baš sam pre par dana s nekim konstatovao kako nikad ne obraćam pažnju na skrolujući tekst po ekranu. Ovaj put sam prekršio pravilo. Uhapšen haški optuženik! Id' u qrac... Uhapšen nelik za koga se vezuju mnoge sramote nakačene nama da se stidimo do veka.

Držalo me je pivo do tog trenutka. Naglo sam došao sebi. Oguglao jesam, ali prepoznajem onaj osećaj koji sam imao i tokom studentskih demonstracija, bombardovanja, oktobarskog prevrata, atentata na premijera... Tu je adrenalin, ali u znatno manjim količinama. Znam sada za jadac da je sutra novi dan, da je mečka odigrala svoje, šatra spakovana i đenja. Uliva nadu, pozdravljam situaciju, ali sam odavno počeo da ignorišem realnost i počinje da mi ne prija trezvesnost koja me drma.

Napolju grmi, seva. Počinje pljusak. U brzini kupim veš sa terase.
Poruke na mobilnom sevaju. Prenose mi vesti za koje sam mislio da više nikoga ne interesuju.

Žestoko alkoholno piće od rafiniranih i odležanih destilata žita mi pada pod ruku. Braća Škoti mi pomažu da završim ovaj dan. Krećem sa duplom labelom i to svih pet puta. Ko zna kako će mi sve ovo izgledati ujutru.

11.7.08

If you think it's time to fucking rock...




:)

Panika

Budim se noću veoma često, jer mi nešto smeta. Ponekad me nažulja posteljina, zasmeta položaj nekog dela tela, hladno mi ili vruće. Probudim se na sekund, okrenem na leđa ili na stranu, otklonim neizdrž i ponovo zaspim. Sve to traje par sekundi.


Dešava se da nje nema kraj mene u tim trenucima.
Panika! Skroz se rasanim.

Ošamućen, razmičem maglinu i prelistavam svest.
-"Da li bi uopšte i trebala da bude tu?".
-"Šta sam to uradio pa je oterao?"
-"Kako je uspela da ode kada sam kao i uvek progutao ključ?"

Onda čujem vodu kako curi iz česme ili vidim, kroz blago odškrinuta vrata, dnevnu sobu što nemo trešti od slike sa TV-a.

Smirujem se.

Pružam se namerno i na njenu stranu, jer će me tako sigurno probuditi kad shvati koliko mi nedostaje.

9.7.08

Letnje puse, zimske suze




Mislim da je bila magična... Upravo je ona ta koju sam godinama čekao, u glavi crtao. Svakim pokretom me je očaravala, svakom reči beskrajno potkupljivala. Njeni dodiri su mi nedostajali već u trenutku kada ih je darivala. Pogledom je topila i poslednje slojeve bedema koji sam tako marljivo gradio do tada. Toliko sam joj se divio da sam želeo da posedujem prostor kojim je postojala. Kao kakav duh da prodrem i ušuškam se u nju. Želeo sam da pomeram njene prste, vrat i grudi, dok posmatram svoju sreću.

Mislim da sam je ipak malo poznavao. Nisam joj video mane, strahove, sramote. Nisam video dalje od svojih snova i zbog toga je ovo sećanje slatko. Poklanjam pesmu i odlazim, jer ova priča gubi smisao već sa poslednjim notama...

Koliko je prešla?

Juče, vrativši se s posla, pade mi na pamet da li ovo pitanje ima neki odgovor?

Ideja kao takva. Grom iz vedra neba, ničim izazvana, bez seksualnih asocijacija oko mene. Zanemarimo sada onu kuvaricu odevenu jedino u kecelju što mi sprema klopu :)

Zanimaju nas proseci, tako da sam lična mišljenje potkrepio raznim statistikama nađenim na netu. Naravno, otvoren sam za sve primedbe i korekcije koje ću svakako dobijati od vas. Daklen, krenimo redom.

Proučavana populacija je od 16-40 godina starosti.
Prosečna dužina muškog polnog organa je cirka 15 cm. Prosečna dužina trajanja erekcije posmatranog uzorka je oko 45 minuta, dok ipak većina muškaraca doživi orgazam za nekih, ajde recimo, 5 minuta. Neka otprilike za 1 sekundu muškarac uspe, svojim karličnim pokretima, da penetrira devojku na taj način da je svoje spolovilo uterao i isterao iz pomenute. Naravno, pretpostavimo da je ponovo reč o proseku. To mu dođe 15 cm x 2 = 30 cm qrca u sekundi! Po odnosu to je 5 min x 60 sec x 30cm = 9000 cm, tj. 90 metara!

Na osnovu Durex-ovog istraživanja u našoj zemlji je prosečan broj snoški godišnje 128!
90 m x 128 = 11,520 metara godišnje.

S obzirom na to da se u proseku nevinost gubi sa 17 godina, a da je meni trenutno 31, računaću kilometražu za neku svoju vršnjakinju:
31-17=14 društveno orgazmičkih godina.

Znači, do sada kroz žensku osobu mojih godina je ukupno prošlo cirka, brat bratu, ofrlje, negde oko, manje više... 14 god x 11,520 m = 161,280 metara, tj. 161.3 kilometara qrca!!!
U oba smera...

Ej, pa to je nešto!

Nadam se da će vam ova brojka brzo ispariti iz glave i da je se nećete sećati večeras :)
U ostalom kako kažu stariji: nije vaginče od sapun pa da se istroši.

Ha ha ha...
Nije meni lako, a?
:)

Reference:
http://www.saviodsilva.net/r/ss80.htm
http://www.durex.com/cm/gss2005results.asp
http://en.wikipedia.org/wiki/

1.7.08

Tuborgov zeleni

Poklanjam kartu za jednodnevni festival na kome će svirati grupe Franz Ferdinand, Cypress Hill i The Raveonettes! Samo obrnutim redosledom :)

Dešavanje je sutra veče, 02.07.2008. u Beogradskoj areni.

Ko pre do mene...