26.6.08

32

...i lični rekord je oboren, a pretpostavljam i lokalni.

Pre petnaestak minuta je prošao period u trajanju od 32 (slovima: trideset i dva) sata kako sedim ispred računara! Sve me boli, raspadam se.

Da mi se nacrtaju Lucy Lu i Eva Green zajedno, oma bi ih poslo u šetnju.
Zbogom okrutni svete...

25.6.08

Svaka mala stvar




Though Ive tried before to tell her of the feelings I have for her in my heart
Every time that I come near her I just lose my nerve As Ive done from the start
Every little thing she does is magic, everything she do just turns me on
Even though my life before was tragic, Now I know my love for her goes on
Do I have to tell the story of a thousand rainy days since we first met
Its a big enough umbrella but its always me that ends up getting wet
Every little thing she does is magic, everything she do just turns me on
Even though my life before was tragic, now I know my love for her goes on
I resolve to call her up a thousand times a day and ask her if shell marry me in some old fashioned way, but my silent fears have gripped me long before I reach the phone
Long before my tongue has tripped me, must I always be alone?
Every little thing she does is magic, everything she do just turns me on
Even though my life before was tragic, now I know my love for her goes on.

23.6.08

Dan osmi

Par dana pre smo samo svratili do Fažane i rezervisali izlet na Brijune. Umalo da dobijemo jeftine karte kao državljani lijepe njiove, ali je u poslednjem trenutku proradila čast čiče iz autobusa ("Ko to tamo peva"). Il' pet il' nijedna! Mali ribarski gradić, ime nosi po fazan tici i amforama koje su se tu proizvodile u antičko doba. Sam grb mesta je amfora. Mate Parlov, nekadašnji prvak Evrope i olimpijski pobednik u boksu, je rodom odavle. Na ostrva gleda, odmah pored, i mesto Peroj, jedino pravoslavno mesto u okolici. Ukupno ima 14 ostrva i ostrvaca, dok je ubogim turistima najzanimljiviji Veliki Brijun. Pre desetak hiljada godina, ostrva su bila sastavni deo kopna, koje je u međuvremenu "potonulo" nekih 12 metara koliko je dubok fažanski kanal. Procvat Brijuna se vezuje za austrijskog industrijalca Paul Kupelwieser-a, u čijem su vlasništvu bila ostrva dvadesetak godina pre 1. sv. rata. Kupelweiser, opčinjen Brijunima, nije žalio u ulaganje i ubrzo su ostrva postala omiljena turistička destinacija evropske elite i aristokratije.
Tura po ostrvu je simpatična, mada sad kada sam je dva puta prošao mislim da bih se lepše proveo u solo aranžmanu. Iznajmljeno biciklo ili golf vozilo, pa udri. Ovako jeste gušt vozićem i u grupi, ali bi se onako videlo mnogo više. Naučite lekciju unapred i znate šta i gde da tražite i gledate. Naravno, ceo dan je i dalje prekratak za akciju. Najzanimljivije od svega, a to su rezidencije, se ne vide :( Naravno, jer su i dalje koriste od strane državnog vrha / brate. Primetna je oronulost nekih zgrada i sve kao da je zamrznuto u prostoru i vremenu. Ne pomaže više utrnula, no se čeka tuđa ruka, koncesionarska...

Morao sam da počnem sa ovim mizernim zamerkama, jer oduševljenja ima na pretek. Prvo što mi pada na pamet vezano za Brijune jesu ogromni travnjaci, parkovi i neverovatno bistro i privlačno more. Usput samo sevaju komentari kako Čeda nije bio mutav...

Vlakićem (kako bi rekla vodič) se obilazi ostrvo oko sat vremena. Svuda unakolo su slobodne srne, zečevi, jeleni, veverice, lavovi... Nema ovog poslednjeg, samo testiram koliko pažljivo čitate :) Postoji i jedan omanji safari park sa ograđenim zverkama. Većinu životinja su podavali pravim zoo vrtovima, što zbog nehumanih uslova čuvanja, ali više zbog ogromnih troškova održavanja. Po nekom novom zakonu na teritoriji nacionalnih parkova ne smeju biti držane zatvorene životinje, te će se uskoro ponovo manjati "kolekcija".

Na samom pristaništu se nalaze četiri grandisimo hotela sa finim baštama ispred. Tu je i stara čamdžijinica koja se više ne koristi. Moderna (s)plovila su isuviše kabasta za nekadašnju arhitekturu. Odmah na početku, iza prvog reda borova, postoji par crkvica, autentičnih primorskih kućica, jedan kažun revijalnog karaktera. Jedna kućica je pretvorena u etnografski muzej. Tu su nošnje svih naroda i narodnosti i nadaju se da će uskoro skupiti kintu za renoviranje i ponovno otvaranje. Na ulazu se nalazi jedna spomen ploča sa sve svastikom iz doba Rimljana (nadam se), kao i jedan natpis ispod kojega su uklesana usta. Evo prilike da zamolim Janu da nam prevede, a ja ću zazuzvrat ovde okačiti jahtu koja nosi njeno ime :) Latinski - talijanski, to mu isto, a? :)


Na jednom malom trgu je postavljena ogromna amfora, koja bi komotno mogla Petru inspirativno da posluži za neku buduću predstavu, gde bi ponovo ređao glumce u sitan prostor kao sardine :)

Čudi me da su crkve preživele Čedu i kompaniju. Drugovi ipak jesu doprineli šarenilu ostrvske arhitekture sazidavši, između ostalog, i jedan mini bioskop na otvorenom sa sve betonskim platnom! Sudeći po stanju, odavno se nisu gledala "Zastava production" remek dela. Eto šta se dešava sa državom kad na đavoljem raskršću izabere pogrešan put, te umesto pornića krene da snima vojne vežbe i ostale hardcore scene. Smejali smo se vikinzima, a kod njih sad "jebi-ga-standard"...

Celo ostvo je u suštini jedan ogromni golf teren. Najveći u ovom delu sveta početkom prošloga veka. Sigurno i jedini. Ima od skora ponovo svih 18 rupa. Zanimljivo je da travu, tj. green (kako kaže Đuričko u svojoj novoj ulozi golf komentartora na nekoj lokalnoj) uopšte ne šišaju na celom ostrvu, već im u tome pomaže razna stoka gore pomenuta. Da ne bude nesporazuma, mislim na životinje koje su pustili da slobodno bazaju naokolo. One prave...

Godinama se sa ostrva odvlačio kamen, cenjen zbog svojih osobina kao dobar građevinski materijal. Poslužio je u izgradnji mnogih jadranskih gradova, među najznačajnim i sama Venecija pod čijom vlašću su bila ostrva vekovima. Od 1815. ostrva padaju pod vlast Austrije, kasnije Austro-Ugarske, te su kamenolomi počeli da snabdevaju gradove kao što su Beč i Berlin. Vrzma mi se po glavi i par nekih svetskih građevina kao npr. enterijer Bele kuće, ali nisam siguran da li je za to zaslužen Brač ili ovi ovde kamenolomi. Sve u svemu, brojne usekline u stene, pešačke staze, mali kanjoni, danas svedoče o tim danima.
U više navrata malarija je dolazila glavi stanovnicima ostrva i okoline, ali angažovanjem naučnika i doktora, potonjeg nobelovca, Roberta Kocha početkom 20. veka, s Brijuna je iskorijenjena pomenuta boles'. Podavljene su sve močvare i ostavljena je samo jedna za uspomenu. Spomen ploča mu se nalazi u jednom od pomenutih usečenih rudarskih staza.

Nezaobilazna je i poseta jednom od najstarijih stabala masline na mediteranu na koju su domoroci posebno ponosni. Procenjuje se da je na tom mestu oko 1600 godina! Dan danas maslina daje plodove od kojih se proizvodi ulje (4 kile godišnje) i to ekstra devičanskog kvaliteta. Olio di oliva extravergine - Ultra nejebano :) Inače, proces spravljanja je iz dve faze: drobljenje i presovanje. Ovo ekstra se dobija nakon prvog presovanja zdravog ploda masline, a samo devičansko od slabijeg ploda. Parelelu povlačite sami :) Standardno maslinovo ulje je mešavina rafinisanog i određene količine ekstra devica. Sansa maslinovo ulje je najveća krdža i ono se dobija hemijskim izdvajanjem iz čvrstih ostataka maslina nakon presovanja. Sad se pravite pametni ovim Wikipedia činjenicama do Mile volje :)

Najviše mi kod ovog obilaska smeta što se par lokaliteta vidi sa poprilične udaljenosti iz vlakića i bez mogućnosti zadržavanja ili povratka u toku posete. Jeste da su to skromni ostaci, ruševine, raznih hramova, crkvi, vila i letnjikovca, ali mislim da su ipak vredni posete. Ostala mi je u sećanju uvala Verige, gde je pristup luci regulisao lanac, verige, koji je povezivao suprotne obale. Kako naiđe dušmanin podignu lanac i ćao. Prema njemu je i uvala dobila ime.

Udarna izložba je naravno kolekcija slika Čedinih jebendisanja po ostrvu. Ko god vam padne na pamet od 2. sv. rata pa do njegove smrti, je bio ovde. Ministri i predstavnici vlada, šefovi diplomatskih misija i veleposlanici, te mnogobrojne državne i partijske delegacije do jebene Elizabet Tejlor, Sofije Loren i Ričard Bartona. Tu je i zanimljivi deo izložbe gde su postavljene uspomene austrijskog industrijalca, kao i mikroskop i neke sveščice anti-malar doktora. Na raspolaganju je i vožnja nadrkanim Buick vozilom koje je gazda koristio isključivo na ostrvu. Cena - boli!

Pred kraj obilaska nam je bilo na raspolaganu nekih 40ak minuta, koje smo iskoristili za samoinicijativno lutanje. Uspeli smo samo da dođemo do kaštela na vrhu, utvrđenje koje su još austrijanci sagradili, a danas u njemu čuči vojska.

Idealna poseta bi po meni bila što je moguće ranija jutarnja tura sa vodičem, a ostatak dana slobodno bazanje biciklima.

Natrag u Fažanu gde nas je čekao usijani Aveo, i pravac Svetvinčenat u centralnoj Istri, gde nas prijatelji čekaju na roštilju!

Uživajte u sjajnom sajtu kojeg sam malo pre slučajno otkrio!
(izaberite grad, pa onda Enter site >>>)

20.6.08

Voxstock 2008






Nadam se da ce biti odlicnih svirki i dobre zabave kao i svaki put do sada!
Vidimo se...

Linak

16.6.08

Ti ti ti ti ti...

Šta vas budi ujutru? Prirodno buđenje, sunce, hrk voljenih, dečiji smeh, griža savest, umor, odmor, tuđe prisutstvo međ nogama ili najsurovije od svega: budilnik?

Mene lično mobilaja sa melodijom koja se postepeno pojačava. Snooze kao da je izmišljen za mene :) Odlažem po par puta na pet minuta! Naleteo sam pre više godina na klasični budilnik koji je imao tu opciju, ali sam ga nesebično darivao i zažalio već drugog dana.

Ima li veze način buđenja sa ostatkom dana? Primetite li razliku na primer kad vas iz sna u javu pozove alarm i Sunce? Slobodno tumačite Sunce, svako na svoj način :)

12.6.08

Bež'te

Mislim da ja na prvom mestu saobraćaj. Naime, bezobrazluk i divljaštvo vozača na beogradskim ulicama me ubi. Najviše mi iritira ganglije što su se svi pomirili sa time i što je svako odlučio da bude pametniji i da popušta. E pa popušite mi svi vi toleranti odmah nakon vas što: ne stajete na crveno, ne propuštate pešake, ne puštate da se neko iz sporedne kolone uključi u vašu, nervozno se uključujete u drugu traku, ne koristite žmigavac ni u najvećoj gužvi, parkirate na sred puta, plaćate novine na semaforu, treba vam 10 sekundi da shvatite da se zeleno upalilo, trujete ostale svojim izduvnim govnima, čukate vratima druge autmobile pri ulasku/izlasku iz svojih, skrećete na pumpe i razne kaldrme preko pune linije, vozite levom trakom iako je desna prazna, ispred vas niko, a iza kolona... Ma vozdra! Niste dostojni qrca. Duvajte ga sami sebi. Tu spadaju i oni kojima je dojadilo da budu fini pa su se prešaltovali u drugu grupaciju. Još gore! Pandure da ne pominjem. Bandidska država. Na svakom koraku su, a ne rade ništa, samo prave gužve i vraćaju kusur na mito. Poslednjih par dana ne pali se gradsko osvetljenje na vreme. Uveliko pao mrak, a gomila automobila, motora i pešaka samo izleće kao u nekoj igrici! Kao da sam još odabrao "level Hard" u pomenutoj.

Kinta problem ne pada mnogo sa vrha top liste! Kao da se pretplatio. Mislim da bi i dalje bio na prvom mestu da me mozak nije zaboleo od stalnog preispitivanja "dokle vako". Mislim, nemam ja lošu platu u odnosu na prosek, ali u odnosu na život da. Pomene li mi neko da sam nezahvalan i da mnogi žive po kartonskim kutijama, nek spremi lubrikant odma'! Tu mi isto idu na qrac svi koji su se pomirili sa time i žive s motivom "ćuti di si, ni za di si nisi". Sam sebi idem... Nema više pušenja, sam ću... Imam jedan depresivan Excel fajl na svom kompu, sa sve mesečnim troškovima. Kako primim platu ja već znam gde će otići 85% iste. Dobar dan i doviđenja. Ostaje mi nekih stotinak plus pedeset evropskih novčanih jedinica za izlazak, kafanu, pozorište, bioskop, koncert, sport. Svaki put me štrecne Outlook kada me podseti da je nekom rođendan, godišnjica il' slično. Dobro, otplaćujem kredit za auto i frižider. Onda ko me jebe kad hoću da se švrćkam i živim na visokoj nozi!? ...a uz to me uvek čeka 'ladno pivo. Tu sam prso definitivno. Rotirao sam kola sa svojima. Sad vozim ono malo govno, ali plaćam duplo jeftiniju ratu i isto tako manje benzina. Ne pričam o tome, pa me ni ne pitajte kad se sretnemo :) Ne pominjem pločice koje se odvajaju u kupatilu, garderobu iz studentskih dana, TV koji je napokon depigmentirao, registraciju, putovanja koja su mi odavno žešći luksuz, što moja sestričina od tri godine ima lap top od soma jura, a ja bildujem solušn po par minuta (ovde me sažaljevaju samo stručna lica, vi ostali se opustite). Pun mu qrac. Od kada radim nisam bio nigde napolju. Ej! Pa šta ja stvaram ovde? Uspomene! Čak mi je ono amatersko jebendisanje s pozorištem pokazalo više sveta od ove tastature. Evo sad mi čistačica kaže, inače mlada, jedra, studentkinja završne godine tehnološko - metalurškog fakulteta, kako je i taj Krsmanac otišao u... ajd da promenim destinaciju: do đavola. Upravnik baraba, oterao ceo stari ansambl koji je povratio pozorište i počeo da pravi kabaree, mjuzikle i pantomime. Ma šta se ložim. Zabole me. Više mi smor što ova mala mora da rinta za sitne pare sada bez diplome, a za godinu dana sa stečenom.

Gde sam stao? Da... Sve sam veći. Znam, u genima mi je, ali evo drkam se sa nekom dijetom UN. Protein, skrob, ugljeni hidrat, voćka pa u krug. Više se oždirem nego pre ovog vedžbanja metabolizma. Čemu sve to? Nisam više lep na slikama kao nekad :) Ma loše se osećam, to je cela poenta. Odavno sam naučio da se nosim sa tim da se okreću za mnom na ulici, tako da mi to i ne nedostaje :) Bavi se sportom, kažete! Hoću ja, ali opet neko ALI. Razbiću led i prvi od hipnotisane gomile reći da mi polako ovi naši teniseri idu na qrac. Ubrzano polako! Prve udarne vesti o njima, prenosi na svim kanalima. Znam tačno koliko ko od njih ima urednu ili ne stolicu. Još malo pa serijal ispovesti skupljača loptica: "Koliko sam ih doturio Ani", ekskluzivno. Koji god klub zovem da rezervišem termine: NEMA. Jedino slobodno je u 23h. Pitanje je samo dana kada će se neko setiti da radi 00-24! Cela Srbija igra tenis! Pa pička vam materina, šta sad odjednom fali fudbalu? Krenuću na balet, jebeš mi sve. Do pre godinu dana ako igram tenis onda sam gej ili su mislili da radim u zoološkom vrtu te jurim odbegle leptirove onom fatalicom. Gle sada! Pederska nacija.

Ponovo ignorišem politička dešavanja. Ne znam koje će se babe i žabe pomešati nakon ovih izbora kako bismo krenuli ka svetlosti na kraju tunela. Mnogo nas je zadržao sjaj one zvezde petokrake na sred tunelskog mraka. Počinjem da tripujem da je ta svetlost na kraju od Moldera i Skali, sa onim kul lampicama, kako nas izvlače iz neke čaure, gde smo sami sebe zarobili i iz sebe isisavali životne sokove. Da li ću ikad odgledati dnevnik koji će za udarnu vest, odmah nakon kratkog pregleda teniskih dešavanja, biti kako je nepoznato NN lice ušetalo u republičku skupštinu i aktiviralo silan eksploziv, neprimećen pri ulazu da mu stoji oko struka, jer je osoblje pratilo Evrovizuju. Rešenje materijalizovano kao angažovani Al Frustrida iz agencije RARF (Rent a Religious Fundamentalist), koji odlučuje da podeli svojih 70 devica sa tri put više poslanika! Možda je ipak dobrovoljac iz otete nam južne pokrajine (otete iz naše duše na Vidovdan i to nepravedno i ničim izazvano) došao da nam prepriča nov ustav i otpeva novu himnu. Eto, ipak dopre do mene neka glupost. Umoran sam i ja od ignorisanja pa mi ni filter ne radi baš uvek.

Kako sam mogao da ne vidim i sprečavanje skoka sa mosta bolesnog četrdeseto-godišnjaka, koji usput izgleda mlađe od mene. Kako sam mogao da ne poželim da sam to ja na njegovom mestu? Morbida, a? Da me onakva lepotica MOLI da ne skočim. Evo neću, ali samo zato što ti to tražiš od mene. Šta radiš večeras? Kažu da par dana pre toga iznenadno proslavljena lepojka nije tuda prolazila i da je neki mučenik uspeo u svojoj nameri da nas ostavi. Kažu da je za očekivati da će taj njegov čin motivisati ostale latentne samoubojice. Niko ne pominje nas, koji bismo prošetali ivicom samo da bi nas spasla neka lutka sa naslovne strane. Možda krenu sad ribe masovno da prelaze most pjehe i bojkotuju 'dži es pi'. Masovna potraga za prinčevima koje treba spasiti! Bajka je obrnula smer. Čitajmo je unazad, tj. s desna na levo. Možda se to i desi ukoliko je onaj bombaš iz prethodnog pasusa stvarno bio na vestima... Snimite dakle, ovih dana ima li pojačanih pešačkih aktivnosti. Opasno jeste za mostove doduše, ali ako ih bajka sruši razumećemo. Napravićemo tim pre novije, boljije i izdržljivije i prekinućemo višegodišnje zastrašivanje građanstva o renoviranju istih.

Stojim na ogradi, gledam urezane potpise na metalu sa sve datumima i pitam se hoće li naići neka koja će mi skrenuti pažnju na to koliko sam sjajan, pametan, lep ko slika, Čarmantan, neodoljiv, da jebem kao na filmu, da ću imati sreće na lutriji, da ću imati dvoje dece, predobru snajku - životnog oslonca, bela kola, kuću s bazen, taštu da poželiš, original softver na računaru, milionsku ideju za IT bizmis, da ću proputovati planetu i kad ne budem više imao šta da vidim na njoj, krenuti da štekam za putovanje do orbite i natrag!

Daj koji dinar, leba ti... Budi me iz sna lupkanje na prozor kola kod Interkonta pri uključenju na Gazelu. Vidim samo ruku i neki čuperak. Jebo te! Tek prohodalo, pa prosi. Pun ih qrac tamo. Svaki put izlazim iz auta pre nego što ubacim u prvu i krenem, ne bih li promašio nekoga. Ovi lupkaju, voda curi na put, prepakuju se novine, drugi se jure, ispod mosta pale garniture i ostali nameštaj samo da bi gledali kako iskaču federi, kako varniči sintetika, iverica i sunđer, kako se ponaša dim ispod mosta. Jedva čekam da vidim kako će modifikovati ovaj ritual kada ih presele u zgrade na najstrože čuvanim lokacijama. Gori Beograd, a otpisani u penziji.

Vruće mi je.

Koliki čovek bre qrac mora da ima da mu sve ovo stane u nj?
Pa tek onda smireno da kaže: bež'te pun mi je, ejakulirao bih!

Dan sedmi

Počinjem da zaboravljam... Taj dan pamtim samo po rtu Kamenjak, nacionalnom parku kraj Premanture i Medulina. Kad malo razmislim ono "samo" je suvišno. Naplaćuje se ulaz kolima, a mogu se iznajmiti mala simpatična terenska vozila poput onih u kojima se pozitivci i negativci u filmovima ganjaju po pustinjama ili peščanim plažama :) Jedino je zajebano što je svuda zemlja i prašina, a troškovi prodžarivanja plućnih krila nisi pokriveni.


Na rtu je najjužnija tačka polusotrva. Prekrasne uvalice i plaže, ostrvca, kristalno čisto more. Kad se plati ufur dobija se ogromna kesa za đubre, mapa rta sa kratkom biografijom i opisom zanimljivosti. Obeležene su tačke od značaja, nekih 5-6, kao npr. deo gde se možeš družiti sa retkim životinjskim vrstama, biljkama, naslutiti na osnovu utisnutih stopa dinosaurusa u stenama koji su broj obuće nosili itd. Sve je ispreplitano označenim ili poluoznačenim stazama, tako da je teško izgubiti se. Ide nekih 9km u dužinu, a nepuna 2km u širinu. Gde god da kreneš za par minuta ćeš prepoznati neki deo :)


Jesenas sam sve ovo gledao sa vode dok me je ortak vozikao gliserom. Fenseraj pravi! Sećam se jednog ostrva u vidu ogromnog pašnjaka sa desetek krava i bez ijednog tamnog dela dana, tj. hlada :) Upekla zvezda, a one nesrećnice kose li kose... Takođe prelepo izgleda i osrtvce sa svetionikom čiji se gazda menja na par meseci kako sam čuo. Možda je jeftinije da mu dostavljaju novu cicku umesto smene. A? Dosadi i to, jebeš ga (mislim "je"), ali mi zvuči kao izazov vredan pokušaja. Pa ko duže... Samo da ne ispašta dužnost i zalutala plovila!

Na samom vrhu je čuveni Safari bar. Ceo fićka je u makijama, šipražju. Ne znate vi Belograđani šta je pravo Šipražje :))) Neprimetan lokal sa strane da mu nije marketing daske sa natpisom BAR. Puteljcima kroz rastinje od 2-3 metra se može doći do šanka gde se toči osveženje sa hitovima poput domaćih mućkalica, čajeva, limunade. Sve podseća na Flinstonse. Najviše stolova ima tu kod šanka, dok su ostali ušuškani usput, duž silnih stazica, poput nekih prirodnih separea. Kameni stolovi, drvene klupe i osećaj da u kafani nema nikoga :) Zanimljiv trip! One butke što sevaju kačim kako biste stekli uvid u zagrebačke modne krikove. Nikakav drugi skriveni poriv. Časna pionirska!


Obišli smo i punktiranu lokaciju br.5 tzv. Vidikovac, sa koje puca pogled na sve strane i koji te svojom magnetnom privlačnošću zakucava za tu malu terasu, hrabreći tvoju lenjost da nastaviš šetnju :)

Lenčarili smo posle malo na samom špicu, potom tražili te dinosauruske stope, ali uzalud. Možda su na ostrvcima ili nam ih je sakrila plima. Neka je neka. Doći ću ja opet ;)