26.4.08

Guš pauza

Na izmaku živaca lepo mi se namesti ovaj maraton od praznika!
Odoh sa malom do Istre, odoh da odmorim čula...
Ne verujem da ću umočiti dupe u slano, ali barem da prodžaram slinuse pre sezone.

Neću dugo, te svratite ponovo negde oko Đurđevdana.
Voli vas Ja!
:)

22.4.08

9.81

Jutro. Probuđen usnama i uspavan lepotom. Usporeno lutanje po idejama kako dočekati veče. Šta raditi sa sobom... Sunce zove, zeleno odgovara. Moj grad nije više siv, ali meni treba još malo vremena da to zaboravim. Magistrala me vodi do nasmejanih lica. Stižemo tačno na vreme. Sladoled je krenuo da se topi, ćumur takođe. Sit, napojen i zadovoljan, lažem sebe da mi je lepo. Lažem sebe još više da mi je loše. Sjedinio sam se sa zelenim. Oduvek sam želeo da mi posteljinu čini trava. Oduvek sam se ustručavao da budem slobodan. Danas ne. Postali smo jedno, zemlja koju gazim i ja lično. Zemlja kojoj ću se uskoro pridružiti i pomoći da sve što pada ka nama to čini brže za 9,81 metara u sekundi po sekundi. Dve rampe su za nama i ja sam među prijateljima. Stižemo tačno na vreme. Među njihovom decom, među svojim alkoholom. Nisam se nikada do sada napio od zelenog, od mladog. Ostavljam ljubav pored trafike, sa čarapama tri dana nošenim. Idem da gledam slušanje. Stižemo tačno na vreme. Akordi, rifovi, note, pauze, fražoleti... Probijaju se preko poluge na čijem kraju kamera beleži ono što vidim i čujem. Šapat mi pomaže da čujem još bolje. Vraćam se kući, opet sam okružen zelenim, samo što se sada maskiralo u crno iako satelit blješti kao da je napunio malo pre baterije. Pazim na pijanu decu, prestajem da pričam i penjem se uz brdo. Na ekranu serija čije scene započinju odbrojavanjem digitalnog sata. Stižem tačno na vreme. Stižem, a bio bih još lakši i brži da sam bliže ekvatoru.

16.4.08

Originalno do našega...

Drage koleginice i kolege,
Odabrana je pobednicka ideja za mesec mart, a njen autor je kolega Ivan Arsic.

“Pocinje da smeta sterilno (vizuelno) okruzenje u kome svakodnevno boravimo. Predlazem nabavku nekih slika, plakata, postera, skulptura, bilo sta... Kao nadogradnja ideje bi se mogli odrediti tipovi / "zanrovi" hodnika ili kancelarija: IT, crtani filmovi, horor, futuristika, sport. Pustiti mastu na slobodu :)”

Njegov predlog je svakako interesantan i mogao bi da se primeni u novoj Pexim-ovoj zgradi, ukoliko ranije ne dodje do realizacije. Na kolegi Arsicu je sada da odluci da li ce kao nagradu iskoristiti veceru za dvoje u restoranu Malevilla ili dve karte za koncert/pozorisnu predstavu.

Pozdrav,

T.A.
Marketing Specialist




Domaća radinost

Nevine fotkice i nevešti filmići, koji u trenutku stvaranja nisu odisali ambicioznošću, ali ipak na kraju ugledaše svetlost Interneta. Na svim tim dokumentarnim materijalima možemo uživati u više ili manje lepim telima aktera, a pogotovo u pokretima istih. Koliko smo god vagina, qrčeva, sisa i dupeta videli u dosadašnjem životu, uvek postoji želja za još barem jednim. Ništa od one priče da sve je to manje više isto. Video sam jednu i video sam sve. Večito opravdanje tipa šta to ti imaš, a da drugi nemaju. Gluposti. Zove se isto, ali kod tebe je TVOJE, a kod mene dosadno MOJE :) Moram priznati iz ličnog iskustva da je upravo to prokletstvo koje me je pratilo u besanim surferskim noćima: potraga za nečim novim, drugačijim od do sada viđenog tj. pipnutog!

Ko je video od koga? Poznati od amatera ili obrnuto? Poznati su nekad bili amateri, ali ne i obrnuto. Ovde možda prepoznajem njihovu motivaciju, da pokažu kako su i oni deo krda iz koga su uostalom i ponikli. Naravno, tu je i prokletstvo konkurencije, kao i želja za još većom slavom i profitom svoje pojave. Nikada nije dosta! Kod amatera su porivi takođe jasni. Slava i konkurencija. Zajedničko za sve je i alat psihoterapije, kojim se pokušavaju eliminasti mnoge nesigurnosti i traume. Jesam li pomenuo zajebanciju? :)

Smatram da je razvoj informatike protekle de
kade učinio to da smo svi mnogo više svesniji ostalih ljudi, njihovog prisustva, kvaliteta, želja, mogućnosti itd. Sa razlogom ili bez, nastala je panika kod mnogih, te se više ne bira način skretanja pažnje na sebe. Savremene tehnologije veoma pomažu u ostvarenju pomenutih ciljeva koji eto opravdavaju sredstvo. Da je sramota biti go "ljudi bi se rađali obučeni" :) Sramota jeste ukrasti, ali ovde je malo verovatno da su snimci na taj način dobili noge.

Egzibicionizam
kao impulsivna aktivnost pokazivanja sise, dupeta, butkica, a ponajviše polnih organa, izaziva uzbuđenje i seksualno zadovoljstvo samog praktikanta. Osoba pokazuje ono što bi sama želela da vidi i namera je uglavnom da iznenadi i uznemiri posmatrača. Može se okarakterisati kao običan seksualni fetiš. Za razliku od voajerizma kod kojega se zadovoljstvo trazi i nalazi u gledanju erotski uzbudljivih prizora, egzibicionizam je pasivni oblik ovog nagona (biti gledan), kod kojeg se uživanje nalazi u pokazivanju nagog tela i posebno u otkrivanju sopstvenih genitalija da ih drugi mogu videti. Egzibicionistička crta karaktera naročito je razvijena kod narcističkih osoba, kao i kod onih muškaraca koji nisu sigurni u svoju muškost, jer samo snažna nesvesna sumnja nameće individui potrebu da poziva objekte kao svedoke. Kod žena se ogleda kroz isticanje grudi, stražnjice, usana, kože.U svetu zabave se sve više ohrabruje u cilju podizaja dobre atmosfere.

Pojava pri kojoj s
e sa drugima deli lepota svog poprsja je poznatija kao "flashing", jer se uglavnom posmatračima ostavlja osmeh na lice brzinom blica. Tu je i tzv. "mooning" nakon kojeg ne možete satima izbaciti iz glave prizor natrćenog dupeta, pogotovo ako je još i slatko. Mada i ono grdno zna da proganja. Postoji i pojava "anasyrma", zadizanje suknje ili škotskog kilta, kao deo religioznog rituala, šale i sl, čiji je efekat namenjen, za razliku od egzibicionizma, samo za posmatrača. Zanimjliv je fenomen i kada se javno pokazuju egzibicionisti na sportskim okupljanjima (streaking). Većina se uglavnom opredeljuje za nefizičku varijantu, ovako preko interneta gde mogu slati svoje priče, slike, filmiće.

Veoma je diskutabilno koliko treba to dovoditi u vezu sa nudizmom ili javnim nagim protestima. Ne treba ga mešati ni sa namernim izlaganjem (Indecent exposure) - otkrivanjem delova tela od strane pojedinca, gde se taj čin smatra uvredljivim za opšte prihvaćene moralne standarde, a može biti u stvari i protivzakonito. Samo društvo određuje koji su to nedolični nivoi golotinje. Prisetimo se samo talibanskog režima gde je svako izlaganje ženskog tela nepristojno, sem ruku i to do laktova. Takođe se pojam prihvatljivosti vezuje i za sam kontekst u kojem dolazi do golotinje. Na primer, sasvim je očekivano da se na nudističkim plažama ne nose kostimi, ali kada bi se neko dovatio svog ili tuđeg organa sa namerom da vlasniku obezbedi "malu smrt", to bi već bilo degute. Šta je prihvatljivo, a šta ne, menja se tokom vremena. Sve zavisi od autoriteta koji je na vlasti. Odavno se i dojenje ne smatra uvredljivim na javnom mestu, već se majke sve više motivišu za to uz adekvatnu pravnu zaštitu.

Šta mu od svega ovoga dođu hitovi iz domaće radinosti Severine, Paris Hilton, Pamele, kao i sve više i više do skora anonimusa poput Taje iz Ljubljane, Bilje iz Kragujevca, čuvene novosađanke, moje omiljene Heather sa svojom mašinerijom "i deep throat" itd. Da li se svi oni leče ili smo svi mi za lečenje? :) Ko još misli o tome dok je svima lepo!

Ja sam ipak više na ovoj pasivnoj strani. Verovali ili ne još nemam digitalni fotoaparat, a tek od skora imam mobilaju koja pravi prostojne slike. Slikao sam se, nije da nisam. Ne delim, škrtica sam :) Možda onih par što sam okačio ovde. Ko prati blog od početka uživao je :) Dobro, možda još i onaj krupan plan koji sam slao na RateMyBoner sajt, izložba anonimnih pečurkica. Na žalost nema ga godinama. Pardon obožavateljkama :) Ostao je još mislim RateMyBoobies. Lepa zamisao: okačiš ponos i slučajni prolaznici te ocenjuju od 1 do 10. Svojoj dobroj oceni mogu zahvaliti sigurno razvijenoj gej populaciji :)

Sa devojkama nisam nešto navaljivao oko slikanja. Želja mi jeste da vidim samog sebe u akciji iz raznih, meni nedostupnih, uglova. Priznajem da jeste malo uzbudljivo da se gledaš na monitoru, telefonu. Pre mnogo godina naleteo sam na fotku bivše devojke na jednom amaterskom erockom sajtu, kao i
par koleginica sa fakulteta na drugom. Bile su fine, ukusne. Tu su i skromne kolekcije na nekim mašinama koje sam popravljao. Sve iz svoje kolekcije sam brisao iz straha da će se otkriti ili da ću ih jednog dana nečasno iskoristiti :) Mislim, većinu njih... :) Volim da imam neku "zabranjenu" fotku svoje devojke. Da se nađe, zlu ne trebalo :) Većina ih se plaši da ne posluži kao ispomoć širem erektivnom auditorijumu, dimenzija većih od opšte prihvaćeno moralnih standarda :)

Dok je moj "autoritet" na vlasti, zadovoljstvo mi je da tako i bude.

14.4.08

Džinevi




Nakon par godina sam posetio maticnu kucu. Opicen nostalgijom, delim samo sliku od hiljadu reci. Po frejmu, naravno :)))

9.4.08

Malo "sunca" na ove oblake






Kad gledam ovakve fotke ne zamišljam kako odmah navaljujem, balavim, gnječim, lupkam, cupkam model. To malo kasnije, ali na početku prvo što mi pada na pamet da li joj je toplo ili hladno. Uzmimo na primer prvu sliku, moj favorit ove selekcije. Mislim da joj je koža topla, kao da je možda izašla ispod tuša i tek počela da se hladi. Soba u kojoj je mi takođe tako deluje. Kod pretposlednje slike mi je pak prisutna neka hladnoća.

Ne želim da pipnem u oba slučaja. Prvo napadam nosom. Udišem ih. Puštm da me miris opije., da mi saopšti da sam upecan. Pratim nosom liniju kože. Slučajno dodirujem. Udišem, ali i uzvraćam usporenim dahom. Nakon što je nos najavio invaziju, nastupam čelom i obrvama. Na levo, na desno, te uzdižem glavu, dopuštam nozdrvama da se podsete prethodnih momenata. Odavno stečen fetiš da bradavice dodirujem očnim kapcima biva uslušen. Otvaram i zatvaram oči naizmenično ne bih li u glavi sve to povezao sa gradivom stečenim iz ostalih čula. Potom nestrpljivi obrazi, ljubomorni što nikad nisu prvi, pokušavaju na brzinu da iskuse sve što su čuli da se izdešavalo drugarima. Završetku njihovih lutanja raduje se brada. Svesna da nema baš mnogo vremena samo za sebe, ali ne uzrujava se previše znajući da ostatak dešavanja prati iz prvih redova. Usne... Kao kakvo visočanstvo, nastupaju na kraju. Kušaju lepotu nakon svojih degustatora, nakon što je sve provereno i proglašeno poželjnim. Ne pomeram ih. Usta su mi poluotvorena dok glavu lagano pomeram u svim pravcima i iscrtavam putanju po njenoj koži. Kad mi se nešto učini zanimljivim obavezno dozvoljavam jeziku da to ispita. Tada već i njeno disanje postaje otežano. Telo kreće da joj talasa i nervozno preko reda da preporuči sve svoje destinacije, atraktivne namernom prolazniku. Ovde već prsti moraju da se umešaju, kao kakvi redari koji obuzdavaju anarhiju. Jedan dlan, oba... Deset malih boraca. Sve je to premalo za ovakvu situaciju. Osećaju se nespremnim. Podrhtavaju. Amaterizam ih obeshrabruje. Od njih se očekuje toliko puno, a njih je tako malo. Centrala šalje podršku. Grudi, laktovi, nadlaktice, butine, kolena, kukovi. Svi pokušavamo da izađemo u susret ključaloj lavi s kojom se igramo. Svi, takođe nervozno, čekamo svoj red na opekotine...

4.4.08

Prateći vokali

Tast i tašta u najavi, u mom slučaju, a za vas korisnike vaginaleta to su svekar i svekrva, da ne kažem svekriva :) Da li uopšte obaraćate pažnju na njih i koliko utiču na vaš odnos sa partnerom?

Idu oni u paketu sa izabranicom/kom i tu nema dileme. Ne mož' ih birati kao ni svoje roditelje. Poštovanje po difoltu, kao i tolerisanje svakojakih gluposti iz njihove proizvodnje. Nisu li to one osobe iz grupacija kojima se ne možete suprostaviti, ne možete biti iskreni, neslagati se sa njiovim stavovima, reći kad je dosta porodičnom teroru i slično? Ako je tako, onda ste pičke! :)

Pošto nemam relativno trajno rešenje po pitanju ko me čeka kod kuće nakon radnog dana, mogu samo pričati o roditeljima svojih devojaka. Uh... Širok spektar karakternih pojava. Nisam imao problem da budem prihvaćen od strane većine, a i kad nisam omiljet, kapirao sam da nije lično. Jednostavno sam neki lik, lelemud koji želi da ga sjuri njiovoj ćerki. Bilo bi u stvari i neumesno da ja sada komentarišem njihove doživljaje.

Iskreno, u nekim trenucima se zamislim nad tim odnosima. Dolazeći u kontakt sa njihovim roditeljima nagledao sam se svega i svačega. Mačku o rep priča da će ljubav pobediti sve. Krećem od pretpostavke da je svaka ženka potencijalna trajna. Čisto da prikrijem svoju neozbiljnost :) To bi trebalo da su baba i deda moje dece, domaćini i gosti na silnim slavljima i opštenarodnim veseljima, oslonac, podrška itd. Prelistavam tako načine opštenja, poglede na svet, kulturu življenja i postojanja, sisteme vrednosti i bla bla ostalo. Kad mi nešto upadne u uvo ili oko setim se da su to vaspitači osobe s kojom razmenjujem telesne fluide, pa mi dođe teško. Ne pada kruška dalje od drveta :) Naravno, ne uzdižem ja sada u nebesa svoje kućno vaspitanje, manire, rečnik, artikulisane i one manje takve postupke, već samo kažem da se mogu razlikovati. Možda je to njiovo ispravnije, ali meni ne prija.

Najviše sam zamerao bivšima njihovu mentalnu zavisnost od roditelja. Biće da je moje iskustvo neslavno ili je to jednostavno još jedna prilika gde moj baksuzluk isplivava na površinu. Ne sećam se da sam se ikada radovao susretu sa gomilom i priznajem da malo priželjkujem obrnuto. Da čujem nešto pametno, da prisvojim nešto plemenito, da znam da ne grešim u svojoj proceni. Retki su slučajevi gde vlada idila i gde su svi zadovoljni jedni drugima. Počev od izbora i čuvene nekompatibilnosti svojeg deteta sa bilo kim prosečnim, pa sve do detalja zašto fotelja stoji nakrivo i zašto se krpe za sudove ne peglaju. Treba shvatiti i pomiriti se sa tim da svako ima svoj život i da ga živi na sebi svojstven način. Mislim da je to vrlina koju ne srećemo često. Jeste, krivim roditelje, ali i ja ću jednom biti u toj poziciji pa je i na moj račun.

Ja kroz njene rodtelje vidim jedan deo nje zapravo. Nimalo zanemarljiv. Neke osobine koja mi ona ne pokazuje, svesno ili nesvesno. Skriva ih u sebi gde samo čekaju da budu aktivirane. Ima i još jedna stvar koju ne mogu izbaciti iz glave, a to su reči starijih i iskusnijih pornićara, koji vele: "Gledaj joj majku, jer će i ta tvoja uskoro ličiti na nju".

Višednevna impotencija zagarantovana!!!