31.3.08

Hiper mini iskustvo



Subota posle podne. Sve rute gradske su mi dojadile za šetnju! Odrastao uz Adu i Košutnjak, ono malo sređenog zemunskog i novobeogradskog keja dosadilo, Avala, Kosmaj takođe uzduž i popreko overeni, Fruška Gora poprilično isto... Zadržimo se ipak na lokalu, već je kasno, pašće mrak, a vala ugrabiti nešto Sunca i zalečiti ugruvotine od sinoć.

Ideja je bila lagano tabančenje od Ade do "25. Maja". Hm... Deluje podosta, ali ustvari i nije nešto. Dimče na vaginče... Prva prepreka je Jugopetrol i oteto parče obale za ušmrkavanje nafte. Odmah nakon je i ušće topčidarske kanalizacije u slepo crevo Save. Gutanje smoga se završava kod Stenke i sa puta se spuštamo uz vodu. Napokon mir... Nakon desetak koraka zastajemo i razvijamo teorije mogućeg spasenja nakon upada u jedan deo vode prekriven neobjašnjivom kolekcijom svačega. Zapravo, krenuli smo od pretpostavke da je ispod tog sloja voda, što zbog povezanosti sa vidljivim mokrim površinama, što zbog gibanja cele teksture koja podseća na vodenu površnu. Pade mi na pamet termin "živa voda". Prolazimo kraj sajma koji je naravno najlepši kada ne radi. Kraj nas protutnju Plavi voz takvom brzinom da smo mogli uskočiti bez mnogo truda. Pitamo se da li vredi Par vozova nam zaista projuri iznad glava onim mostom što izvire iz Senjačkog brda. Metro u najavi. Slede parkirani polumrtvi remorkeri, tegljači, nosači. Silne peskare, nepristupačna obala, kojekakvi otpaci na sve strane, bageri, šleperi, gomile krša koje čekaju vetar da ih premesti malo nizvodno. Dužinom celog puta društvo nam prave iritirajući skuteri koji se foliraju i predstavljaju kao bicikli, sređene i doterane cice pod punom ratnom opremom dok vrte pedale, pecaroši koji mrežu i udicu bacaju u onaj mulj dok im pljuvačka curi u iščekivanju ručka, pijanac koji se prepire sa samima sobom u koji će lokal sada da pređe. Parovi svih dobi, šetaju u krug merkajući nekoliko klupa gde bi se eventualno privatili i uživali u zalasku. Čekaju svoj red, a zvezda je sve niže i niže. Lakše će je dovatiti, gledajmo to sa vedrije strane. Sa setom u tabanima posmatramo drugu obalu starog sajmišta koja se zeleni da bodu oči. Džaba joj kad je dosadna.

Negde posle Gazele prva i poslednja radnjica gde se možeš napojiti, nagojiti. Ulazimo i ostajemo bez teksta. Moj reporterski "insekt" vadi telefon, pali kameru i mrzne trenutke. Oduševljeni smo! Hiper market na stotinak kvadrata. Sve isprepletano, nabacano, nespojivo, a zajedno. Suludo. Sa desne strane je odeljak obuće na 2x2 koji nisam uspeo da snimim. Slike šlj produkcije, lampe, džakovi, wc šolja na podu pored nekih rančeva, kanalizacione cevi svih profila pored sokova, građevinska kolica pored police sa keksima i džemovima, tri fontanice koje rade na frižideru sladoleda, lusteri iznad vitrine sa suhomesnatim proizvodima, naočare pomešane sa četkicama za zube, u drvetu izrezbareni kauboj na konju dok lovi bika pored fensi tuš kabine sa mlazevima iz svih pravaca... Uh. Kakvo putovanje kroz vreme!

Podvlaćili smo se još i pod stari želežnički most, tramvajski most koga Ciklotronci opisuju kao poklon grada Berlina gradu Beogradu, početkom četrdesetih godina prošloga veka. Primećeni su ubrzani radovi, jerbo se vraća korisnicima za par dana. Razmišljam nešto koliko li će da traje opravka Gazele ako ovo malo govno razvlače toliko meseci. Najlepši Radičevićev most sa sve liftom i početkom neke prijatnije priče uz reku. Nagli presek! Tu smo odmorili papke u finom ambijentu "Promaje" na početku savskog pristaništa. Fenseraj koji anulira sve proživljeno do tad, ali samo na kratko, jer drugog puta natrag nema. Voleo bih da je još nešto sem društva bilo lepo. Dobro, možda ona dva dupeta koja su gužvajući sedište požurila pred nas :)

Već je zašlo Sunce.
Tvrđavu ne opkoljavamo, a kamoli napadamo.
Loša strategija...
Povlačenje.

27.3.08

Neću te sada...




It's up in my heart when it skips a beat (skips a beat), Can't feel no pavement right under my feet (under my feet), Up in my lonely room, When I'm dreaming of you (wah oooo), Oh what can I do, I still need you, but I don't want you now. When I'm down and my hands are tied (hands are tied), I cannot reach a pen for me to draw the line (draw the line), From this pain I just can't disguise, Its gonna hurt but I'll have to say goodbye. Up in my lonely room, When I'm dreaming of you (wah oooo), Oh what can I do, I still need you, but, I dont want you now, Oh yeah, Ohhh Ohhhhh...

26.3.08

F1

Uvek
2 (22%)
Ponekad
2 (22%)
Samo jednom do sada
0 (0%)
Nisam, ali planiram
4 (44%)
Nisam i ne planiram
1 (11%)

Od svih seksualnih pomagala najviše mi prija devojka! :)

Pod dodatnom opremom kapiram sve čega se možeš dovatiti i iskoristiti na veselom putu ka seksualnom klimaksu. Dildo, vibrator, kuglice, lisice, povezi, masažeri, čista guščja mast, mikseri, veš mašina, rupe na putu, tesne ćega, edukativni sajtovi, "potresni" dokumentarci, gelenderi, flomasteri, delovi tela od prijatnog materijala, lutke u prirodnj veličini, četkice za slikanje, voće i povrće, vrući vosak, vožnja na traktoru, mlaz vode, elektrode s malim ili velikim naponom, pilule za lilule, med i orasi, čipka ili klasik, miris borova i nebo od olova... Kao što vidite, svuda oko nas su orgazmi!

Obično je prva asocijacija na solo koncerte, mada je veoma zanmljivo kada i celi simfonijski orkestar nastupa.

Nedavno sam odlučio da osvežim svoje aktivnosti u ovoj oblasti, te svratih do jedne seksualne radnje. Naletim ti tamo na ultra super cicku koja bira lični arsenal. Oduševila me je svojom znatiželjom i nonšalatnošću. Pokušao sam da je zaintrigiram svojim raspitivanjem o traženom lubrikantu, ali bezuspešno. Nije se ni trgla. Mora da je to probala poodavno... Samo sam sa divljenjem posmatrao i oslupkivao kako upoređuje materijale, oblike i prima savete od službenog lica. Poželeo sam da kraj sebe imam neku taku diplomiranu koja bi mene dovodila u situaciju da se slatko postidim i osećam krajnje neiskusno po pitanju svakojakih intimnih igrarija. Onda prelistam u glavi i konstatujem da sam tako nešto iskusio jesenas. Prisetim se da sam poprilično isprepadao. Ceo život čekam da mene neko uhvati u centrifugu, izdribla, pokaže koliko nemam pojma ni o čemu. Kad mi se desilo, pobegoh glavom bez obzira ;) Šalim se. Jednostavno nismo se poklopili, ali osećaj je zaista fini :)

Da se vratim na temu. Evo odma' lični primer skorijeg datuma :) Negde nakon Novaka sam probao onaj novi Dureksov vibrirajući prsten. Au lele... Odmah mi je pao na pamet Rambov stih "ne želim oko qrca lanac...". Teško njesra moram priznati. Mislim, zanimljivo je što ti ponos vibrira kao lud, ali meni je barem to kontraproduktivno. Ja kad želim da odložim vrhunac krenem da ga šamaram bukvalno, lupkam o "ladan betOn" kako bih anulirao stras'. Ovako sa prstenom od samog početka prisutna je samo agonija da ga zadržim budnog. Još te vibracije treba da prenesem i na željenu! E... šišarke. Mnogo pre no što je baterija riknau, sprava je izgubila svoju prvobitnu namenu. Negde u isto vreme sam dobija i čuveni brijač - vibrator, ali mi još nije palo na pamet da se udaljavam od facijalanog zadovoljstva.

Kao muškarac i nemam neku mogućnost da kažem koliko prijaju ili ne silni substituti za pravu stvar. Biće da je ova industrija više okrenuta ženama, a tamo priče o našim dosadnim potrebama. Mogu samo uživati u vašim blaženim osmesima i smanjenoj nervozi :) Mene skroz "ispunjava" blagodet globalne mreže gde će uvek biti onih koji žele da podele iskustvo sa onima koji to žele da vide. Mislim da i to spada u oblast pomagala.

Druga stvar, nekako sa svim tim stvarčicama sam svestan da zavaravam sebe. Tuđa ruka je zakon. Tu ne mislim na onaj scenario gde onaniram jednom, a na drugoj sedim, potom u ključnom momentu angažujem ovu utrnulu da bi mi bila kao tuđa! Merak, što bi reko Zdravko.

Eh da... kako je običan čovek nekad koristio maštu, nekad pre ovih savremenih kvazi drkadžijskih dana :)))

Viva la climaxion!

18.3.08

Akustika

Vraćali smo se sa jednog festivala iz već nemam pojma odakle. Znam samo da smo u Budumpešti i da moramo prenoćiti. Ekipa se deli na one koji će spavati u Slavišinoj gajbi, na one koji će ići u hostel i na par njih koji nastavljaju put ka rodnoj grudi. Slaviša ima sjajno razrađenu šljaku u prestonici severnog suseda: prodaje dnevne novine, magazine i sl. našim gastosima. Sa još par drugara se smenjuje na svakih desetak dana. Doček robe, špartanje, raspodela, kuntanje, pa u krug... Odatle mu iznajmeljna gajba, za potrebe od preduzeće.

Ovoga puta dežurni je bio Aljoša. Sjajan lik, uvek mi ga je bilo drago videti, ali se poslednjih godinu dana baš i ne radujem kada nam se ukrste putevi. Što? Skinuo sam mu ribu... Barem sam tako mislio do ove večeri.

Nije mi se spavalo, a ni njemu. Sedosmo u kuhinju i reč po reč, čašica po čašica, iskoči iz mene izvinjenje. Rekoh kako mi je neprijatno, da se ne ljuti, nisam namerno :), nadam se da mu ništa nije značila. Ni da čuje. Odmah me u startu prekida i kaže da ne budalim. Da je presrećan što se otarasio te bede. Ha!? Zbun. Kamenčina se zakotrlja niz slabine.

Krenusmo kao najstrastvenije kokoške da tračarimo dotičnu. Ništa nije bilo bez razloga i svaka stavka primedbi je nailazila na međusobna odobravanja i pružala nam ličnu satisfakciju da je ipak sa nama sve u redu. Partija se rasplamsavala i postajali smo sve pijanijij i bučniji. Na svakh par minuta jedan drugoga utišavamo jerbo stanari, originalni mađari, imaju lake snove, a i zgrada je dosta akustična pa sve odjekuje pustim hodnicima.

Tako ti ja sa svojim novim najboljim pajtosem prelistam veći deo prošle godine. Sva društvena dešavanja, njagova početkom godine, moja sredinom. U jednom trenutku neko postavi pitanje datuma. Od kad, do kad... Kako beše? Čisto za sebe da budemo načisti u glavi.

Muk.

Pa jebote... ona je nas preklopila tih metar dana!

Jebeš stanare, udri po smeju...
Hahahahaaa, odjekujemo po hodnicima
Kako smo se samo slatko ismejali.
Hahahahaaa, budimo ukućane
Kako nas je samo slatko odradila ;)))
Hahahahaaa, svako joj čast

15.3.08

Sveze amputirana...




Cik pogodi sta imam za veceru, Budjav lebac, budjav lebac. Njam njam njam njam.. Cik pogodi sta imam za veceru, Budjav lebac, budjav lebac.

Ajme mene joj, ajme mene joj, Budjav lebac, budjav lebac.
Njam njam njam njam.. Ajme mene joj, ajme mene joj, Budjav lebac, budjav lebac.

Dzemujem ja stalno ali nemam dzema, Da na leba, mazem njega. Njam njam njam njam.. Dzemujem ja stalno ali nemam dzema, Da na leba, mazem njega.

Jos da imam malo alevu i loj, Da na leba mecem svega. (2x)

Dzaba meni dza dzaba kad je slan, Budjav lebac, budjav lebac. Njam njam njam njam.. Dzaba meni dza dzaba kad je slan, Budjav lebac, budjav lebac.

Ajme mene joj, ajme mene joj, Budjav lebac, budjav lebac. Njam njam njam njam..
Ajme mene joj, ajme mene joj, Budjav lebac, budjav lebac.

A kod komse uvek pun frizider svega, Mortadela i Nutela. (2x)

Cik pogodi sta imam za veceru, Budjav lebac, budjav lebac. Njam njam njam njam.. Cik pogodi sta imam za veceru,
Budjav lebac, budjav lebac.

Ajajajajajajajajajajaaaaa...
Budjav lebaaaac, budjav lebaaaac...

14.3.08

Silikonska oblina

Devojke koje se odlučuju na boob job su obično mlađe, zdravije, višeg socijalno ekonomskog statusa i više ih je udatih sa decom nego li neke udavače. Wikipedia još kaže da su to uglavnom osobe koje su u odnosu na ostatak populacije sklonije psihoterapijama, niskom samopoštovanju, dominantnoj depresiji, pokušajima samoubistva i mentalnim bolestima. Međutim, svega toga nema, kao vetrom odnešeno, nakon operacije. Gistro... Možda na staze zvane kratke.

Mislim da ne grešim kada gledam devojke / žene kao znatno veći procenat populacije koji se odlučuje na ovakve korake, kao i u stavljanju grudi na počasno mesto svojih opažanja.

Gde se sve meće žele u telo? Sisa, usna, zadnjica, kod plastičnih hirurga poznatije kao SUZ. Sveto trojstvo čija skraćenica opisuje upravo ono stanje od kojeg većina tretirnaih devojaka želi da pobegne.

Razlozi zaista mogu biti različiti. Od preke potrebe nakon eventualnog odstranjivanja dojke usled raka iste, neke druge nezgode ili razvojne abnormalije, do čisto estetskog ulepšavanja i oblikovanja, uvećavanja i naravno smanjivanja. Ne treba zanemariti i ovu poslednju stavku koja nam ovde i nije poprilično interesantna. Znam dosta devojaka koje su mi se žalile na pozamašnu veličinu. Neću reći da podjednako pate kao i one bez sisa, ali nije im lako sa kilo dve masnog tkiva koje ih greju i remete ravnotežu poput kontra tega u medicinkama :)

Šta kriviti za globalnu pomamu ka silikonima? Ništa lakše no upotrebiti omiljeni šablon konzervativaca i pokazati prstom na informacionu tehnologiju. Njenim razvojem od glinenih pločica, papirusa, Gutenbergove štamparije, preko fotografije, televizora, interneta, mobilne telefonije, dolazimo do povećanja samosvesti savremenih devojaka. Naime, do pre stotinak godina je malo teže bilo zavirivati u tuđa nedra i metodom komparacije dolaziti do saznanja da li je ono što vlasnica gaji za ponos ili stid. Da li muškarci više balave na ovakve ili onakve i da li će mi zavideti u mom selu ako sam ovaka ili onaka? Ja mogu da garantujem da su moji preci od davnina cenili dobru sisu! Ipak, u svojim istraživanjima došao sam do zaključka da ipak nismo halapljivi i da postoje izvesna ograničenja. Domen koji sam testirao je skroman za savremene uslove, ali pošto sam rastao pod sankcijama i silnim društvenim previranjima, nije skroz zanemraljiv. Pričao sam i lagao da nemam ništa protiv malih, ali sam zato skoro izjavio i da sam naleteo na prevelike. Čovek je čudna biljka...

Sa usnama je u stara vremena bilo malo lakša situacija. Pre svega sto su dostupna oku običnog posmatrača, kao i zavidnom razvoju proizvodnje i upotrebe ratničkih boja, čije su zalihe u mirnodobskim uslovima poverene ženskom rodu. Opiči se samo linija usana, malo jača od sopstvene, popune praznine drugom nijansom kao na bojanci i slika je spremna za izložbu. Moram da priznam da su ovo jedini implanti sa kojima sam se susreo. Čuj ukratko: tvrdo je, oseti se budža pod jezikom, ali se zato moj vršnjak radovao svim pregovorima :)))

Tako bih ja eto video indirektnu vezu između IT sektora i modernih sisa. Dodajmo još i taj "prokleti" globalizam i naglo nametnutu konkurenciju. Ne bih ocenjivao uticaj kao pozitivan ili negativan. To prepuštam vama damama. Zaključio bih samo da je veličina sisa obrnuto proporcionalna dimenzijama mikročipova :)))

Što se tiče dupeta i granula nemam neke informacije. Primećujem da je to mnogo ređi zahvat kome se cice podvrgavaju. To je baš za one izbirljive muške. Mislim, ako mu nakon punih usana i nabijenih dojki fali još nesto (vdžajna included), onda krećemo da pričamo o njegovim traumama, ali ne sada. Oni najizbirljiviji drkoši koji čekaju implante za unutrašnjost lobanje će se načekaju :)

Da ne kenjam više...
Skroz razumem potrebu da se odrade sve intervencije, one neophodne pa i kozmetičke. Ljud treba da je gospodar svog tela, a ne nekakvi lažni morali okoline i sl. Loš primer za okolinu? Samo za onu maloumnu, što se svodi pod kolateralnom štetom. Ako će se nakon toga osećati bolje, izgledati lepše, koračati smelije, smejati se glasnije, svršavati češće i jače... Samo napred!!! Mislim da se time postiže većina od navedenog.

Sa druge strane, osoba će možda nakon nekog vremena, sa sve novim implantima, postati svesna da uzrok njene nesigurnosti ne leži u izgledu. Tog trenutka će krenuti da "operiše" pravi problem ukoliko je prva intervencija bila neuspešna.

P.S. Ako neko ima sisu budženicu nek se javi, voleo bih da pipnem! Hvala :)

10.3.08

All I know is true




Tings I say and do may not come clear through, My words may not convey just what I'm feelin', But I hope you'll recognize what's right before your eyes, Oh, your heart should realize, From where I'm dealin', Baby I'm tryin' to show you that I love you, Baby I'm tryin' to show you that I care, Baby I'm tryin' to tell you that I, I need you, Baby, I'm tryin' to tell you that I care, Oh, you may not understand just why I show my hand, The method to my madness you inspire, Perception is the key, It's evident you see,What this is all about, Is love entire, And all I know is true, Is this love I have for you, And all I know is true, Is this love I have for you...

6.3.08

Dendrohronologija


Nema vas kao qrca na
Odmah krenem ozbiljne teme i vi se razbežite. Taman sam se ponadao kako će ove strane da steknu izvesnu težinu kojoj pretenduju od najranijih dana, kad ono moša. Jeste li znali da postoji i toša? Tek pre par dana su me prosvetlili. Moša je kad kreneš nekog da opandrkneš pa staneš, a on se štrecne. Dobro, može i ona, pardon ljubimcima(!). Toša je kad ne uspeš da izbegneš kontakt i stvarno ga / je nabodeš. Tada si jebao čvorka! Nadam se ne Čedu... Znači, moša za ozbiljnost.

Možda vas je uvredio moj qrco-bolešljiv stav po pitanju onoga što je naše, a nije? Možda moj nepravedni i ničim izazvani zatvor i dehidratacija semene tečnosti u nedelji koja je sledila nakon toga, kada su nam zatvorlili vodu u firmi? Tako mu i treba kad mu jezik nije dlakav!

Kuj će ga znati. Čim čitate ovo spremni ste za nova jahanja!
Ipak, nije mi svejedno...

Od ovog vikenda na mom poprečnom preseku primetno je povećanje broja godova. Mada, moram priznati da su se i sami godovi uvećali, jer sam opet počeo da žderem i ugrožavam svoje zavidne proporcije. Prvi rođiš da imam utisak kao da se nije ni desio. Polako postaje moj praznik :) Moji su se uzeli tačno dve godine pre mog rođenja, te se istog dana slavi i njihova godišnjica. Ah, dete ljubavi :) Eto i taj moj jedini dan u godini - nije moj :)

Sudeći po svemu žešće mi je opala popularnost :))) Ranije sam se sa kumom takmičio čiji je spisak čestitki duži. Ove godine ne smem ni da pomišljam da mu izlazim na crtu. Valjda svi tripuju da sad kada sam zakoračio u treću deceniju i nije mi do veselja. Cccc... :) Šalim se. Zapostavljam ljude oko sebe i promenu toga sam sebi poželeo u novoj vožnji oko Sunca. Dobro, i još po neku... nešto, pardon. Samo nemojte ovde da mi krenete sa čestitkama. Molim lepo :)

Dok me još drži to praznično raspoloženje, odlučujem da vam poklonim malo moje prošlosti. Da budem precizniji: blamova iz iste. Ponašanje se može prepoznati u postupcima linkova iz sveta show business-a! Ne nisu moji porno snimci, odmah da vas razočaram. Time sam vas ranije mamio i pecao. Ovaj put, to su fotke sa nekih mojih rođendana od pre više od pola mi života. Rekao bih sad uživajte, ali mi nešto nije spojivo :)

[obrisane slike]

Jeste, lepio sam svakakve ljige po zidovima i jeste imao sam kose za izvoz :)
Svaka sličnost (pre par minuta otkrivena) na poslednjoj slici sa likom na zidu je slučajna!

Vibrato + pizzicato != sonato

Poslednjih par veza koje sam proživeo bile su protkane jednom za mene veoma opterećujućom pojavom. Naime, asistent gospodina Aleksandra Graham Bell-a, koji se zvao Thomas Watson, je svojom slučajnom greškom inspirisao pomenutog naučnika da tok eksperimenta prenosa glasa preko telegrafa usmeri u pravcu koji će vrlo brzo dovesti do pojave prvih telefona, a naravno na kraju prošloga veka i do ovih ćelijskih.

Nesvesne kome trebaju biti zahvalne za vibrijajuću spravicu od koje se ne rastavljaju, moje dame uživaju u njenom korišćenju dok je ne dovedu u stanje zvano usijanje. Bivao sam u početku prepušten da sam shvatim njihove potrebe. Malo kasnije kroz šalu bejah zamoljen, a još malo kasnije kroz mali emotivni performans mi je već upućen zvanični zahtev. Na kraju je došlo i do poslednjeg nervoznog stadijuma koji podrazumeva ucenu. Poziv ili masturbacija!

Pa čovek sam u godinama srednjim, bežim od svoga dlana uporno iako mi je s njim najlepše. Latentno homoseksualna izjava :) Ignorisati... One će od mene da prave drkadžiju!? Ah ne... Panika. "Nema povratka u te vode" je misao koja mi prva odzvanja glavom. Mada veoma kratko, sudeći po mojem daljem ponašanju i preležanoj bolesti zvanoj Smoritis.

Odakle ta opsesivna potreba da vam na daljinu zavibriram? Podseća me to na onaj vibrator marke Delfin koji je uredno postavljen sa unutrašnje strane obučenih gaćica, bez da smeta, dok se daljinski upravljač nalazi u džepu vesele vlasnice. One maštovitije daljinksi ustupe koleginici, pa dan provedu u neizvesnosti kada će im ista poželeti dobro. Domet nije za pohvalu tako da partner može rukovoditi orgazmima samo kada su zajedno u nekom društvu. Dok su nasamo upotreba bi trebala da ih zabrinjava. Tako izgleda i redovni telefonski pozivi zadovoljavaju primaoca, a uslov za idilu je satisfakcija i pošiljaoca. Retkos' ili šta? Zanimljiva igra.

Sve se to dešava u prvim nedeljama zabavljanja. Znam da su počeci najslađi, rekao mi Šerbedžija, ali ne verujem da je mislio na saharide ovog tipa. Objašnjenja su razna, motivi slični, metode originalne. Pored svega ja i dalje po dan-dva želim da me nema. Obaveze, umor, soliranje, raspoloženje ili ne, konkurencija, drugari, a vala i drugarice, meditacija... Ni moji izgovori nisu nešto ubedljiviji od njihovih, ali su moji! :) Kao da će jedna poruka ili poziv da me spreči d'umrem u sledećem trenutku, da ne zavitlam udom pred nekom drugom, da ne foliram više sebe da li mi i koliko znači izabranica. Svako tu samo na sebe misli, ako smem začiniti.

Hoću sam da osetim potrebu za tako nečim, pa makar mi trebala "večnost". Ne želim plavilo na vratu, neću pravila, obavezne rituale, šablone, mrska moranja i sl. dok s nekim bežim od svakodnevnih kolotečina. Odlepiću za nekom i poželeću da bude kraj mene 24 sata dnevno te ću se smejati se na ove reči smele, ali dotle... živele crne rupe u nedelji!

Čujemo se!
:))))


P.S. Za sve je kriva Blondi

4.3.08

Ne talas, no cunami

17. Mart 2008. SKC